Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости

Објављено: 22.06.2021.год.
фото: © РИА Новости / Алексей Никольский

Председник Владимир Путин је написао чланак за немачки недељник \"Ди цајт\" под насловом „Будимо отворен упркос прошлости“, поводом 80. годишњице почетка Великог отаџбинског рата.


22. јуна 1941. године, пре тачно 80 година, нацисти су освојили готово целу Европу, напали СССР. За совјетски народ почео је Велики отаџбински рат - најкрвавији у историји наше земље. Десетине милиона људи је погинуло, а економски потенцијал и културно наслеђе претрпели су огромну штету.

Поносни смо на храброст хероја Црвене армије, који су не само бранили независност и достојанство Отаџбине, већ су и Европу и свет спасили од поробљавања. И ко год сада покушава да препише странице прошлости, истина је да је совјетски војник дошао у земљу Немачку не да би се осветио Немцима, већ са племенитом, великом мисијом ослободиоца. Сећање на јунаке који су се борили против нацизма за нас је свето. Са захвалношћу се сећамо савезника у антихитлеровској коалицији, учесника отпора, немачких антифашиста који су приближили заједничку Победу.

Након што смо преживели ужасе тог светског рата, народи Европе су успели да преброде отуђење и да успоставе међусобно поверење и поштовање, заузели су курс на интеграцију како би ставили тачку над европском трагедијом из прве половине прошлог века. Желео бих да нагласим да је томе у прилог у огромној мери утицало историјско помирење руског и немачког народа, који су живели и на истоку и на западу сада већ уједињене Немачке.

Подсетићу и на то да су управо немачки предузетници у периоду након рата били ти који су постали пионири сарадње са Русијом. Током 1970. године између СССР и Немачке је направљен „договор века“ – о дугорочним испорукама руског природног гаса у Европу, што је представљало основ конструктивне међузависности, што је представљало и окосницу многих других грандиозних пројеката, између осталог и изградње „Северног тока“.

Надали смо се да ће крај Хладног рата представљати заједничку победу за целу Европу. Чинило се да је остало још мало како би се реализовала идеја Шарла де Гола о заједничком континенту, чак не само о географском „Од Атлантика до Урала“, већ и о културном и цивилизацијском – „Од Лисабона до Владивостока“.

Управо је на тој идеји – идеји изградње Велике Европе, на заједничким вредностима и интересима, Русија и покушавала да развија своје односе са Европљанима. Ми, као и Европска унија, много смо учинили да се то и реализује.

Међутим, победио је другачији приступ у чијој основи се налазило ширење Северноатлантског савеза који је сам по себи представљао реликвију Хладног рата, јер је управо за потребе обуздавања у тој епохи тај савез и формиран.

Премештање блока на Исток, које је, узгред буди речено, почело након што су совјетско руководство наговорили на чланство уједињене Немачке у Алијансу, постало основни разлог пораста узајамног неповерења у Европи. Пожурили су да забораве на сва тада дата усмена обећања да „то није урађено против вас“, да „граница блока се неће приближавати до вас“ и створен је преседан.

И од 1999. године уследило је још пет таласа ширења НАТО-а. У организацију је ушло 14 нових земаља, укључујући републике бившег Совјетског Савеза, што је фактички убило наду на континент без подела, на шта је, узгред буди речено, средином 80-их година упозоравао један од лидера Социјалдемократске партије Немачке (СДПГ) Егон Бар. Он је предлагао кардинално преуређење читавог европског система безбедности након уједињења Немачке, како уз учешће СССР-а, тако и САД.

Али нико ни у Совјетском Савезу, ни у Сједињеним Америчким Државама, ни у Европи тада није желео да га слуша.
Штавише, многе земље су биле стављене пред вештачки избор – или да буду са колективним Западом, или са Русијом. То је фактички био ултиматум. На примеру украјинске трагедије 2014. године видимо до каквих је последица довела тако агресивна политика. Европа је активно подржавала неуставни оружани преврат у Украјини. Од тога је све и почело. Због чега је било потребно чинити то? Тада актуелни председник Јанукович је већ пристао на све захтеве опозиције.

Зашто су Сједињене Америчке Државе организовале преврат, а европске државе га невољно подржале, изазвавши раскол у самој Украјини и повлачење Крима из њеног састава?

Сада је читав систем европске безбедности озбиљно деградирао. Тензије расту, а ризици од нове трке у наоружању постају стварни. Пропуштамо огромне могућности које нам сарадња пружа, тим пре што је она толико важно сада када смо се сви суочили са заједничким изазовима – пандемијом и њеним тешким социјално-економским последицама.

Због чега се то дешава? И што је најважније, какве смо закључке дужни да извучемо заједно? Које лекције из историје памтити? Мислим да, пре свега, треба памтити да целокупна послератна историја Велике Европе потврђује да су просперитет и безбедност нашег заједничког континента могући само уз заједничке напоре свих држава, укључујући и Русију, зато што је она једна од највећих европских држава. И осећамо нашу нераздвојну културну и историјску повезаност са Европом.

Отворени смо за праведну и конструктивну сарадњу. То потврђује и наша идеја стварања заједничког простора за сарадњу и безбедност од Атлантика до Пацифика која би укључила разне интеграционе формате, између осталог и Европску унију и Евроазијски економски савез.

Понављам: Русија се залаже за обнављање свеобухватног партнерства са Европом. Имамо много тога што представља заједнички интерес. То је безбедност и стратешка стабилност , здравство и образовање, дигитализација, енергетика, култура, наука и технологија, климатски и економски проблеми.

Свет се динамично развија, сусрећемо се са новим изазовима и претњама. Ми не можемо себи да дозволимо да са собом вучемо терет ранијих неразумевања, љутње, конфликта и грешака, терет који ће нам сметати да се фокусирамо на решавању актуелних проблема. Сигурни смо у то да сви ми морамо да признамо те грешке и да их исправимо.

Наш заједнички и неоспоран циљ је да осигурамо континенталну безбедност без подела, заједнички  простор заснован на равноправној сарадњи са циљем развоја Европе и целог света.

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света
РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света

Када је реч о питањима „људских права“ и индивидуалних слобода, свака земља на свету заузима другачији...

2021-07-02 14:20:54

Фаина Савенкова: Верујте и надајте се
Фаина Савенкова: Верујте и надајте се

Сваки пут кад ме питају да говорим о свом животу под украјинским гранатирањем, изгубљена сам. Не...

2021-07-01 07:58:18

Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор
Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор

Радован Караџић послао је писмо шефовима држава и влада, представницима земаља чланица Уједињених нација и Савета безбедности, писано и послано непосредно пре депортације из хашког у британски казамат.

2021-06-29 15:32:21

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

\"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!\"

2021-06-28 20:47:11

Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости
Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости

Председник Владимир Путин је написао чланак за немачки недељник \"Ди цајт\" под насловом „Будимо отворен упркос прошлости“, поводом 80. годишњице почетка Великог отаџбинског рата.

2021-06-22 10:28:41

Поуке из Другог свјетског рата
Поуке из Другог свјетског рата

Прије тачно осамдесет година, 22. јуна 1941. године, нацистичка Њемачка напала је Совјетски Савез. Овај тужан датум данас је познат свима у Русији. На данашњи дан за наш народ је започео Велики Отаџбински рат.

2021-06-22 10:11:20

Наталија Бјелајац, славом овенчана
Наталија Бјелајац, славом овенчана

Чачак - На скромној свечаности поводом 60 лета од пробоја Солунског фронта, 1978, појавила се без...

2021-06-20 10:10:15

Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату
Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату

Четвороструки Херој Совјетског Савеза, маршал Георгиј Жуков је био архитекта ключних победа Црвене Армије над нацистима...

2021-06-19 08:08:30

Мешање Русије у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Америку
Мешање Русије у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Америку

Док су европске силе стале на страну Југа у Америчком грађанском рату, руски цар Александар II је 1863. године послао две ескадриле руске морнарице у Сан Франциско и Њујорк, у знак подршке територијалном интегритету САД и како би спречио Енглеску и Француску да интервенишу на страни Конфедерације. Русија је тако променила однос снага не само унутар Сједињених Држава већ и широм света. У контексту данашњих америчко-руских односа и уочи сусрета Бајдена и Путина, оно што се десило пре 150 година делује нестварно.

2021-06-15 13:21:43

Херојска 37. Моторизована бригада
Херојска 37. Моторизована бригада

Никоме није успело да укроти злогласну Дреницу, а то је 1999. године учинила 37. Моторизована бригада...

2021-06-12 09:26:07

Црне руже маршала Тита за Рускињу која је отпевала „Ноћ над Београдом“
Црне руже маршала Тита за Рускињу која је отпевала „Ноћ над Београдом“

Током лета и јесени 1941. у Совјетском Савезу се – у знак подршке устаницима у Југославији, али и како би се охрабрили сопствени људи да нису остали сами на свету у борби с нацистичким злом – снимају два филма чија је радња смештена у Србију: „Сто за једнога“ и „Ноћ над Београдом“. Овај други ће непосредно након рата добити и наставак, и то у Београду, али не на филмском платну.

2021-06-12 07:58:26

Генерал Ратко Младић
Генерал Ратко Младић

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“ - прича Ратко. Рођен за време Другог светског...

2021-06-08 12:41:15

Из Ратног дневника команданта Треће армије: Погибија храбре Слађане Станковић
Из Ратног дневника команданта Треће армије: Погибија храбре Слађане Станковић

5. јун 1999. У зони одговорности 549. моторизоване бригаде  авијација  је дејствовала  у времену од 17.05 до...

2021-06-05 08:26:51

Како се показала совјетска војска у девет ратова ван својих граница
Како се показала совјетска војска у девет ратова ван својих граница

СССР је деценијама бранио пријатељскe режимe шаљући војнике по целој Азији и Африци. Последњим ратом ван...

2021-05-30 07:13:36

Седам ратова, 60 добијених битака и ниједан пораз: Најбољи војсковођа у руској историји
Седам ратова, 60 добијених битака и ниједан пораз: Најбољи војсковођа у руској историји

Звезда Наполеона Бонапарте можда се никад не би уздигла да је Александар Суворов још мало поживео. „Храбром...

2021-05-22 09:20:59

„Напад на ћирилицу долази изнутра, из српске политичке и културне сфере“
„Напад на ћирилицу долази изнутра, из српске политичке и културне сфере“

Једно од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.

2021-05-19 06:45:07

Дан победе у Аустрији: Беч ухваћен у романси с Русима
Дан победе у Аустрији: Беч ухваћен у романси с Русима

Сваке године испочетка: сећање на крај Другог светског рата производи нови политички смисао унутар Европске уније. Деведесетих је однос према Дану победе одређивао какав ће бити однос према Русима, а у овом веку важи обрнуто - однос према Русији одређује како ће се гледати на Дан победе. Актуелна ЕУ представа јесте да је једино легитимно присуство Русије у Европи оно на географској карти. Једна изложба у бечком Јеврејском музеју међутим намерно провоцира.

2021-05-18 14:37:26

Човеку мора срце да се следи
Човеку мора срце да се следи

„Кад је објављен рат Србији 1914. била је мобилизација српске војске. Као и 1912. све је...

2021-05-16 09:46:17

Пет кључних победа Црвене армије у Другом светском рату
Пет кључних победа Црвене армије у Другом светском рату

Стаљинградска битка је била преломни тренутак у конфронтацији СССР-а и Трећег рајха. После ње је многима...

2021-05-10 06:44:54

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: