Први светски рат се за Османску империју завршио катастрофом. Земља је изгубила већи део својих пространих територија, њена војска је разоружана, а Истамбул су заузели савезници, пише Russia beyond.
С обзиром да је влада султана Мехмеда VI била спремна да пристане на све уступке Британцима и Французима, фактички постајући њихова марионета, империја је добила алтернативни центар моћи. Националноослободилачки покрет на челу са Мустафом Кемалом (који је касније постао Ататурк, „отац Турака“) повео је борбу против надмоћи западних земаља, а за спасење земље од дефинитивног краха. 23. априла 1920. године кемалисти су у Анкари основали свој сопствени парламент, Велику националну скупштину Турске.
Ататурк на смотри турских трупа 18. јуна 1922.
Public domainАтатурку, кога нико није признавао и који је са свих страна био окружен непријатељима, био је неопходан савезник. Неочекивано га је нашао у другом „отпаднику“ из међународне заједнице, совјетској Русији.
Привремени савезници
26. априла 1920. године Мустафа Кемал се званично обратио Владимиру Лењину са предлогом о узајамном признању и молбом за војну помоћ. Бољшевици су пристали.
Портрет турског политичара, првог председника Турске Републике Мустафе Кемала Ататурка са личним натписом „Другу Аралову“. Из личног албума Семјона Ивановича Аралова. Репродукција.
Семjoн Аралов/Sputnik
У совјетској Русији, која се такође налазила у међународној изолацији, и даље је трајао грађански рат уз интервенцију страних сила. Ослањајући се на јачање покрета турских националиста, бољшевици су стекли још једног савезника у борби против Антанте, а такође обезбедили безбедност својих јужних граница.
Практично одмах после успостављања првих контаката између Москве и Анкаре почела је реализација војне помоћи. У периоду од 1920. до 1922. године совјетска Русија је Ататурку послала суму од 80 милиона лира (што је било двоструко више од трошкова Министарства одбране Анкаре), испоручила му 39 хиљада пушака, 327 митраљеза, 147 хиљада граната, опрему и сировине за производњу муниције, а такође му предала две торпиљарке: „Живи“ и „Језиви“. Под руководством совјетских стручњака у Турској су саграђене две фабрике барута. Совјетском представнику у Турској Семјону Аралову Лењин је говорио: „Ми можемо материјално помоћи Турској, иако смо и сами сиромашни.“
Разарач „Језиви“ („Жуткий“), 1915.
Public domainОсим тога, бољшевици су Ататурковим снагама интензивно испоручивали житарице. Притом је и сама Русија у то време била захваћена масовном глађу, која је однела животе пет милиона људи. Лењин је Семјону Аралову, опуномоћеном совјетском представнику у Турској, крајем 1921. године рекао: „Турској можемо материјално да помогнемо, мада смо и сами сиромашни.“
Дела Мустафе Кемала Ататурка, оснивача Турске Републике, преведена на руски језик, и чланци совјетских научника посвећени његовој делатности издати у Совјетском Савезу поводом 25. годишњице Ататуркове смрти.
Лав Иванов/Sputnik16. марта 1921. године Лењинова влада и представници Велике националне скупштине у Москви су склопили „Споразум о пријатељству и братству“, којим су решени територијални спорови између Турака и бољшевика. Тада утврђена североисточна граница Турске важећа је и данас.
Грчка пешадија јуриша на реци Ермос у Грчко-турском рату (1919-1922).
Public domainРуска војна помоћ одиграла је кључну улогу у томе што су Ататуркове снаге успеле да поразе своја два главна непријатеља: Демократску Републику Јерменију на истоку и грчку армију која је уз одобрење западних сила освојила западни део Мале Азије.
У планирању победоносних офанзивних операција против Грка учествовала је група совјетских војних стручњака под руководством Михаила Фрунзеа, једног од најугледнијих војсковођа Црвене армије. Аралов, који је такође имао богато ратно искуство, са официрима Атататурковог штаба је делио искуства партизанског ратовања. Осим тога, једно време је као саветник код Кемала био будући маршал Совјетског Савеза Климент Ворошилов.
Посета совјетске делегације Турској (1933). На челу делегације је народни комесар за питања армије и морнарице Климент Ворошилов (у средини) током сусрета са Мустафом Кемалом Ататурком на паради поводом 10-годишњице Турске Републике (29. октобра 1923).
SputnikЗа победама на бојном пољу уследили су успеси на политичкој сцени, који су 1923. године довели до проглашења Републике Турске са Мустафом Кемалом-пашом као њеним првим председником.
Од пријатељства до заваде
Москва и Анкара су знале да је сарадња између турских националиста и руских комуниста привремена појава. Кемал је добро разумео разлику између тога шта значи „бити бољшевик“ и „бити савезник бољшевика“. Након што су постигли постављене циљеве, ни прагматични совјетски политичари нису рачунали на совјетизацију Турске.
Војни саветници Радничко-сељачке Црвене армије и Мустафа Кемал Ататурк.
Архивска фотографија„Они који сматрају да пријатељство између Русије и Турске обавезно значи прихватање бољшевичког система, имају слабу представу о политичким пословима...“ – записао је 25. априла 1921. године главни уредник листа Hakimiyet-i Milliye Махмут Сојдан: „Истина је да од наших руских пријатеља ниједном нисмо чули овакве речи: 'Кад смо већ пријатељи, када смо практично повезали нашу политичку судбину, значи да ви треба да прихватите наш систем управљања'“. (Расим Дирсехан Орс: Руси, Ататурк и рођење Републике Турске. У огледалу совјетске штампе 20-их година. Москва, 2012).
Веома брзо Турска је из пријатељског табора прешла у табор потенцијалних непријатеља Москве. 1923. године у земљи је забрањена Комунистичка партија, а у време немачке инвазије на СССР Турци су на совјетским границама концентрисали велике снаге, спремне да уђу на совјетски Кавказ, ако за Црвену армију ствари крену по злу.
Потписивање турско-немачког споразума о пријатељству, 18. јун 1941.
Public domainПа ипак, Мустафа Кемал Ататурк никада није заборавио помоћ коју му је у најтежем тренутку пружила совјетска Русија. На споменику „Република“, који је 1928. године подигнут у Истамбулу, поред скулптуре „Оца Турака“ стоје статуе Климента Ворошилова и Семјона Аралова.
Десно од Ататуркове скулптуре стоје Климент Ворошилов и Семјон Аралов.
Legion mediaБорис Јегоров, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
