Последња страшна офанзива немачке армије у Другом светском рату

Објављено: 07.03.2021.год.
фото: © Getty Images / Russia beyond

Совјетске трупе су у пролеће 1945. биле само неколико десетина километара од Берлина, али је Хитлер одлучио да им зада тежак ударац на сасвим другом месту.


У јутарњим сатима 6. марта 1945. године после масовне артиљеријске припреме на положаје совјетских трупа на подручју мађарских језера Балатон и Веленце и реке Драве сручила се лавина немачких тенкова и пешадије. Немачка армија је кренула у операцију „Пролећно буђење“. Испоставило се да је то била њена последња велика офанзива у Другом светском рату, пише Russia beyond.

Други светски рат, Источни фронт.

У пролеће 1945. године ситуација на Источном фронту била је катастрофална по Немачку. Црвена армија је већ била практично на прилазима Берлину, свега 70 километара од улаза у град. У једном тренутку су совјетске трупе направиле предах, спремајући се за одлучујући марш на престоницу Трећег рајха. Управо тада су Немци кренули у офанзиву, и то далеко јужније, на територији Мађарске. Циљ је био да се изненађени непријатељ потисне преко Дунава и да се на тај начин осигурају последња велика налазишта нафте у западној Мађарској и Аустрији. Губитак тих налазишта би Немцима онемогућио даље ратовање.

 

Велики отаџбински рат, тенковски обруч око Берлина.

За „Пролећно буђење“ су ангажоване значајне снаге, укупно 430.000 војника, преко 800 тенкова и самоходних оруђа, 6.000 артиљеријских оруђа и минобацача, и преко 800 авиона. Главна ударна снага је била Шеста тенковска СС армија генерал-пуковника Јозефа Дитриха, која је специјално за ову операцију пребачена са Западног фронта.

 

Немачки тешки тенкови Панцер VI Тигар били су масовно коришћени у борбама и напуштани при повлачењу.

Немцима су се у Мађарској супротставиле снаге Трећег украјинског фронта које су бројале преко 400.000 људи (укључујући и савезничке бугарске и југословенске јединице) са 6.800 артиљеријских оруђа и 700 авиона. Озбиљан проблем је био недостатак тенкова. Совјетске трупе су биле исцрпљене после зимских борби за Будимпешту и сада су на располагању имале само 400 тенкова.

 

Други светски рат 1939-1945. г. Будимпештанска офанзива совјетске војске. Војници Трећег Украјинског фронта са аутоматима у уличним борбама за ослобођење Будимпеште.

Припрема „Пролећног буђења“ је била најстроже чувана тајна, али је команда Црвене армије захваљујући обавештајној служби унапред сазнала за њу, па је припремила дубоко ешелонирану одбрану. Очекивало се да ће Немци кренути у офанзиву најкасније средином марта. Нису били познати само главни правци напада.

 

Шестог марта су вођени крвави окршаји од обала Драве, где су се браниле бугарске и југословенске јединице, до подручја између језера Балатон и Веленце, где је најјаче ударила Шеста тенковска СС дивизија. „На Балатону је наш пук имао огромне губитке“, написао је касније поручник 877. артиљеријског пука Едуард Меликов: „На положаје наше дивизије кренуло је истовремено 200 немачких тенкова, тако да су наше хаубице отварале директну ватру. Биле су то веома тешке борбе. Наш пук током целог рата није изгубио толико људи колико у Мађарској“.

 

Одлучујућу улогу у слому непријатеља одиграла је противтенковска артиљерија. Често су се артиљерци храбро борили чак и када их пешадија више није покривала јер је била разбијена или се повукла. А кад би остали без оруђа, и сами су се често борили као пешадинци. Широко је примењивана тактика заседа, када су добро камуфлирана совјетска самоходна артиљеријска оруђа и тенкови из велике близине отварали ватру на колону непријатељских тенкова.

 

Артиљеријска посада у боју.

Увече 6. марта је командант Групе армија „Југ“, генерал Ото Велер, известио начелника Генералштаба Копнених трупа Хајнца Гудеријана: „Тенкови се тешко крећу по неприступачном терену због великог блата, а сви путеви врве од минских поља и непријатељске артиљерије. Пешадија није могла да обезбеди брзо пробијање положаја, а у тешким борбама је потрошено доста муниције, услед чега војници могу да остану без метака. Испоставило се да је непријатељ очекивао нашу офанзиву и припремао се за њу, мада није знао тачно време почетка и главна места на која ће бити извршен напад“.

 

Ото Велер (лево) и Фердинанд Шернер, 1944.

После неколико дана тешких борби немачке трупе су и поред великих губитака ипак успеле да пробију две линије совјетске одбране. Командант Трећег украјинског фронта, маршал Совјетског Савеза Толбухин, обратио се Штабу врховне команде са молбом да ангажује Девету гардијску армију која је била у резерви. То му није одобрено (та армија је чувана за офанзиву на Аустрију). Препоручено му је да се задовољи расположивим снагама.

 

И поред локалног успеха немачка офанзива је спласнула. Трупе су продрле највише 30 километара у дубину територију коју је контролисала Црвена армија, а 15. марта су почеле да се бране. „Нестале су све шансе да постигнемо велики успех“, написао је у својим мемоарима Хајнц Гудеријан: „Спласнула је борбеност СС дивизија, која је пре тога била на висини. Читаве јединице су се повлачиле упркос наређењу, користећи ватру коју су отварали упорни тенкисти. Више се није могло рачунати на те дивизије. То је била последња кап у чаши Хитлеровог трпљења. Он се страшно разгневио и наредио да се војницима тих дивизија са рукава стргне назив јединице“.

 

Припадници нацистичке ватрогасне службе.

Шеста тенковска СС дивизија је у борбама на подручју језера Балатон изгубила преко 250 тенкова и самоходних артиљеријских оруђа, од чега се више није могла опоравити. Већ 16. марта, сутрадан по завршетку „Пролећног буђења“, Црвена армија је кренула у офанзиву на Беч. Убрзо затим је цела територија Мађарске коначно била слободна од немачких трупа.

 

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: