Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом Аустроугарске

Објављено: 28.02.2021.год.
Добојски логор, фото: ins4.net

ОПЕТ УЛТИМАТУМИ СРБИМА - Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, упутио је Србима два ултиматума настављајући да чини оно што су радили Бењамин Калај и Оскар Поћорек. Желим да га овим текстом подсетим на злочине над Србима у Босни и Херцеговвини које су починили његови преци под окупацијом Аустроугарске.


Приредио
 Бошко Антић, контраадмирал у пензији


„Они су сужањска пасмина, скот гњусни, од икојег другог. Узмимо у човјеку три ступња савршенства: ступањ животиње, ступањ разбора и ступањ ума, душевности. Славосерби нису подпуно достигнули ни нијнижи ступањ, а из њега се не могу дигнути...
Сви су Славосрби за сужањство, за свако зло, за сваку херђу, по нарави онако, како нпр. све свиње за блато...“


Анте Старчевић (1823-1896). Правашки идеолог и главни пропагатор идеје србофобије у хрватској политици. Данас га Хрвати сматрају оцем домовине (1).

 

Берлинском уговором (чл. 25) од 1. јула 1878. године, Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину (2). Њена војска је почела улазити у Босну 17. јула 1878. године уз вођење крвавих борби све до завршетка операције. Турска је 21. августа 1879. године признала окупацију, када су одређене границе између Аустроугарске и Отоманске имерије. Прогласом цара Фрање Јожефа, 7. октобра 1908. године, извршена је анексија Босне и Херцеговине, која никада није ратификована у аустроугарском парламенту.

У то време, у Босни и Херцеговини је било православних хришћана (Срба) 43%, католика 21,3% и мухамеданаца 35%.


 

Eтничка карта Aустроугарске 1910. године

Терор и геноцид спровођен над Србима у Аустроугарској, у свим областима које су Срби насељавали. Јозеф Редлих у свом дневнику, у забелешци од 22. новембра 1914. године, написао је и следеће: "... Колики је број убијених Срба у Босни и Херцеговини, то не зна нико... И тамо се спроводи систематска политика истребљења православних..." 

Злочини над Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини, а посебно у Босни, с обзиром на непосредне починиоце, и околности под којима су извршени, били су, у ствари, само почетак оне велике драме која ће у Другом светском рату, у време постојања хрватско-муслиманске државе, достићи свој врхунац и по много чему надмашити и онај страшни масакр Турака над Јерменима у Првом светском рату. 
Терор над Србима у Босни и Херцеговини почео је непосредно после убиства аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, 28. јуна 1914. године. 
Тај атентат био је само повод, а никако разлог - каквих мишљења има у историографији, да се на одговорност узме цео српски народ у Босни и Херцеговини. 
Користећи антисрпску политику аустроугарских власти, домаћи људи у Босни и Херцеговини, муслимани и Хрвати, били су не само први, него у много прилика и главни починиоци злочина над Србима. 


ПОЧЕЛО ЈЕ МНОГО РАНИЈЕ

На неки начин, и те страшне 1914. године, поновиле су се слике из давних времена, између осталог, и из 19. века, кад су, на пример, после чувене Поп-Јовичине буне (буне попа Јовице Илића) из 1834. године, одсеченим главама српских сељака били "окићени" градски бедеми у Градачцу. 
У беспримерној сечи Срба у време устанка, 1875-1876. године, страдало је и старо и младо, све што се са три прста крстило. Тада је само ханџарима и сабљама, према једном енглеском извору, "хладнокрвно сасечено шест хиљада стараца, жена и деце". Многи Срби, углавном на превару ухваћени, били су у ово време језе и страве и на ражањ натицани и печени на унапред припремљеној ватри, о чему говори и један извештај Милете Деспотовића - "Турске грозоте у Босни". 
Кроз толико дуго време проливана српска крв није могла да остане заборављена. Она је код Срба рађала љуту мржњу према припадницима муслиманске, али и католичке вероисповести. Међутим, ту мржњу Срба надмашивала је, ипак, и то многоструко, мржња оних који су Србе сматрали за своје смртне непријатеље и били спремни да их у сваком часу униште. 
Већ тамо у 1840. години, о Босни и Херцеговини говорило се и писало као о земљама у којима царује мржња, у којима ни камен камену добро не мисли, а камоли човек човеку. 
Према записима Павла Карановића, управо из 1840. године, "мрзост и гоњење" које "царствује" између "житеља тројаке вере" јесте "нечувено и непоњатно", премда се ради о народу "једног језика, крви и истога рода". 
Фра Грга Мартић, фрањевац, писао је 1842. године, о мржњи која је испуњавала католике према православнима, и обратно - у Херцеговини. Они су у тој мери били задојени мржњом једни према другима, да нису хтели ни да седну за исти сто, иако су, истицао је Грга Мартић, народ "једног нашег србског језика". 


ПОДСТИЦАЊЕ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА

Кад се Аустроугарска докопала Босне и Херцеговине, уз пуну подршку свих великих европских сила па и Русије, она је једном насталу мржњу између православних, католика и муслимана настојала и даље да подстиче, до мере до које је то било потребно њеној власти. Аустроугарска је при том тежила да муслимане и католике зближи, од њих створи политички блок који ће се непрестано при том супротстављати православнима, држати их притешњене, сузбијати их и слабити на свим пољима. 
Цела ова политика заснивала се на далекосежном плану, да се у што већој мери ојачају позиције католичке цркве у Босни и Херцеговини и да се у овим покрајинама створи упориште за ширење католицизма по целом Балкану. 
У овом светлу требало би гледати и на неограничену подршку аустријских власти врхбосанском надбискупу Јосипу Штадлеру, као и на пружање подршке земаљских власти, али и самог аустријског двора, вођи језуита у Босни Антону Пунтигаму. 
Пунтагам Антон је једно време (од 1895) био генералпрефект и професор гимназије у Травнику у којој се школовало и више усташких првака, међу њима и Анте Павелић. О Пунтигаму, Аустријанцу рођеном у Штајерској, у месту Салцах, срез Мурек, опширно је писао и Американац А. Никол. 
Примарни циљ језуите Пунтигама био је да створи једну конзервативну католичку елиту, верну Хабзбурзима, која би временом преузела све кључне позиције не само у Босни и Херцеговини, него и на целом Балкану. 
Полазница у гледањима Пунтигама (а то су била и гледања аустријског двора, посебно у Сарајеву убијеног Франца Фердинанда, што је већ напоменуто у почетку ове књиге), била је, да су католици у Босни и Херцеговини "идеални хришћани", да су они "најпоузданији стални војници цркве и Монархије", а православци - "овце без пастира". Као доказ "духовног сиромаштва" православаца, он је наводио и текст тобожње молитве Срба из села Корићани: "...Да нас не ухвати шумар, спаси нас Боже! Од жандармског прогона, спаси нас Боже! Од швапског суда, спаси нас Боже! Од безбожних католика... од страшне браће Фрањеваца, спаси нас Боже..." 
Сматрајући Србе за најопаснију брану ширењу католичанства у Босни и Херцеговини, Пунтигам је двор у Бечу стално упозоравао на то да су Срби "вишеструко богати", да су "јединствено организовани и енергични у спровођењу својих планова", који иду и за тим, да се што више земље купи од муслимана и да се, путем школовања бројних студената, освоји што више "утицајних места у целокупном јавном животу". 


ОПШТИ АТАК НА СРБЕ

Кад је Аустроугарска заратила са Србијом, језуита Пунтигам је повео акцију у Бечу да се на српска имања почну интензивно насељавати "добри католици" - католици Аустријанци, али и католици Словени - "верни цару", и то у толиком броју да би у што краћем времену могли да "постану премоћни" и да "влади обезбеде успешан рад". 
Осим насељавања католика на имања Срба - "велеиздајника", Пунтигам је захтевао од централних власти у Бечу да се и оне ангажују на превођењу православног становништва у католичку веру, будући да "само ако се шизматици сједине са црквом католичком и постану католици, једино онда Босна може бити осигурана за Монархију". 
Како је језуита Пунтигам уверавао владу и двор у Бечу, "великосрпска пропаганда" подједнако је угрожавала и Монархију и католичку цркву у Босни и Херцеговини. Под утицајем те пропаганде, истицао је Пунтигам, "православни у Босни и Херцеговини постали су свесни да су Срби". 
Као главне носиоце "великосрпске пропаганде", Пунтигам је оптуживао православне свештенике (3).  У склопу мера које је Пунтигам тражио да се предузму против Срба налазио се и захтев за укидање ћириличног писма. 

 

Општи атак на Србе у Босни и Херцеговини, 1914. године, почео је пред само избијање рата, 26. јула, када је у Бечу објављено пет царских наредби, којима су, уз преношење права политичке власти на војне инстанце у Босни и Херцеговини, суспендоване законске одредбе о слободи личности, неприкосновености стана, о удружењима, неповредивости и тајности писама, слободи штампе, и тако даље. Већ у првом налету похапшени су сви познатији Срби "на које се и најмање сумњало, од којих су неки мучени по затворима а други употребљавани за таоце на железници, мостовима и другим јавним грађевинама; више талаца је побијено, често само под изговором неке сумње. 
На хиљаде и хиљаде Срба интернирано је затим у бројне логоре у Мађарској, Аустрији, али и у самој Босни. У логору у Араду боравило је скоро 3.500 интернираних, без Срба из Сарајева. Само кроз логор у Добоју, према подацима П. Слијепчевића, прошло је преко 16 хиљада мушкараца и исто толико српских жена и деце, тако да је Добој, уз Арад, био - "гробница нашег света". 
Велики број српских сељака био је стрељан или обешен, понекад по судској пресуди, а много чешће без ње. Извршиоци су у много случајева били такозвани шуцкори (4)  или пак припадници регуларне аустроугарске војске.  
Да се хиљаде и хиљаде Срба пошаље на стратиште без судске пресуде, скоро по правилу само на основу недоказаних сумњи или једноставно на основу неодговорних достава, омогућавали су војним властима Аустроугарске и сами прописи донесени почетком рата. По тим прописима (а у питању је читаво туце) Босна и Херцеговина биле су сврстане у области непосредно захваћене ратом. А у њима су војне власти могле, кад би процениле да прописи за ванредно стање, над чијим је извршењем бдело специјално одељење при Врховној команди (Krigsibervahungzamt), нису довољни, да и саме прописују одређене мере и издају одређена наређења руководећи се једино тренутним интересима војске. 
Како је истакао и Аустријанац Фир, војне власти у Босни и Херцеговини, ослањајући се на тако широка овлашћења, могле су уистину да чине шта им је воља и да о томе ником не полажу рачуна. Хапсиле су оне кога су год хтеле и кад год су хтеле, стрељале или вешале или пак давале упутства антисрпским елементима да то чине. У једном часу, већ 1914. године, то је узело такве размере да је дошло до праве узбуне и у влади и на двору у Бечу. На захтев владе, цар Франц Јозеф писмено је 19. септембра, наредио Врховној команди да сместа упозори све подређене јој војне инстанце, да налоге за хапшење смеју издавати само на основу "тешко оптужујућих елемената". 
Упркос овој царевој интервенцији, војне власти у Босни и Херцеговини наставиле су и после тога са својом злом праксом, користећи се у прогонима Срба веома широко распрострањеном мрежом доушника. Свака мера, при том, правдана је "крајњом нужношћу" и представљана као неизбежно средство за заштиту "интереса војске". 
Последице такве политике војних власти биле су по Србе у Босни и Херцеговини, али и у другим крајевима - катастрофалне. Чак су и затвори били претесни да би све Србе примили... 


ОТВОРЕН ПОЗИВ МАСАМА ДА КРЕНУ НА СРБЕ

Увод у све несреће које ће се догодити са Србима у Босни и Херцеговини 1914-1918. године, били су иступи против њих, који су се десили одмах по атентату на престолонаследника Франца Фердинанда. Муслиманске и хрватске масе биле су тада отворено позване да крену на Србе. У обнародованом прогласу Сарајевског градског заступства, на пример, позвано је "пучанство да такове елементе, који се дају на овакве злочине, из своје средине истријебе. Бит ће света дужност пучанства, да ту срамоту оперу." 
Позив градског заступства Сарајева није остао без одјека. "Гомиле олоша", како каже Перо Слијепчевић, "кренуле су кроз улице Сарајева, упадајући у куће свих угледних српских фамилија и рушећи све што се може и злостављајући чељад. Са демонстрантима, који су носили цареву слику и певали, ишла је и полиција, и није их ни у чему ометала". 
Насртаји на Србе, пљачке и свакојака друга нечовештва, били су узели такве размере да је земаљски поглавар Оскар Поћорек, био принуђен да, ради успостављања реда, већ 29. јуна прогласи преки суд у Сарајеву. У писму које је он 28. маја 1913. године упутио у Бечу јасан је став да Србе треба елиминисати из државне управе стоји: “унапређивање би одвећ великога процента самих собом већином интелигентнијих српских елемената имало као неизоставну последицу незадовољство Хрвата и муслимана”.
Сарајевски лист Хрватски дневник, у броју од 1. јула 1914. године, посветио је дивљању муслимана и Хрвата у Сарајеву после атентата чланак под насловом: "Искази огорчења - велике и страшне демонстрације". Писан изразито противсрпски, чланак је имао један циљ - да мржњу према Србима што више рашири и мобилише муслиманско-хрватске масе за даље иступање против Срба. Не кријући да су "демонстранти харали што им је год српског дошло под руку", чланкописац је, у исти мах, истицао, "да демонстрантима није било до пљачке, већ да их је само династичко чувство, огорчење и вапај за осветом повукло на улицу" и да "никоме ни на памет није пало, да би шта присвојио". 
Осврћући се на овај напис "Хрватског дневника" Владимир Ћоровић је рекао да је лист показао "невероватну пакост и злочиначку мржњу према Србима". А што се тиче самих иступа против Срба и њихове имовине, Ћоровић је истакао, да "демонстрација није никако било тамо где није било католичког франковачког елемента, којим би се власти могле послужити као харангерима". 
Слично “Хрватском дневнику”, и власти у Сарајеву су објашњавале иступе против Срба као "излијев огорчења већег дијела сарајевског грађанства католичке и муслиманске вјероисповјести". 
У исто време кад и у Сарајеву, или приближно у исто време, букнули су противсрпски иступи у више места у Босни и Херцеговини - у Добоју, Маглају, Зеници, Травнику, Мостару, Стоцу, Коњицу, Бугојну, Високом, Завидовићима, Шамцу, Варешу... 


СРБИ ТЕРАНИ ДА РАТУЈУ ПРОТИВ СРБИЈЕ, А ОНИ БЕЖАЛИ У СРПСКУ ИЛИ РУСКУ ВОЈСКУ

Пуцњи Гаврила Принципа у Сарајеву, на Видовдан 1914. године, искоришћени су за напад Аустроугарске на Србију, чиме је почео први светски рат (5) . Мало тога је остало забележено из овог рата. Сви мушкарци способни за рат отерани су у аустроугарску војску (само из илијашко-подлуговачког краја отерано је у аустроугарске затворе више од 120 домаћина или мобилисано у аустроугарску војску). Било је то најгоре што се Србима могло десити - у саставу непријатељске војске да ратују против Срба. Из такве војске се масовно бежало у српску и руску војску (6). Многи од тих војника се никада нису вратили (оставили су кости по казаматима Сигета, Сегедина, нарочито Арада...) (7). 
«Српски људи, становници, упосленици, војници, робијаши, бегунци из црно-жуте армаде, придружују се ослободилачкој војсци Србије, исказују право јунаштво. Многи су оставили кости на Кајмакчалану, Козјаку, Куманову и Битољу. Доста их почива у миру, на гробљима српских јунака широм Балкана.» (8). Многима Србима,  насилно мобилисаним у  аустроугарску војску, није се испунила жеља да се домогну Русије и прикључе српској војсци. Остали су на ратиштима Галиције, Добруџе, Пијаве... Они који су одбили да иду у војску завршили су у логорима, над становништвом су Аустро - Угари вршили праву одмазду и геноцид. 
Нажалост, у јавности се мало зна о учешћу Срба из Босне и Херцеговине у српској војсци у првом светском рату (9) , мало тога је забележено. Биле су то четири године глади и смрти.
И злочини над Србима у Босни и Херцеговини, били су у више махова предмет расправа у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије. 
На седници одржаној 2. јуна 1921. године, народни посланик Драгутин Јањић изнео је, између осталог, податке о злочинима које су "шуцкори", предвођени муслиманским угледницима, починили у Херцеговини. Као посебан пример навео је да је у селу Богојевићу код Требиња побијено од шуцкора-муслимана осамдесет и троје српске деце, а обешено 85 одраслих. Изнео је да је шуцкоре, међу њима и оне који су на друму за село Тули убили 17, ни кривих ни дужних Срба, предводио требињски бег Феиз-ага Салаковић из Ластве. 

Оснивање чета тзв. „Заштитног корпуса“ (Shutzkorps), који су у народу остали познати као шуцкори, представљало је посебан вид терора над српским народом у Босни и Херцеговини, у току Првог свјетског рата, а њихов творац био је Оскар Поћорек. Ослоњен на поједине муслиманске прваке, прије свих на Адемагу Мешића, Потјорек је првобитно планирао да у шуцкоре ангажује само муслимане, али је то у пракси било нешто другачије. Привучени дневницом од 3 круне и још више могућношћу да не буду мобилисани на фронт, шуцкори су формално имали задатак да одржавају ред у позадини фронта, обезбјеђују пруге, саобраћајнице и важније објекте и да се боре против упада српских комитских чета. А у пракси, основни задатак им је био да тероришу српски живаљ.



Од укупно око 11.000 шуцкора, у самој Херцеговини их је било око 5000 или чак 45%. Ужасан терор проводили су у току рата над таоцима и цивилним становништвом шуцкори у Босни и Херцеговини. Вјероватно никада неће бити утврђен тачан број њихових жртава, али су остали запамћени суровост и бестијалност са којом су се обрачунавали са голоруким народом, а често и са првим комшијама. У Источној Босни и Херцеговини су се посебно по суровости истицали шуцкори муслимани, тако да су и саме аустроугарске власти биле принуђене да неке од њих изведу на суд и осуде за почињене злочине. Клање, спаљивање, силовање, одсијецање појединих органа, били су само неки од метода којима су шуцкори чували „унутрашњи ред и поредак“ у Босни и Херцеговини. Први масовни злочин на овим просторима починили су управо шуцкори, у Челебићу код Фоче, када су побили 84 српска таоца. Злочини шуцкора и регуларних аустроугарских трупа посебно су се умножили након повлачења српске и црногорске војске из Источне Босне, када су под оптужбама за шпијунажу или једноставно за радостан дочек српске и црногорске војске, били побијени многи недужни српски цивили. Тако су, на примјер, само на Палама, 20. и 21. октобра 1914. године шуцкори убили 52 српска цивила. У распламсавању вјерског рата у Босни и Херцеговини, Аустро-Угарској је свакако ишло на руку и то што је турски султан, као калифа свих сунитских муслимана свијета, прогласио „свети рат“ или џихад против сила Антанте, а у његовој фетви су поменуте и Србија и Црна Гора. Фетва је прочитана и по свим џамијама у Босни и Херцеговини, а затим упућена свим муслиманским војницима на фронт. Још прије тога, одмах на почетку рата, у свим џамијама у Босни и Херцеговини су „учене дове“ за побједу Централних сила. 


Посланик Милан Божић је 1937. године, на седници Народне скупштине од 23. фебруара, изнео, да је у Босни и Херцеговини обешено и стрељано око 1.600 Срба пресудом војних судова у Чајничу, Вишеграду, Рогатици, Сарајеву, Фочи, Зворнику, Сребреници, Власеници, Мостару, Требињу, Билећу, Гацку, Невесињу и Тузли. "Али највише свијета", рекао је Божић, "изгинуло је у Босни и Херцеговини без суда, а њихов тачан број није се могао установити”. 

_______________________

Фусноте

(1) 
У име оних који су до врхунца достигли србофобију доглавник НДХ Миле Будак  је 22. јуна 1941. године у Госпићу изјавио: „Једну трећину Срба ћемо побити, другу покатоличити и трећу протјерати у Србију“.

(2) 
Јован Цвијић је о немачком «Drang nach Osten» (Пут на исток)  писао: «Пошто је Турска била у наглом опадaњу, то је прво централна Европа, представљена Аустроугарском, желела да искористи повољан положај да би освојила централне и западне делове Балканског полуострва». Да би то било остварено било је потребно спречити уједињење српских крајева.

(3) Свештеник Трифко Максимовић из Илијаша стрељан је 16. септембра 1914. у Семизовцу са још 16 ухапшених Срба. 
https://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/istorijske-sveske-28.pdf

(4) Шуцкори су били приpaдници милиције које су окупационе аустроугарске власти основале у аустроугарској провинцији Босни и Херцеговини, након анексије 1908. године. Шуцкори, односно аустроугарски милицијски одреди најчешће су били састављени од локалног муслиманског становништва. Шуцкори су постојали од 1908. до 1918. године када се Аустроугасрка распала.
У предговору трећег издања (1996) Ћоровићевог дела проф. Др Војислав Максимовић даје своју дефиницију феномена шуцкора:
Први светски рат је на нашим просторима избацио још један риједак злоачиначки феномен, а то су шуцкори полувојне а према Србима патолошком мржњом надојене злочиначке скупине, регрутоване, са знањем и циљем власти, претежно из муслиманског и хрватског олоша. Оне су вођене освједочени, српским злотвором Адемагом Мешићем из Тешња, каснијим доглавником Анте Павелића. У Ћоровићевој Црној књизи веома много примјера шуцкрoског бестијалног понашања. 
 
(5) Аустроугарска се плашила од националних осећања угњетених народа под њеном влашћу, а као претходница немачког империјализма ступила је у рат са Србијом, а тај рат је замишљен као казнена експедиција због атентата Гаврила Принципа, који није био узрок него повод за рат.

(6) Нажалост, судбина многих добровољаца је осталa непозната. Највише је узрок томе «немар». Тако у емсији «Квадратура круга», 3. маја 2014. године, кометаришући погибију мајора Луковића у околини Јабланице на граници Србије и Босне и Херцеговине каже се да је ту погинуо мајор Луковић са 36 својих бораца, а број погинулих добровољаца  није забележен. Аустроугасрка их је позвала на мобилизацију у Вишеград, а њих 380 је побегло у Србију, међу њима и девет муслимана, да се боре у српској војсци. Борили су се, али се не зна ко је од њих погинуо.

(7) Добривоје Остојић - Фокси, Илијаш туге и надања - записи, Newslines, Београд, 1994, стр. 13-15.

(8) Добривоје Остојић - Фокси, Илијаш туге и надања - записи, Newslines, Београд, 1994, стр. 17-18.

(9) И поред масовних хапшења, депортовања, судских процеса и многобројних стрељања, посебно становништва поред српске и црногорске границе, Срби из ових крајева нису савили врат. Они су се масовно пребацивали као добровољци у српску војску. Ниједан Босанац и Херцеговац, који се нашао изван свог завичаја, није остао а да се није јавио као добровољац у српску, црногорску или неку савезничку војску. А они који су присилно мобилисани у аустроугарску војску у масама су дезертирали и прелазили у српску војску.
Босанскохерцеговачки добровољци представљали су знатан проценат српске и црногорске војске. У почетку су били највећим делом у четничким одредима, а касније су формирана три, а затим и четврти, добровољачка батаљона. Само у Првој српској добровољачкој дивизији било је 5.000 Срба из Босне и Херцеговине. Своју храброст босанскохерцеговачки добровољци показали су посебно под командом војводе Војина Поповића Вука, у свим његовим славним биткама, посебно на  Јадру, код Конатица и на Кајмакчалану.
 

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији
 

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк