Опсада Лењинграда (данас Санкт Петербург) трајала је 872 дана, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године. Немачке трупе су интензивно бомбардовале град и зато су становници морали брзо да га камуфлирају јер је непријатељска авијација све упадљиве тачке на терену користила као оријентире, а требало је учинити све и ради спасења историјских споменика и објеката од виталног значаја, пише Russia beyond.
Скривање шпицева и купола
Камуфлажа торња на згради Адмиралитета.
Archive photo; Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0)На згради Адмиралитета и на храмовима били су златни шпицеви и крстови који су бацали одсјај и по најтмурнијем времену и зато су морали бити камуфлирани. Николај Баранов, који је тада био главни архитекта у Лењинграду, написао је у својој књизи „Силуете блокаде“ следеће: „Поједине усијане главе су предложиле да се демонтирају куле, куполе и шпицеви“. Та идеја је одмах одбачена.
Алпиниста Олга Фирсова покрива торањ на згради Адмиралитета.
Archive photoПозлата је често рађена по старој технологији тако што су веома танки слојеви злата лепљени специјалним лепком. Они су покривени камуфлажном тканином. Радови су почели од шпица на Згради Адмиралитета. Покривач је сашивен током ноћи, био је тежак око пола тоне. Пилот ваздушног балона причврстио је конопац за врх шпица, а затим је шесторо алпиниста покрило тканином површину шпица. Једна од тих алпинисткиња, Олга Фирсова (заправо професионални музичар) касније је написала: „Камуфлажна тканина за шпиц личила је на женску сукњу звонастог кроја, али са једним шавом. Морали смо тако да зашијемо и вежемо ивице да их ветар не би растргао. Исто је урађено и са Никољским и Морнаричким храмом.
Поглед на Исакијевски храм са Сенатског трга.
Руслан Шамуков/TASSИсакијевски и Петропавловски храм су позлаћени касније, тако да је коришћена технологија електроплатирања. Хемичари су схватили да се та површина може једноставно префарбати и да би то била одговарајућа камуфлажа, а боја се касније могла скинути без оштећења. Међутим, постојала је и једна потешкоћа: Баранов је скренуо пажњу да је врх шпица на Сабору светог Петра и Павла расклиман и да се љуља у распону од метар и по. Први алпиниста, потпоручник Михаил Бобров, требало је да се попне (морао је да закачи конопац) и то по старом степеништу за које нико није знао да ли ће издржати његову тежину. Алпинисти су ипак успели да изврше овај важан задатак тако да злато више није привлачило пажњу непријатеља.
Маскирне мреже
Камуфлажа Института „Смољни“.
Архив Меморијалног музеја одбране и блокаде ЛењинградаМноги градски објекти су покривени специјалним маскирним мрежама са комадићима тканине разних боја. У прављењу тих мрежа су учествовали дизајнери позоришних декорација. Користили су специјалне боје тако да су непријатељски пилоти уместо стратешких објеката видели паркове и поља. Уметници су у одређено доба године морали да уносе сезонске измене. Током јесени су додавали више жутих и црвених нијнаси, а зими су прилагођавали боје количини и структури снега.
Камуфлажа Института „Смољни“.
Архив Меморијалног музеја одбране и блокаде ЛењинградаПоред тога што су бојене, мреже су украшаване и природним декором. Балерина Кировског позоришта (данас Маријински театар) Олга Јордан, касније је написала: „У сали за декорације у Писаревљевој улици гулили смо лику са стабала, везали у снопове и пришивали за мрежу. Знали смо да је то неопходно за одбрану града“. За мреже су често везиване биљке и одсечене гране.
Пропилеји „Смољног“ маскирани у стамбену зграду.
Архив Меморијалног музеја одбране и блокаде ЛењинградаКао пример камуфлаже може послужити здање Смољног института где је била смештена градска управа. Он је из птичје перспективе визуелно изгледао као зеленило које га окружује. Архитекта Александар Гегело је касније написао: „Растегнута је маскирна мрежа са додацима који имитирају крошње дрвећа. Мреже су на крову причвршћене под углом тако да се сакрију контуре објекта које подсећају на слово П“. Скривена је и препознатљива кривина реке Неве. Ток реке је приказан као наставак Совјетског проспекта (од 1944. Суворовски проспект).
Покривени споменици
„Бронзани коњаник“ у блокадном руху.
Archive photoМихаил Бобров је у својим мемоарима написао: „Огромне футроле од врећа за песак прекриле су споменике“. Вреће са песком биле су спојене даскама. Тако су сакривени крупнији споменици попут „Бронзаног коњаника“ (Петра Првог на коњу) и споменика Лењину испред Финске станице.
Споменик Петру Првом „Бронзани коњаник“ за време блокаде.
Поједине мање скулптуре су уклоњене са својих места и похрањене на сигурном. На пример, група скулптура „Укротитељи коња“ на Аничковом мосту аутора Петра Клота смештена је недалеко одатле у врту Пионирског дворца. Те скулптуре су после рата пронађене на малим узвишењима из којих су вириле. Скулптуре из јединствене колекције у Летњем врту закопане су близу својих постоља.
Скидање Клодтових коња са Аничковог моста.
Archive photo; Legion mediaПа ипак, поједини споменици нису сакривени. Михаил Бобров пише: „Остали су откривени само споменици великим руским војсковођама: Суворову, Кутузову и Барклају де Толију. Оне су уливале борбеност браниоцима града“.
Макете зграда
Archive photo
Камуфлирана је и инфраструктура, а такође индустријски објекти у Лењинграду. Николај Баранов је истакао да је хиподром, на пример, био идеалан нишански оријентир јер се његова огромна елипса добро видела из ваздуха. Бомба је заправо пала на овај објекат пре него што је камуфлиран. Радници су уклонили трибине и попунили отворени простор макетама зграда. Те макете су имале дужину и ширину правих зграда али су биле неколико пута ниже. Архитекта је касније написао: „То просторно решење је имало карактеристичне ефекте светлости и сенки који су имитирали дворишта и улице“. Такве макете су постављене и на кровове великих фабричких хала.
Мостови су били камуфлирани као да су рушевине. Тако су маскиране и Московска и Витебска железничка станица. Направљене су и макете тих станица и постављене на одређеном растојању од њих. Вештачки нафтни терминал који је добио назив „Ручьи“ („Потоци“) био је чак опремљен са неколико цистерни за гориво. Те макете су интензивно бомбардоване али су после сваког напада поправљане.
Камуфлажа Кировске фабрике и луке.
Archive photoТорањ главне станице водовода имао је стратешки значај и зато је био покривен хоризонталним надстрешницама. Сенка од њих више није подсећала на водоводни торањ тако да га непријатељска авијација није могла открити. То се није могло урадити са термоелектраном близу реке Фонтанке, па су њени високи димњаци морали бити демонтирани да би се фабрика могла сакрити.
Непријатељске бомбе су знатно оштетиле Лењинград у тешком периоду опсаде али је добра камуфлажа допринела да се избегну катастрофална разарања.
Јулија Афанасено, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52