Како се Лењинград камуфлирао под опсадом у Другом светском рату

Објављено: 27.02.2021.год.
фото: © Rusdia beyond

Браниоци Лењинграда пронашли су много начина да сакрију град од непријатељске авијације.


Опсада Лењинграда (данас Санкт Петербург) трајала је 872 дана, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године. Немачке трупе су интензивно бомбардовале град и зато су становници морали брзо да га камуфлирају јер је непријатељска авијација све упадљиве тачке на терену користила као оријентире, а требало је учинити све и ради спасења историјских споменика и објеката од виталног значаја, пише
Russia beyond.

Скривање шпицева и купола 

Камуфлажа торња на згради Адмиралитета.

На згради Адмиралитета и на храмовима били су златни шпицеви и крстови који су бацали одсјај и по најтмурнијем времену и зато су морали бити камуфлирани. Николај Баранов, који је тада био главни архитекта у Лењинграду, написао је у својој књизи „Силуете блокаде“ следеће: „Поједине усијане главе су предложиле да се демонтирају куле, куполе и шпицеви“. Та идеја је одмах одбачена.

 

Алпиниста Олга Фирсова покрива торањ на згради Адмиралитета.

Позлата је често рађена по старој технологији тако што су веома танки слојеви злата лепљени специјалним лепком. Они су покривени камуфлажном тканином. Радови су почели од шпица на Згради Адмиралитета. Покривач је сашивен током ноћи, био је тежак око пола тоне. Пилот ваздушног балона причврстио је конопац за врх шпица, а затим је шесторо алпиниста покрило тканином површину шпица. Једна од тих алпинисткиња, Олга Фирсова (заправо професионални музичар) касније је написала: „Камуфлажна тканина за шпиц личила је на женску сукњу звонастог кроја, али са једним шавом. Морали смо тако да зашијемо и вежемо ивице да их ветар не би растргао. Исто је урађено и са Никољским и Морнаричким храмом.

 

Поглед на Исакијевски храм са Сенатског трга.

Исакијевски и Петропавловски храм су позлаћени касније, тако да је коришћена технологија електроплатирања. Хемичари су схватили да се та површина може једноставно префарбати и да би то била одговарајућа камуфлажа, а боја се касније могла скинути без оштећења. Међутим, постојала је и једна потешкоћа: Баранов је скренуо пажњу да је врх шпица на Сабору светог Петра и Павла расклиман и да се љуља у распону од метар и по. Први алпиниста, потпоручник Михаил Бобров, требало је да се попне (морао је да закачи конопац) и то по старом степеништу за које нико није знао да ли ће издржати његову тежину. Алпинисти су ипак успели да изврше овај важан задатак тако да злато више није привлачило пажњу непријатеља.

Маскирне мреже

 

Камуфлажа Института „Смољни“.

Многи градски објекти су покривени специјалним маскирним мрежама са комадићима тканине разних боја. У прављењу тих мрежа су учествовали дизајнери позоришних декорација. Користили су специјалне боје тако да су непријатељски пилоти уместо стратешких објеката видели паркове и поља. Уметници су у одређено доба године морали да уносе сезонске измене. Током јесени су додавали више жутих и црвених нијнаси, а зими су прилагођавали боје количини и структури снега.

 

Камуфлажа Института „Смољни“.

Поред тога што су бојене, мреже су украшаване и природним декором. Балерина Кировског позоришта (данас Маријински театар) Олга Јордан, касније је написала: „У сали за декорације у Писаревљевој улици гулили смо лику са стабала, везали у снопове и пришивали за мрежу. Знали смо да је то неопходно за одбрану града“. За мреже су често везиване биљке и одсечене гране.

 

Пропилеји „Смољног“ маскирани у стамбену зграду.

Као пример камуфлаже може послужити здање Смољног института где је била смештена градска управа. Он је из птичје перспективе визуелно изгледао као зеленило које га окружује. Архитекта Александар Гегело је касније написао: „Растегнута је маскирна мрежа са додацима који имитирају крошње дрвећа. Мреже су на крову причвршћене под углом тако да се сакрију контуре објекта које подсећају на слово П“. Скривена је и препознатљива кривина реке Неве. Ток реке је приказан као наставак Совјетског проспекта (од 1944. Суворовски проспект).

Покривени споменици

 

„Бронзани коњаник“ у блокадном руху.

Михаил Бобров је у својим мемоарима написао: „Огромне футроле од врећа за песак прекриле су споменике“. Вреће са песком биле су спојене даскама. Тако су сакривени крупнији споменици попут „Бронзаног коњаника“ (Петра Првог на коњу) и споменика Лењину испред Финске станице.

 

Споменик Петру Првом „Бронзани коњаник“ за време блокаде.

Поједине мање скулптуре су уклоњене са својих места и похрањене на сигурном. На пример, група скулптура „Укротитељи коња“ на Аничковом мосту аутора Петра Клота смештена је недалеко одатле у врту Пионирског дворца. Те скулптуре су после рата пронађене на малим узвишењима из којих су вириле. Скулптуре из јединствене колекције у Летњем врту закопане су близу својих постоља.

 

Скидање Клодтових коња са Аничковог моста.

Па ипак, поједини споменици нису сакривени. Михаил Бобров пише: „Остали су откривени само споменици великим руским војсковођама: Суворову, Кутузову и Барклају де Толију. Оне су уливале борбеност браниоцима града“.

Макете зграда
 

Камуфлирана је и инфраструктура, а такође индустријски објекти у Лењинграду. Николај Баранов је истакао да је хиподром, на пример, био идеалан нишански оријентир јер се његова огромна елипса добро видела из ваздуха. Бомба је заправо пала на овај објекат пре него што је камуфлиран. Радници су уклонили трибине и попунили отворени простор макетама зграда. Те макете су имале дужину и ширину правих зграда али су биле неколико пута ниже. Архитекта је касније написао: „То просторно решење је имало карактеристичне ефекте светлости и сенки који су имитирали дворишта и улице“. Такве макете су постављене и на кровове великих фабричких хала.

Мостови су били 
камуфлирани као да су рушевине. Тако су маскиране и Московска и Витебска железничка станица. Направљене су и макете тих станица и постављене на одређеном растојању од њих. Вештачки нафтни терминал који је добио назив „Ручьи“ („Потоци“) био је чак опремљен са неколико цистерни за гориво. Те макете су интензивно бомбардоване али су после сваког напада поправљане.

 

Камуфлажа Кировске фабрике и луке.

Торањ главне станице водовода имао је стратешки значај и зато је био покривен хоризонталним надстрешницама. Сенка од њих више није подсећала на водоводни торањ тако да га непријатељска авијација није могла открити. То се није могло урадити са термоелектраном близу реке Фонтанке, па су њени високи димњаци морали бити демонтирани да би се фабрика могла сакрити.

Непријатељске бомбе су знатно оштетиле Лењинград у тешком периоду опсаде али је добра камуфлажа допринела да се избегну катастрофална разарања.

Јулија Афанасено, Russia beyond

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: