Опсада Лењинграда (данас Санкт Петербург) трајала је 872 дана, од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године. Немачке трупе су интензивно бомбардовале град и зато су становници морали брзо да га камуфлирају јер је непријатељска авијација све упадљиве тачке на терену користила као оријентире, а требало је учинити све и ради спасења историјских споменика и објеката од виталног значаја, пише Russia beyond.
Скривање шпицева и купола
Камуфлажа торња на згради Адмиралитета.
Archive photo; Alex 'Florstein' Fedorov (CC BY-SA 4.0)На згради Адмиралитета и на храмовима били су златни шпицеви и крстови који су бацали одсјај и по најтмурнијем времену и зато су морали бити камуфлирани. Николај Баранов, који је тада био главни архитекта у Лењинграду, написао је у својој књизи „Силуете блокаде“ следеће: „Поједине усијане главе су предложиле да се демонтирају куле, куполе и шпицеви“. Та идеја је одмах одбачена.
Алпиниста Олга Фирсова покрива торањ на згради Адмиралитета.
Archive photoПозлата је често рађена по старој технологији тако што су веома танки слојеви злата лепљени специјалним лепком. Они су покривени камуфлажном тканином. Радови су почели од шпица на Згради Адмиралитета. Покривач је сашивен током ноћи, био је тежак око пола тоне. Пилот ваздушног балона причврстио је конопац за врх шпица, а затим је шесторо алпиниста покрило тканином површину шпица. Једна од тих алпинисткиња, Олга Фирсова (заправо професионални музичар) касније је написала: „Камуфлажна тканина за шпиц личила је на женску сукњу звонастог кроја, али са једним шавом. Морали смо тако да зашијемо и вежемо ивице да их ветар не би растргао. Исто је урађено и са Никољским и Морнаричким храмом.
Поглед на Исакијевски храм са Сенатског трга.
Руслан Шамуков/TASSИсакијевски и Петропавловски храм су позлаћени касније, тако да је коришћена технологија електроплатирања. Хемичари су схватили да се та површина може једноставно префарбати и да би то била одговарајућа камуфлажа, а боја се касније могла скинути без оштећења. Међутим, постојала је и једна потешкоћа: Баранов је скренуо пажњу да је врх шпица на Сабору светог Петра и Павла расклиман и да се љуља у распону од метар и по. Први алпиниста, потпоручник Михаил Бобров, требало је да се попне (морао је да закачи конопац) и то по старом степеништу за које нико није знао да ли ће издржати његову тежину. Алпинисти су ипак успели да изврше овај важан задатак тако да злато више није привлачило пажњу непријатеља.
Маскирне мреже
Камуфлажа Института „Смољни“.
Архив Меморијалног музеја одбране и блокаде ЛењинградаМноги градски објекти су покривени специјалним маскирним мрежама са комадићима тканине разних боја. У прављењу тих мрежа су учествовали дизајнери позоришних декорација. Користили су специјалне боје тако да су непријатељски пилоти уместо стратешких објеката видели паркове и поља. Уметници су у одређено доба године морали да уносе сезонске измене. Током јесени су додавали више жутих и црвених нијнаси, а зими су прилагођавали боје количини и структури снега.
Камуфлажа Института „Смољни“.
Архив Меморијалног музеја одбране и блокаде ЛењинградаПоред тога што су бојене, мреже су украшаване и природним декором. Балерина Кировског позоришта (данас Маријински театар) Олга Јордан, касније је написала: „У сали за декорације у Писаревљевој улици гулили смо лику са стабала, везали у снопове и пришивали за мрежу. Знали смо да је то неопходно за одбрану града“. За мреже су често везиване биљке и одсечене гране.
Пропилеји „Смољног“ маскирани у стамбену зграду.
Архив Меморијалног музеја одбране и блокаде ЛењинградаКао пример камуфлаже може послужити здање Смољног института где је била смештена градска управа. Он је из птичје перспективе визуелно изгледао као зеленило које га окружује. Архитекта Александар Гегело је касније написао: „Растегнута је маскирна мрежа са додацима који имитирају крошње дрвећа. Мреже су на крову причвршћене под углом тако да се сакрију контуре објекта које подсећају на слово П“. Скривена је и препознатљива кривина реке Неве. Ток реке је приказан као наставак Совјетског проспекта (од 1944. Суворовски проспект).
Покривени споменици
„Бронзани коњаник“ у блокадном руху.
Archive photoМихаил Бобров је у својим мемоарима написао: „Огромне футроле од врећа за песак прекриле су споменике“. Вреће са песком биле су спојене даскама. Тако су сакривени крупнији споменици попут „Бронзаног коњаника“ (Петра Првог на коњу) и споменика Лењину испред Финске станице.
Споменик Петру Првом „Бронзани коњаник“ за време блокаде.
Поједине мање скулптуре су уклоњене са својих места и похрањене на сигурном. На пример, група скулптура „Укротитељи коња“ на Аничковом мосту аутора Петра Клота смештена је недалеко одатле у врту Пионирског дворца. Те скулптуре су после рата пронађене на малим узвишењима из којих су вириле. Скулптуре из јединствене колекције у Летњем врту закопане су близу својих постоља.
Скидање Клодтових коња са Аничковог моста.
Archive photo; Legion mediaПа ипак, поједини споменици нису сакривени. Михаил Бобров пише: „Остали су откривени само споменици великим руским војсковођама: Суворову, Кутузову и Барклају де Толију. Оне су уливале борбеност браниоцима града“.
Макете зграда
Archive photo
Камуфлирана је и инфраструктура, а такође индустријски објекти у Лењинграду. Николај Баранов је истакао да је хиподром, на пример, био идеалан нишански оријентир јер се његова огромна елипса добро видела из ваздуха. Бомба је заправо пала на овај објекат пре него што је камуфлиран. Радници су уклонили трибине и попунили отворени простор макетама зграда. Те макете су имале дужину и ширину правих зграда али су биле неколико пута ниже. Архитекта је касније написао: „То просторно решење је имало карактеристичне ефекте светлости и сенки који су имитирали дворишта и улице“. Такве макете су постављене и на кровове великих фабричких хала.
Мостови су били камуфлирани као да су рушевине. Тако су маскиране и Московска и Витебска железничка станица. Направљене су и макете тих станица и постављене на одређеном растојању од њих. Вештачки нафтни терминал који је добио назив „Ручьи“ („Потоци“) био је чак опремљен са неколико цистерни за гориво. Те макете су интензивно бомбардоване али су после сваког напада поправљане.
Камуфлажа Кировске фабрике и луке.
Archive photoТорањ главне станице водовода имао је стратешки значај и зато је био покривен хоризонталним надстрешницама. Сенка од њих више није подсећала на водоводни торањ тако да га непријатељска авијација није могла открити. То се није могло урадити са термоелектраном близу реке Фонтанке, па су њени високи димњаци морали бити демонтирани да би се фабрика могла сакрити.
Непријатељске бомбе су знатно оштетиле Лењинград у тешком периоду опсаде али је добра камуфлажа допринела да се избегну катастрофална разарања.
Јулија Афанасено, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
