Сто година Краљевске морнарице - II део

Објављено: 21.02.2021.год.



 Између краља и Тита


У међувремену, на Блиском истоку је избила побуна дела краљевске војске у којој је најактивнија била група хи-дроавијатичара, предвођена поручником бојног брода ИИ класе Ратком Јовановићем, па је у партизанску НОВЈ прешао јануара 1944. део авијатичара (14 хидроавијатичара), део Гардијског батаљона и око 100 људи из СЈПС (највише из морнаричког одреда у Дикеили). Појединачних и прелаза у мањим групама било је и касније, али прилив новог људства у Краљевску морна-рицу из Италије, домовине и са разних страна, па и из партизанских редова, био је константан, тако да се СЈПС од 638 припадни-ка почетком марта, повећао до краја 1944. на преко 1.000 људи. 


Брод-касарна Охио са јединицама СЈПС на Малти 1944. године (Музеј ЈРВ)

На Малти је до априла 1944. постепено формирана главна база СЈПС, смештена на брод-касарну „Охајо” (Охио) – херојски танкер из поморских битака за Малту, који је од јуна 1942. лежао у ували Ринелла Баy, на улазу у Гранд Харбоур. Бродови су месецима довођени у исправно стање, а Британци нису послали на Малту затра-жене моторне торпиљарке из преформиране Ба-зе „А” (Александрија). Међутим, нису успеле ни британске намере да се ти бродови распреме (као неоперативна подморница) и да вишак љу-дства СЈПС буде распоређен по Средоземљу на разне британске јединице за лучку службу. Тако је у јулу и августу 1943. „Кајмакча-лан” имао 11 ескортирања (Александрија-Порт Саид) заједно са „Дурмитором” и 16 самоста-лних школских вожњи у октобру и новембру за ново људство СЈПС, а 1944. једно групно ескортирање у априлу, 3 самосталне вежбе напа-да на италијанску подморницу у марту и 17 ес-кортирања од априла до августа, док је „Дурмитор” на истој рути имао 2 самостална ескортирања у априлу и 7 у јуну. Корвета „Нада” (највећи југословенски ратни брод после Априлског рата) је патролном, ескортном, противавионском и противподмо-рничком службом у западном Средоземљу била 1944. најоперативнија и борбено најактивнија јединица СЈПС.



Моторне топовњаче СЈПС 1945. на Малти (Мишковић)

Прво је у фебруару пратила 2 велика савезничка конвоја у Атлантику (ОС-68 са 56 бродова из Ливерпула, од чега се 45 одвојило за Ги-бралтар у КМС-42), затим је ескортирала између Малте и Гибралтара 17 конвоја (21-95 бродова) на рути Гибралтар-Порт Саид (КМС-51, 53, 55, 56, 58, 59, 61, 63, 64, 66 и МКС-48, 51, 53, 59, 61, 64, 66), а од новембра патролирала у саставу Гибра-лтарског ескортног одреда. Сви остали ратни и помоћни бродови СЈПС на Малти, коришћени су за транспорт и школовање, а „Ме-љине” и „Мљет” добили су 25. августа похвалу од вицеадмирала Малте за спашавање британског монитора Аберцросабие. Ко-мандант СЈПС се успротивио британској намери да људство ратује у Јадрану под британском заставом и на њиховим ма-њим бродовима (уместо да се за операције опреме јединице СЈПС). 


Југословенска корвета „Нада” 1945. на Малти (Палуба)

Британске Обалске снаге доминирале су 1944. у рату на Јадрану, где је партизанска морнарица средином године имала 4 наоружана брода, 27 патролних чамаца, 15 пароброда и 155 моторних једрењака, а њена главна активност био је та-кође транспорт, али неупоредиво веће војне помоћи за НОВЈ у односу на помоћ ЈВО ранијих година. Због промене поли-тике, Лондон није хтео да рескира компликације на Јадрану довођењем краљевских бродова, нити да превише ојача СЈПС. Ипак, после споразума Тито-Шубашић у јуну, одобрена су 2 мања разарача (типа Хунт) и СЈПС је одмах спремио посаде за нове јединице, а после августовског састанка у Италији, где су Тито, Черчил и Шубашић разматрали и здруживање МНОВЈ и ЈКМ, југословенска влада у Лондону објавила је 10. септембра указ о садејству две морнарице у борбама за ослобође-ње Јадрана. Убрзо, на поново уведен положај команданта ЈКМ постављен је 30. септембра капетан бојног брода Иван Керн (на захтев Тита), али преговори делегата две морнарице у Комижи на Вису нису 5. октобра довели до споразума о здру-живању. Уместо обећаних разарача, СЈПС је 17. октобра 1944. добио 8 америчких торпедних чамаца, али без лансирних цеви и
радара, па је на Малти формина Флотила моторних топовњача (МТ. 201, 204, 207, 208, 209, 211, 213, 217) са две дивизије (дивизи-она) под командом тадашњег капетана ко-рвете Лепетића. СЈПС је 28. децембра 1944. изгубио пароброд „Куманово” источно од Сиракузе на Сицилији у незапамћеној олуји, затим је за смештај посада на Малти добио 5. јануара 1945. застарели британски миноловац ХМС Харроw, а из Александрије је 12. јану-ара стигла на Малту подморница „Небојша”. 


Ударне снаге Југословенске морнарице у Сплиту 1945. године (Палуба)

Без споразума са партизанима, Бри-танци су намеравали да после завршене обуке упуте Флотилу моторних топовњача на опера-ције у Егејско море, прво у Пиреј, а затим у воде Додеканеза, где зимске временске прилике нису одговарале за њихову употребу, па су на крају ИИ дивизија (МТ. 201, 204, 208, 209) и матични брод флотиле „Бели орао” испловили тек 6. фебруара 1945. у Лигурско море. Из базе у Ливорну, у са-ставу англо-америчких обалских снага и самостално, топовњаче су извиђале, нападале и подржавале нападе на комуникацију Ђенова-Ла Специја, а штитиле савезнички саобраћај и крило копненог фронта. У међувремену, због проблема (не)спајања две морнарице командант ЈКМ је прекомандама у Базу А „чистио” СЈПС од „четничких елемената”, што је замало довело до нове побуне и било стишано великим ауторитетом и искуством команданта СЈПС. У време када су 25. фебруара за Ливорно испловиле и 2 топовњаче И дивизије (МТ. 207, 211), а после састанка Тита са командантима НОВЈ и ЈКМ, коначно је 28. фебруара у Казерти са савезницима договорен долазак ЈКМ у Јадран. Моторне топовњаче су 3. марта враћене на Ма-лту („Бели орао” 14. марта), а цела флотила испловила 19. марта за Анкону. „Нада” је 10. марта дошла на Малту из Гибралтара, где је почетком фебруару у Атлантику пратила мањи конвој (7 бродова) КМС-81Г и учествовала 22. фебруара у потапа-њу подморнице У-300, па је СЈПС обја-вио 28. марта похвалу команданта Сре-доземља за тај ратни допринос, што је нај-већи борбени успех југословенских мор-нарица у другом светском рату (коман-дант, п.б.б. Ушчумлић, је после рата изја-вио да „Нада” није само учествовала, него и потопила подморницу). Корвета је стигла 22. марта у Бари и у априлу 7 пута пратила (1-6 бродова) за Анкону, Шибеник и Таранто. У Јадрану је 16-17. априла и миноносац „Орао” ескортирао на рути Та-ранто-Манфредонија-Бари-Таранто, а јахта „Вила” била у Анкони брод команданта ЈКМ. Југословенска (партизанска) мо-рнарица је до краја рата учествовала у ослобађању острва Паг, Раб, Крк, Црес и Лошињ, Хрватског приморја, Истре и Трста, уз подршку обалских снага и авијације савезника. За те операције су топовњаче ИИ дивизије (МТ. 201, 204, 208), деташоване 11. априла у Задар и осигуравале десант ЈА на Раб, а 1 топовњача (МТ. 201) десант на Црес. Укупно је Флотила МТ извршила у априлу 31 задатак у савезничким саставима и самостално, од чега 16 патрола (8 офанзивних, 2 са ескортом, 2 са прогоном подморнице) дуж италијанске и истарске обале. У два контакта с непријатељем, топовњаче И дивизије (МТ. 207, 211, 217) су 13. априла запалиле (и потопиле) моторни једрењак од 400 тона, а група (британски ХММТБ 409, МТ. 207, 217) је 16. априла напала немачки конвој (5 већих, 6 мањих јединица) и торпедима разнела 1 Ф-лигхтер (тенконосац), а артиљеријом тешко оште-тила 2 брода из пратње (1 потопљен). Групом је командовао кап. корвете Лепетић, топовњачама поручник бојног брода И класе Иван Живковић (командант И дивизије на МТ. 217) и резервни поручник бојног брода ИИ класе Димитриј Омерса (МТ. 207), који је на брод примио и команданта ЈКМ, а у окршају имао 3 рањеника. У међувремену су Британци на Малти преда-ли СЈПС Краљевске бродове „Хвар” и „Марјан”, из Египта је „Кајмакчалан” упућен за Анкону, али га је крај рата затекао у Манфредонији, па се вратио у Таранто, где је прешла Флотила моторних топовњача, као и „Дурмитор” из Александрије. У ма-ју је формирана Минерска флотила и тек тада су Британци дали опрему за разминирање и интензивне вежбе миноловаца.

Југословенска морнарица

Тито је 15. маја унапредио команданта ЈКМ у чин генерал-мајора, а 25. наредио да се бродови ЈКМ врате у до-мовину, док су посаде могле да се определе за повратак или статус расељених лица. Тако су тек крајем августа 1945. спо-јене две југословенске морнарице и у Шибеник су по групама допловили корвета „Нада”, 7 моторних топовњача, моторне торпиљарке „Дурмитор” и „Кајмакчалан”, торпиљарке „Т 1” и „Т 5”, подморница „Небојша”, миноловци „Орао”, „Марјан”, „Мељине” и „Мљет”, помоћни бродови „Бели орао”, „Вила”, „Анте Старчевић” и 4 моторна чамца, а последњи се вратио ка-петан корвете Саксида и његов бивши штаб на командном броду „Хвар”. Осма моторна топовњача вратила се накнадно (била је на ремонту), а није јасна судбина 5 моторних чамаца (2 неисправна). На бродовима се вратило 179 људи са Малте, око 50 из Таранта и укупно око 20 одсто официра, а у избегличке логоре у Италији и Египту отишло је 335 људи са Малте и око 100 из Таранта, док је нејасна судбина око 200 људи и сасвим непознато колико се припадника Краљевске морнарице после демобилисања накнадно вратило у домовину. Командант ЈКМ се почетком 1946. вратио у земљу као пензионер. 

У међувремену, по наређењу Команде Југословенске морнарице од 18. јуна 1945. враћени су ранијим власници-ма и предати Управи поморства сви трговачки бродови (морнарице НОВЈ), а привремено је задржано 6 наоружаних бродова, 39 патролних, 11 моторних чамаца и неколико моторних једрењака. Највећа јединица бивше партизанске морнарице (Кварнерски поморски састав) расформирана је 24. јуна, формирана база у Краљевици за опре-мање заплењених ратних бродова током рата и у августу формиран штаб флоте у Шибе-нику и флотила торпедних чамаца, десантна флотила, драгерска флотила и састав помоћних бродова. Међутим, одмах по доласку је-диница расформираног СЈПС, Југословенска морнарица формирала је 1. септембра флоту са дивизионом моторних топовњача, дивизи-оном торпедних чамаца, драгерском флоти-лом и десантном флотилом, а у Сплиту је већ 10. септембра прослављен дан оснивања Југословенске морнарице (касније Дан по-морства) по наредби Министра народне одбране од 10. јула. Југословенска морнари-ца имала је до краја године укупно 56 ратних и помоћних бродова (1 помоћни брод-базу /командни брод/, 1 корвету, 2 то-рпиљарке, 7 моторних топовњача, 6 торпедних чамаца, 1 подморницу, 4 минополагача, 14 миноловаца, 11 десантно-јури-шних чамаца, 2 десантна тенконосца, 6 десантних баржи и 1 помоћни брод). 

Од укупног састава Југословенске морнарице већа половина ратних и помоћних бродова дошла је из иностранства, тако да су Састав југословенских поморских снага, односно Краљевска морнарица у иностранству (1941-1945.) одржали директан и непрекидан континуитет југословенске морнаричке историје од Дана уједињења 1918. године до референдума у Црној Гори о државном разлазу са Србијом 2006. године, док је у српској морнаричкој историји тај континуитет одржан од Првог светског рата до данашњих дана. Само та чињеница заслужује да Република Србија, град Београд, Речна флотила Војске Ср-бије, удружења војних ветерана и друге одговарајуће институције са поносом обележавају 3. март 1921. и друге значајне датуме, догађаје и личности који су саставни и неизоставни део тог истог морнаричког историјског континуитета. 

Назад на први део 

Авала, 20. фебруара  2021.године Владимир Пожег  

Основни извори

Институт за стратешка истраживања, Београд – Војни архив: Емигрантска влада у Лондону (Штаб СЈПС), Операцијски дневник СЈПС, књига И, ИИ, В, ВИИ (К99-Ф5-Д23, К92-Ф3-Д5, К97-Ф5-Д17, К98-Ф2-Д5); Прилог операцијског дневника СЈПС, књига ИВ (Е К94-Ф4-Д17); Операцијски дневник КрМТ Кајмакчалан 1.11.1941.-31.12.1944. (Е К104-Ф2-Д9), Операцијски дневник КрП Небојша (на енглеском) 1-30.5.1943. (Е К104-Ф3-Д1), Извештај пбб. Б. Ушчумлића 19.1.1944. (Е К93-Ф4-Д21), Наредбе ОБ 91 и 92 команданта ЈКМ од 27-28.3.1945 (Е К102-Ф7-Д22), Извештаји Флотиле МТ о вожњама и операцијама 1-30.4.1945. (Е К97-Ф9-Д1, К96-Ф4-Д17); Пописник 17 (изјаве официра из априлског рата 1941.), Изјаве пбб Б. Вранчича, Ђ. Митровића, Ф Валентинчича (П17 К8-Ф4-Д52, 56, 57). 
Поморски музеј „Сергеј Машера”, Пиран, Словенија: Иван Керн „Успомене из ИИ светског рата” (И и ИИ део, рукопис за историјску грађу), И. Керн „Одговор на чланек НОБ на Јадрану ин словенски помиршчаки” (рукопис за ревију Борец 12/1980); Јосип Саксида „Изјава” (о деловању СЈПС, Београд, 15.6.1970).
Музеј Југословенског ратног ваздухопловства: Владета Петровић „Извештај о петогодишњем раду на Средњем истоку” од 26.3.1946. (К40, Ф-1/3, С-17111980/БД). 
Збирка породице Саксида-Грозданић: разна грађа и записи Јосипа Саксиде (оригинали и копије докумената, биографски подаци, изјаве, коресподенција и реаговања).
Збирка породице Мишковић: Иван Мишковић „Краљевска подморница ’Небојша’ у рату и сећања са ње” (аутобиографски рукопис, Београд, 20.10.1976.).  
Литература: Кажимир Прибиловић „Ратна морнарица Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1918 – 1941)” Сплит, 1980. (докторска дисертација); Јанез Томшич “Народноосвободилни бој на Јадрану ин словенски поморшчаки” (Љубљана 1974.); Младен Икица „РМ Југославије 1918-1941.” (Поморски зборник, Загреб 1962-1963. стр. 649-668); Антон Симовић „Монитор Драва априла 1941. године” (Морнарички гласник 1953. стр. 531-539); Бошко Антић „Прамцем у бесмртност” (Политика експрес, 27.3-7.4.1991.); Александар Коло „Дејства Поморског ваздухопловства југословенске морнарице” (Аеро Магазин 2-3/1991, стр. 24-29); Владимир Исаић „Поморско ваздухоплов. бивше Југославије у рату 1941.” (МГ 1970. стр. 698-709); Јосип Черни „Формирање морнарице НОВЈ” (МГ 1963. стр. 551-583); К. Прибиловић “Уз 40. г... прве Флоте ЈРМ” (МГ 1985. стр. 815-822); К. Прибиловић „Поморске снаге ЈРМ 1945.” (МГ 1986. стр. 693-705); Војна енциклопедија (Београд 1958-1969, Априлски рат, Речна РФ); Поморска енцикл. (Загреб 1972-1989, Југославија); 
Интернет: Арнолд Хагуе датабасе (цонвоyс цонтаининг "НАДА", http://www.цонвоywеб.org.ук/).
Фотографије: ПАЛУБА, Разарачи класе „Београд”, Корвета „Нада”, Дан морнарице (http://www.палуба.инфо/); Илустрована Политика (27.5.1980. стр. 57, Драва); Музеј Југословенског ратног ваздухопловства (Абукирска ХЕ, База на Малти); Збирка Мишковић (Небојша, МТ на Малти); Збирка Саксида-Грозданић (Моторне торпиљарке). 

 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: