Да ли је Стаљинград Далеког истока позорница прве велике битке Другог светског рата

Објављено: 14.02.2021.год.

У тромесечној бици за Шангај 1937. године, коју је у своју корист решила јапанска војска, ангажовано је више од милион војника, а погинуло преко 200.000 људи. У погледу на историју који није оптерећен евроцентризмом, она се схвата као прва велика битка Другог светског рата.


Шангај је тридесетих година прошлог века био, демографски, други по величини град у Азији са три и по милиона становника. Захваљујући повољној локацији у сливу најдуже кинеске и азијске реке Јангце у океан, израстао је у важни трговачки и индустријски центар и служио као упориште за размену са иностранством, пише РТС.

Прилика за добру зараду, потреба за страним инжењерима, лекарима, учитељима и другим професионалцима, те специфичне историјске околности као што су колонијалне амбиције Јапана према Kини и прилив избеглица из Русије након грађанског рата који је пропратио Октобарску револуцију, учинили су град шароликим космополитским драгуљем у којем је поред око 20.000 Јапанаца живело и много Британаца, Руса, Француза, Немаца и Американаца.

Због богатства архитектуре, културних и забавних садржаја, странци су га од милоште називали "Паризом истока" и "краљицом Оријента".

У време цветања Шангаја током тридесетих, јужна и средња Kина налазиле су се у рукама републиканског револуционара и националисте, генералисимуса Чанг Kај Шека.

Он се извесно време свесно клонио сукоба са јапанским експедиционим корпусом у Шангају и држао подаље од севера земље, који је или био под јапанском окупацијом или трпео мање и веће јапанске провокације, у жељи да консолидује и ојача своју власт над до 1928. године расцепканом територијом коју је преузео од више самовољних регионалних господара, а коју су сада угрожавали и све активнији комунисти.

Међутим, делом услед притиска родољуба са севера, а нарочито након тешког оружаног инцидента у предграђу Пекинга 1937. који је Токију послужио као изговор за заузимање данашње кинеске престонице, Чанг, који је у младости студирао војну науку у Јапану и по вероисповести био хришћанин, коначно је одлучио да се укључи у борбу против страног окупатора.

Ударио је на јапанске бродове и јединице стациониране у Шангају, у којем се пет година раније, 1932, већ био десио кратак али жестоки сукоб у којем је погинуло око 15.000 кинеских војника и цивила.

Kинеска очекивања

Тактички, Чанг и његови сарадници, међу којима су највећи утицај имали немачки војни саветници, желели су да намаме Јапанце ниже на југ да би ублажили њихову предност у техници, јер, за разлику од Манџурије на северу, коју су Јапанци приграбили још 1931. а која је равна и чврстог тла, у средњој Kини земља је влажнија и растреситија, са пуно речних токова и више падавина, што отежава маневрисање тенкова и артиљерије.

Стратегијски и политички, Чанг се надао да ће реакција противника, односно интензивирање јапанских удара на Kину и евентуално ширење окупиране територије, изазвати оштри дипломатски притисак западних сила на Јапан и, могуће, интервенцију Совјетског Савеза, који је и сам био угрожен јапанском експанзионистичком политиком и истовремено претендовао да директно утиче на политичка и економска збивања у кинеским провинцијама Манџурији и Шинђијангу.

Међутим, његова очекивања се нису остварила јер је Стаљину, који је забринут да ће све моћнији и агресивнији Јапан покушати да упадом из Манџурије преузме руски Далеки исток и уклони се у Сибир како је то већ био учинио између 1918. и 1922. за време грађанског рата између белогардејаца и комуниста, највише одговарало да се посвети даљој индустријализацији и војном јачању своје земље без уплитања у сукоб у Kини, те пусти Јапан да се тамо физички и материјално исцрпљује.

Наиме, за СССР је било идеално то што ће Токио морати да пребаци више својих снага на југ, даље од границе, и, уопште, своје освајачке амбиције усмери на многољудну Kину, уместо на нафтом, рудом и дрвном грађом богати источни Сибир.

СССР-у је, дакле, одговарало да се Јапанци на дуже заглибе у кинеском блату и истроше људске и економске ресурсе.

Да се то заиста деси Совјети су се постарали пружајући велику помоћ у наоружању Чанг Kај Шеку и саветујући руководству Kинеске комунистичке партије да се уздржи од сукоба са његовом прокапиталистичком армијом јер је она једина способна да пружи снажан отпор Јапану. 

Далекоисточни Стаљинград

Чанг Kај Шек и његови људи тако су 1937. остали без стране војне интервенције коју су прижељкивали. У тромесечну битку за Шангај, која је почела августа те године, на његово наређење је похрлило, сматра се, преко 700.000 слабије опремљених и, углавном, од непријатеља лошије обучених Kинеза. 

Огромни логистички напор Јапанаца, који су довезли близу триста хиљада људи, извршили више великих искрцавања и у бој укључили скоро седам пута више тенкова него Kинези, уродио је плодом – мада су на располагању нису имали ни упола мање људи, они су остварили огромну предност у оклопним јединицама и летелицама и са бројног бродовља у близини обале неометано засипали град и околину гранатама великог калибра.

По домаћим (конзервативним) проценама, око 187.000 кинеских бораца је изгубило живот, док је њих око 83.000 рањено – рачун који не укључује цивиле. С друге стране, јапанске жртве вероватно нису прешле 10.000 мртвих и 30.000 рањених.

Град је након жестоких уличних борби и вишемесечног тешког бомбардовања, који су му касније завредили назив "далекоисточног Стаљинграда", пао у јапанске руке, а преживели кинески борци, који су немилице слати у технолошки неравноправну борбу као топовско месо, били су присиљени на повлачење на север, према Нанкингу (Нанђингу), који је у то време имао статус престонице.

Тај несрећни град је, међутим, врло брзо пао пред налетом осокољених јапанских трупа – кинеска војска га је напустила након само три дана борби, остављајући за собом масу цивила, од којих је више десетина ако не и стотине хиљада побијено. Зато је оправдано питање да ли је напад на јапански војни контингент у Шангају могао бити боље организован и да ли је отворени, чеони сукоб са опремљенијим и увежбанијим противником требало да буде избегнут.

Велика победа, велике реперкусије

Захваљујући чињеници да је у Шангају тада живео за оно време прилично висок број од око 70.000 странаца, вести о ваздушном бомбардовању, гранатирању цивила и масакрима на улицама Шангаја и околних насеља доспеле су на насловне стране новина на Западу, доневши симпатије браниоцима.


 
Јапанска освајања у средњој Kини продубила су опрез и незадовољство САД и Велике Британије и зауставиле испоруке америчких материјала и опреме за војну намену Јапану. 

Мада влада у Вашингтону у том тренутку није била вољна да уђе у озбиљнији дипломатски, а поготову не војни сукоб са Токијом због његових операција у Kини, када су Јапанци 1940. године, након предаје Париза Хитлеру, умарширали у француску колонију Вијетнам не би ли, између осталог, пресекли снабдевање Чанг Kај Шековим снагама у Kини, САД су реаговале увођењем економских санкција Токију, међу којима је посебно био битан нафтни ембарго, пошто је Јапан лавовски део својих потреба за црним златом задовољавао из САД.

То је острвску царевину присилило да покуша да потребне ресурсе обезбеди силом. Да би се докопали нафтних резерви у Индонезији, која се у то време налазила под колонијалном управом Холандије, земље која се придружила америчком ембаргу, Јапанци су морали да изврше дубоки продор у јужни Пацифик и југоисточну Азију и притом неутралишу америчке снаге на Хавајима и Филипинима.

У смислу да је покренула догађаје који су Токио нешто касније ставили на пут колизије са Вашингтоном и другим западним силама, велика јапанска победа у Шангају може се сматрати Пировом, па чак и почетком (секвенце која је довела до) краја јапанских освајања, мада то, због потоњег незаустављивог напредовања царских трупа у самој Kини, па онда и Пацифику и Индокини, неће постати очигледно све до 1942. године и битке за Мидвеј, у којој су Јапанци изгубили све своје носаче авиона и војну иницијативу у Тихом океану препустили Американцима.

Такође, врло битно, чарке у предграђу Пекинга и битка за Шангај послужили су као повод за споразум Чанг Kај Шекове владе са Совјетским Савезом за испоруку наоружања и друге војне помоћи.

Совјетска артиљерија, тенкови, авиони, па и бројни пилоти и војни инструктори почели су да стижу у редове Чанг Kај Шекове армије у октобру 1937. Испоруке су настављене и пилоти уступани све до Хитлеровог напада на СССР 1941. Мада је за Шангај и Нанкинг већ било касно, све то је несумњиво допринело заустављању јапанског напредовања у Kини. 

Прави почетак Другог светског рата?

Упркос недовољној материјалној и тактичкој спремности својих снага, Чанг Kај Шекова влада је у августу 1937. ушла у фронтални, дуготрајни рат са технички и организационо надмоћним Јапанцима, јер, многи верују, није имала другог избора будући да је њихов војни притисак растао и да су поред Манџурије већ били приграбили Пекинг са околином.

Високу цену за тај отворени отпор најпре је платио Шангај. Војни историчари специјализовани за Азију сматрају битку за то, још тада, дивовско насеље прототипом ратовања у урбаној средини какво је карактеристично за Други светски рат – и због тешких окршаја прса у прса за сваку кућу, и због немилосрдног бомбардовања из ваздуха.

Штавише, они сукоб који је почео чаркама у околини Пекинга и експлодирао у Шангају 1937. године виде као прави почетак Другог светског рата, јер су се у њему сударила млада војна сила, од 1940. године чланица Тројног пакта, која је попут својих савезника Италије и Немачке била жељна промене светског поретка (Јапан), и стара сила, која је, слично Великој Британији и Француској, дуго политички и војно доминирала широким просторима и била носилац постојећег поретка (Kина).

Пошто је без прекида трајао све до 1945, тај окршај Kине и Јапана се и хронолошки надовезује и физички уклапа у оно што се традиционално сматра Другим светским ратом, па не постоји рационални разлог зашто се не би сматрао искром или семеном највећег оружаног сукоба у историји човечанства.

Он се, сматрају стручњаци за Азију, до сада није сматрао почетком Другог светског рата због вишевековне политичке, економске, научне, па и лингвистичке доминације европљана, односно белаца, која је и у области историје и географије изродила пристрасни евроцентрични поглед на свет који "стари континент" поставља не само у средиште географске карте планете већ и размишљања о Другом светском рату и историји уопште.

Ако се, дакле, ослободимо мисаоних окова егоцентричности и сино-јапански сукоб који је букнуо 1937. прихватимо као почетак Другог светског рата, онда битку за Шангај, у којој је ангажовано преко милион војника на обе стране, можемо схватити као први епски бој највећег крвопролића у историји наше врсте.

Иља Мусулин, РТС

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: