Мали хероји Стаљинграда
Колико важну улогу су у Другом светском рату одиграли коњи и пси добро је познато. Међутим, ретко ко зна да су се и знатно мање животиње достојно показале. Војска пољских мишева, иако тога несвесна, узела је активно учешће у битци за Стаљинград на страни совјетских снага, пише Russia beyond.
Жртва патриотски настројених глодара била је 22. тенковска дивизија 48. тенковског корпуса немачке војске. И док је злогласна шеста армија Фридриха Паулуса хрлила према облама Волге, потпуно се заглибивши у крвавим градским борбама тенкисти су били у резерви.
Фридрих Паулус
German Federal ArchivesНеколико месеци њихови лаки тенкови Pz. 38(t) чехословачке производње стајали су у пољима, сакривени у дубоким рововима и заштићени сламом од надолазећих мразева. Будући да је горива било прилично мало штедело се и мотори се нису тек тако палили.
Непријатно изненађење
Црвена армија је 19. новембра 1942. године почела велику операцију опсаде Паулусових снага под називом „Урал“. Нападани су углавном положаји слабих румунских трупа које су се налазиле на крилима Немаца. Двадесет друга дивизија добила је наредбу да одмах крене и подржи трећу румунску армију која се налазила на прагу катастрофе.
У том тренутку је и дошло до непријатних изненађења. Део тенкова једноставно није хтео да упали, а други се кварио усред марша. Како се испоставило кварове су проузроковали мишеви из сламе који су изгризли део електричних инсталација. На крају у одлучујућем тренутку за борбу је од стотину тенкова билоје спремно тек нешто више од тридесет.
Поврх свега ослабљена дивизија почела је да добија контроверзна наређења што је још више успорило њено напредовање. На крају она је успела да се споји са првом румунском тенковском дивизијом и после упорних борби против првог совјетског корпуса у рејону насеља Песчаный била је приморана да се повуче.
По речима историчара Алексеја Исајева застарели чехословачки лаки тенкови и у пуном сасгаву тешко да би могли да зауставе масивну офанзиву Црвне армија. „Ако знамо да су значајан део тенковског парка 22. дивизије чинили 38(t), може се рећи да је чак и без одважне акције мишева диверзаната њена борбена вредност била под знаком питања“.
Допринос победи
Немци су се врло озбиљно однели према догађају са мишевима у 22. тенковској дивизији. У директиви Врховне команде копнених снага од 5. децембра 1942. године наводи се:„Неопходно је водити рачуна да се сличан инцидент ни под којим условима никада више не поново, и да се између осталог ходне карактеристике тенкова и других моторизованих транспротних средстава стално проверавају. Свим јединицама треба дати одговарајућа упутства“.
Георгиj Зељма/Sputnik
Заслуге малених хероја индиректно је истакао и Адолф Хитлер који је пех 22. тенковске дивизије сматрао једним од главних узрока стаљинградског пораза. У наредби о удаљавању команданта 48. тенковсог корпуса Фердинанда Гејма из редова оружаних снага он је тврдио: „Уместо да се користећи сва средства и не обазирајући се ни на шта друго, пробила према румунској тенковској дивизији, 22. тенковска дивизија дејствовала је споро и неуверљиво. Управо због овог тоталног неуспеха 48. тенковског корпуса могла је да настане ситуација која је довела до опкољавања треће румунске армије, и самим тим, катастрофе, чије монструозне размере и страшне последице још увек нису дефинисане.“
Олег Јегоров, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
RSS
