1. У лето 1919. године, у јеку грађанског рата, млада Руска Совјетска Република се нашла у обручу белогардејаца – на северозападу је генерал Николај Јуденич угрожавао Петроград (тако се тада звао Санкт Петербург), на западу су се водиле борбе са Пољацима, на истоку је био врховни владар Русије Александар Колчак, а на југу Оружане снаге Југа Русије (ОСЈР) под командом Антона Деникина, који се намерио на Москву, пише Russia beyond.
У рововима на првој линији фронта, 48. пук код Петрограда. Северозападна армија генерала Николаја Јуденича у офанзиви на Петроград, јесен 1919.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru2. Деникин је директиву о „походу на Москву“ потписао 3. јула 1919. године, само неколико дана после заузимања Царицина (будућег Стаљинграда). На југу земље је створен повољан терен за офанзиву на централни део Русије. „Москва је, наравно, била симбол“, написао је Деникин у делу „Осврт на руско смутно доба“: „Сви су желели да се ’крене на Москву’, и свима су уливане такве наде“.
Лето 1919, Таганрог. Здесна налево: генерал И. П. Романовски, генерал А. И. Деникин, К. Н. Соколов. Стоје: Н. И. Астров, Н. В. Савич.
Public domain3. Нису, међутим, сви лидери белог покрета били оптимисти у том погледу. Командант Кавкаске армије генерал Петар Врангељ сматрао је да малобројне трупе ОСЈР (60.000) нису способне за такву војну кампању, те да би се требало учврстити на садашњим позицијама и сјединити се са Колчаком.
Генерал П. Н. Врангељ после богослужења у Александро-невском храму, Царицин 15. октобар 1919.
Public domain4. У незадрживој офанзиви током лета и јесени Оружане снаге Југа Русије заузеле су Полтаву, Одесу, Кијев, Вороњеж и Орел. Бели козачки одреди су се појавили у Тулској губернији, 250-300 км од Москве. После продора у позадину Јужног фронта Црвене армије Донски корпус генерала Константина Мамантова је преко месец дана сејао панику на том подручју.
Пешадијска чета Добровољачке армије са гардијским официрима.
Public domain5. Редови ОСЈР су попуњени војском са заузетих територија, тако да су ове трупе сада бројале 150.000 војника. Од тога је око 70.000 кренуло на Москву, где их је чекало 115.000 црвеноармејаца, који су имали мање ратног искуства од Деникинових трупа и били су деморалисани после неколико пораза.
Црвеноармејци ручају поред ватре.
Централни државни архив филмских и фотографских докумената Санкт Петербурга/russiainphoto.ru6. Лењин је у Москви прокламовао апел „Све за борбу против Деникина!“ у коме је скренуо пажњу да је ово „можда и најкритичнији моменат социјалистичке револуције“. Уз све то, почетком октобра је из Петрограда стигла узнемирујућа вест да је северозападна армија генерала Јуденича заједно са естонским трупама и британском флотом кренула на бившу престоницу Руске империје како би на тај начин пружила подршку Деникиновој офанзиви.
Москва, комунистички одреди крећу на фронт
Петaр Оцуп/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru7. Међутим, офанзива Деникинових јединица је средином октобра почела да јењава. Већ су била заузета велика пространства од обала Азовског мора до Орела, али није било више снаге да се те територије ефикасно контролишу. То је искористио анархиста Нестор Махно, па се са својом устаничком армијом изненада пробио кроз ослабљене редове ОСЈР и стигао до околине Таганрога где је био смештен штаб генерала Деникина, и то у одлучном тренутку офанзиве белих на Москву, тако да је један део снага морао бити преусмерен.
Павел Дибенко и Нестор Махно током преговора.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru8. Док су бели губили људство бољшевици су неочекивано појачање добили са пољског фронта. Пољацима није одговарао принцип „недељиве Русије“ којег се придржавао Деникин заједно са другим предводницима белог покрета и зато је пољски лидер Јозеф Пилсудски у септембру неочекивано склопио привремено примирје са бољшевицима, те су они искористили прилику и пребацили у Москву неколико десетина хиљада војника.
Оклопни воз Црвене армије.
Виктор Булла/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru9. После жестоких борби за Орел средином октобра трупе Јужног фронта су прешле у велику контраофанзиву. И поред бројне надмоћи црвених бели су се повлачили одржавајући поредак и уз озбиљне контранападе. „Москва је за нас већ била у тами. Многи су у дубини душе већ осећали неумитност“, написао је бели официр Антон Туркул у мемоарима „Дроздовци у огњу“.
Црвена коњица у нападу. 1919.
Public domain10. Беле армије су поражене како на југу, тако и на северу (у новембру је Јуденич код Петрограда потучен до ногу). Планско одступање ОСЈР постепено се преточило у панично бекство, праћено масовним дезертерством. Крим је био последња линија одбране белих на југу. Ту су се они држали до новембра 1920. године. После октобра 1919. белом покрету се више није пружила шанса да савлада бољшевике.
Евакуација Врангељеве армије са Крима.
Public domainБорис Јегоров, Russia beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
RSS
