Током своје историје Руска империја је обухватала делове источне и северне Европе, Азије, па чак и Северне Америке. То је по величини била трећа највећа држава у историји човечанства. Веће су биле само Британска империја и Џингис-канова Монголска империја. Руска империја је свој „звездани тренутак“ доживела пре него што је створена. То се догодило у храму који данас више не постоји, пише Russia beyond.
Шта је цар Петар учинио како би створио Руску империју?
А.П. Антропов. Портрет Петра I. 1770.
Руски музејРусија је почетком 18. века била „новајлија“ међу европским државама. Европљани су тешко могли да разумеју титулу њеног владара. Нису знали шта је то „цар“ па су Петра много пута називали „руски император“ и пре него што је царевина прерасла у империју. На пример, тако је Петар третиран још 1698. године током посете Енглеској. Величина руске територије (нарочито у поређењу са европским државама) упућивала је на то да њен владар мора бити нешто више од обичног цара.
Петар је 1706. године, по први пут у руској историји, наградио поједине своје поданике (војсковођу Бориса Шереметјева, државника Никиту Зотова, адмирала Фјодора Апраксина, и др.) титулом „гроф“. Александар Меншиков је 1707. године први добио титулу кнеза царским указом, а не самим рођењем. У Европи су императори имали право да додељују титуле грофа и принца. Британски посланик у Русији Чарлс Витворт је 1710. године (тј. годину дана након велике победе коју је Русија однела над Шведском у Полтавској бици) одржао говор у коме се обратио цару Петру титулом „кајзер“ (по аналогији са Кајзером или императором Светог римског царства које је постојало до почетка 19. века).
Заседање Сената у време Петра I у Јекатерингофском дворцу.
Public domainНа крају је цар Петар почео да уноси измене и у руске институције. Тако је 1711. године основао Правитељствујушчи сенат што је био очигледан израз поштовања према Сенату у Римској империји. Руски сенат је био савет високих функционера и војсковођа који је имао право да у царевом одсуству доноси одлуке од значаја за државу. Касније, 1718-1719, почело је стварање централизованих државних министарстава који су се звали колегије. Оне су постепено потиснуле застарели систем московских управа поделивши функције управљања државом на одговарајуће институције.
Тако су до 1721. обављене све припреме за проглашење новог статуса руске државе и њеног суверенитета. Како се то догодило?
Где и када је проглашена Руска империја?
А. Тозели. Панорама Петербурга. Акварел. 1820. Лист 6. Зграда Дванаест колегија.
Public domainФормирање Руске империје обнародовано је 22. октобра 1721. године напоредо са празновањем Ништадског мира (склопљеног између руске царевине и Шведске империје 10. септембра 1721. године) којим је Велики северни рат завршен убедљивом победом Русије. Према том споразуму Шведска је признала да Естонија, Ливонија, Ингрија и југоисточна Финска припадају Русији. За Русе је та победа имала огроман значај јер је непосредно пред почетак рата Шведска била најмоћнија војна сила у Европи. Сада је тај статус у сваком погледу припао Русији.
Питање проглашења цара Петра за руског императора први пут је званично постављено само четири дана пре званичне церемоније, 18. октобра 1721. године, а поставили су га чланови Светог Синода (органа који је руководио Руском православном црквом). Они су одлучили да „умоле“ Петра да прими титулу „Петар Велики, отац отаџбине и император целе Русије“. Та одлука је 19. октобра прослеђена Сенату, а 20. октобра је кнез Александар Меншиков лично обавестио Петра, који је, како се причало, у више наврата одбијао да прими титулу али је на крају дао свој пристанак.
Тројицки (Тројице-Петровски) сабор.
Public domainСвечано богослужење је одржано 22. октобра у старој Тројицкој цркви, првом и најстаријем храму Санкт Петербурга (који су бољшевици срушили 1933). На церемонији се окупило преко 1.000 највиших државних функционера и официра, док је 125 галија Балтичке флоте стајало у колони на Неви испред Тројицког трга. Петар је примио титулу императора у малом прилично скромном дрвеном храму. После богослужења канцелар Гаврил Головкин (1660-1734) одржао је говор у коме је у име Сената, Синода и целог народа Руске царевине замолио Петра да прими титулу императора. Примивши титулу Петар Велики је одржао врло кратак говор, свега три реченице, у коме се захвалио Богу за победу над Шведском и подстакао руске војнике на даље усавршавање у војним вештинама. Говор је завршио овако: „Треба се трудити на општу корист и добитак који Господ ставља пред наше очи [...] од чега ће народу бити лакше“.
Цар Петар је тако постао император, а царица, његова супруга, постала је императорка. Царска круна на државном грбу замењена је императорском круном. После церемоније уследио је величанствен празник са ватрометом који је трајао скоро три сата (организовао га је и контролисао лично Петар Велики). Император Петар је пио са гостима до три сата ујутру, а читаво славље је трајало још недељу дана.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
RSS
