Козаци нису ни раса, ни нација, ни професија, ни људи који живе на одређеном месту. Они су од свега тога помало. Време је да се раскринкају митови о козацима и да се види какви су они били некада а какви су данас.
Они су живели по сопственим законима на слободним територијама јужне Русије. Били су војна сила, једна од најпоузданијих у Руској империји. Са друге стране, стално су стварали главобоље руским царевима који су хтели да управљају козачким заједницама и да их контролишу, пише Russia beyond.
Како су се појавили козаци?
Јалуторовски затвор.
Максим Слуцки/TASSРеч „козак“ („казак“) је туранског порекла и означава слободног човека, луталицу, некога ко трага за срећом. Очигледно је да су се у Русији тако звали људи који нису били везани за одређеног газду или спахију.
Први козаци су били људи који су живели близу граница руских кнежевина, углавном на југу, отприлике од 14. и 15. века. Живели су у утврђеним насељима направљеним тако да бране кнежевину од номадских племена која су се кретала такозваним „Дивљим пољима“ или „Куманском степом“ између Владимирско-Суздаљске Русије, Каспијског и Црног мора.
Када су козаци почели да служе руским владарима?
Учесници историјске реконструкције Раздрске опсаде 1643. године у Ростовској области.
Сергеј Пивоваров/SputnikЧим се у Московској држави појавила централизована власт (отприлике у 15. веку), први велики московски кнезови су покушали да ангажују козаке. Козачке војне формације су учествовале у биткама московских кнезова против номадских татарских племена. Козаци су служили Московској држави и бранили је од непријатеља у пограничним градовима. Московска власт их је делимично подржавала и слала им официре који нису били козаци.
У различитим деловима Совјетске империје било је преко 20 засебних козачких армија. Оне су имале статус релативно слободних заједница и сачувале су га све до краја 19. века. Међу њима је највећа и најстарија била Донска козачка војска (у басену реке Дон на територији савремене Украјине). Козачка војска се од регуларне армије разликовала по томе што се у мирнодопским условима лако могла расформирати, после чега су се сви козаци враћали кућама и живели као слободни људи. Били су ослобођени пореза на имовину, као и других пореза, а такође регрутације, али су зато били стриктно обавезни да дођу са коњем и оружјем на први позив централне власти.
Како је козацима одузета аутономија?
Степан Разин
Сергеј КириловОбласти у којима су живели козаци постале су у 17. и 18. веку део Русије. Услед политике Московске царевине 1667-1671. године избио је устанак донских козака познат као Сељачка буна Степана Разина. Почетком 18. века донске козаке је покорио Петар Велики и тада је њихова земља постала део империје.
Јемељан Пугачов
Public domainЗа време Катарине Велике избио је устанак 1773-1775. на челу са Јемељаном Пугачовом. После тога су донски козаци били строго обавезни да служе држави. Козаштво је постало специфичан ентитет у руском народу, са одређеним привилегијама и обавезама.
Зашто се руски пионири и истраживачи нових територија третирају као козаци?
Експедиција Семјона Дежњова.
Клавдиј ЛебедевЈермак, који је покорио Сибирски канат, Семјон Дежњов, који је открио оно што се данас зове Берингов мореуз и многи други руски пионири 17. и 18. века третирају се као козаци јер су служили на ободима руске земље, чували су њене границе и ширили њен утицај. Семјон Дежњов је заиста и служио као козак у сибирском граду Тоболску. Па ипак, ти сибирски козаци нису имали много сличности са козацима из Донског краја. Нису били уједињени у некакву војну формацију и више су личили на граничаре.
Којој вери и националности су припадали козаци?
„Запорошки козаци пишу писмо константинопољском султану“, Иља Рјепин.
Козаци нису припадали ниједној конкретној националности. Већина Донских козака је била мешовитог порекла, делимично средњеруског, а делимично јужњачког са јаким татарским и пољским утицајем, тако да се они не могу етнички дефинисати.
Кубањски козаци крајем 19. века.
SputnikВећином су припадали руском православљу и руском старообредништву. Хришћанска вера их је дефинисала у већој мери него националност или место где су живели. Осим тога, козачким принципима и начином живота били су повезани веома различити људи који су се индентификовали као козаци.
По чему је козачи начин живота био посебан?
Коазак у акцији.
Getty ImagesОно што одмах пада у очи код козака јесте њихова „фризура“, њихови бркови и одећа јарких боја која веома подсећа на одећу народа Северног Кавказа. Сличност потиче отуд што је у питању одећа професионалних ратника и коњаника који живе у топлијим крајевима. Козаци су од десете године учили дечаке да јашу, да рукују сабљом и пуцају из пушке.
Колико је било козака?
Групни портрет козачке породице.
russiainphoto.ruКозаци су први пут избројани у попису 1897. године, и тада их је било око 3 милиона (1.448.382 мушког и 1.480.460 женског пола). Али њихов прави број је био много већи. Било их је укупно око 5 милиона у целој империји.
Где су били козаци у совјетско време?
Козаци совјетске Црвене армије уживају у предаху.
Getty ImagesУ совјетско време су многи козаци били изложени репресијама јер су се већином ватрено супротстављали бољшевицима. Бољшевичка власт је спроводила политику „раскозачивања“, тј. елиминације козаштва. Од 1918. до 1924. велики број козака је стрељан и још већи број је насилно депортован. На територији Донске козачке војске 1917. године је живело око 4,5 милиона људи, од чега се половина изјашњавала као козаци. На истом подручју је 1921. године остало свега око 2,2 милиона људи.
Па ипак, у совјетској армији су постојале козачке војне фомације, мада се по бројности оне нису могле поредити са козачким армијама Руске империје.
Где су сада козаци?
Руски козаци.
Getty ImagesУ данашње време људи који се изјашњавају као козаци или кажу да воде порекло од козака живе на територији Русије, Казахстана, Украјине и у различитим деловима света (многи козаци су емигрирали из Русије после бољшевичке револуције 1917. године).
Врховни совјет Совјетског Савеза је 1989. године званично признао да су против козаштва примењиване неправедне репресије и потврдио је њихово право на званичну политичку рехабилитацију. Влада Руске Федерације је 1994. године изјавила да је „препород козаштва као традиционалне руске државне службе један од елемената формирања нове руске државе“.
Данас постоји руска милитаризована формација која се зове Државни регистар козачких друштава Руске Федерације. То је уједињена хијерархија савремених руских козачких заједница у различитим деловима земље. Постоји такође Савет за питања козаштва при председнику Руске Федерације. Сада у Русији има око 140.000 козака (чланова козачких заједница) и регистровано је 11 већих козачких заједница, али је број потомака козака далеко већи.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
