Католичка миса у главном граду Босне и Херцеговине за нацистичке савезнике погубљене на крају Другог светског рата није ствар верске слободе, већ најновијег и грозног у низу узнемирујућих покушаја ревизије историје.
Само ће неколицини поклоника бити дозвољено присуство у суботу у катедрали Срца Исусова у Сарајеву, поред свештенства и хрватских ТВ камера. Службу организује Хрватска бискупска конференција, а спонзорише Сабор Хрватске.
Међутим, последњи пут мој родни град је био у саставу Хрватске између 1941. и 1945., када је њоме владао усташки поглавар Анте Павелић. Његова нацистичка Независна Држава Хрватска обе ручке је прихватила учествовала у холокаусту, убијајући подједнако и Јевреје и православне Србе, на начин који је чак згражавао Хитлерове нацисте.
“Mass for #Bleiburg” at Sarajevo’s cathedral aims to commemorate the dead of the #Croat pro-Hitler #Ustaše militia
— Nieczuja (@Nieczuja_clan) May 13, 2020
The #Ustaša regime murdered thousands of Serbs, Jews and Gypsies in Jasenovac concentration camp https://t.co/3pteD5WBui pic.twitter.com/wNGWWICLeT
Три четвртине јеврејског становништва Сарајева завршило је у логору смрти Јасеновац и другим местима. Убиства су се наставила до последњих тренутака рата, када су Павелићеви следбеници покушали да побегну на Запад. Југословенски партизани под вођством комуниста у мају 1945. заробили су их у данашњој Аустрији и стрељали их у близини града Блајбурга.
Од тада је Римокатоличка црква учинила две узајамно контрадикторне ствари: тврдила да то нема никакве везе са Павелићем и његовим геноцидним режимом - док је одликовала оне који су убијени у Блајбургу као "мученике" комунизма, идући тако далеко да описује њихово погубљење као "Крижни пут", богохулно их упоређујући са Христом. На крају је Аустрија блокирала мисе у Блајбургу због нацистичких конотација, а овогодишње затварање граница коронавируса била је само додатна препрека.
Тако је, наравно, Хрватска - чланица ЕУ од 2013. године и садашњи председник Европске комисије, одлучила одржати мису за блајбуршке „жртве“ у Сарајеву, за разлику од, рецимо, своје престонице Загреба.
Хрватско културно друштво у Сарајеву, ХКД Напредак, устврдило је да је миса само „католичка молитва за мртве“ и питање верске слободе и основних људских права загарантираних европским конвенцијама. Хрвати су један од три конститутивна народа у Босни и Херцеговини, који с нелагодом деле земљу са муслиманима и православним Србима у компликованом аранжману који је окончао рат 1992-1995.
Bosnian Catholic cardinal plans to honor Nazi collaborators in memorial service - Jewish Telegraphic Agency https://t.co/GJ0QJLanyM via @jtanews
— Efraim Zuroff (@EZuroff) May 14, 2020
Disgusting glorification of Ustasha criminals!!
Није изненађујуће што се Израел успротивио, саопштивши да догађај представља ревизионизам Другог светског рата. Као и Српска православна црква, додајући да ће прекинуте све контакте са католичком. Високи представник Валентин Инцко, де факто међународни краљ Босне који рутински осуђује Србе као разбијаче мира, овом приликом је остао потпуно тих.
Одговор муслимана је мешовит - док су и националистичка странка на власти и верске власти у великој мери одбациле то као унутрашњу хрватску ствар, неки муслимански активисти су то демантовали као прославу фашизма који је потпуно непримерен. Група је чак организовала протест на месту усташког злочина одмах испред босанског парламента.
Мимо тога што је то елемент тренутне политике, муслимани и Хрвати су неугодни партнери у Федерацији БиХ која чини половину Босне, а миса је такође неугодан подсетник да је било много муслимана међу усташама, укључујући и оне у Блајбургу. На споменику чак стоји и муслимански полумесец поред хрватске шаховнице.
Штавише, поново су се ујединили, иако са међусобним крвавим сукобима, током рата деведесетих против Срба. Политичари босанских Хрвата недавно су истакли да су бројне блајбуршке комеморације одржане без приговора још 1995. године, на 50. годишњицу догађаја.
In reflecting on WWII, we must recognize and remember history in its totality. We call on those organizing the Bleiburg commemoration in BiH to refrain from historical revisionism and retrograde rhetoric.
— US Embassy Sarajevo (@USEmbassySJJ) May 11, 2020
То би могло објаснити непријатно саопштење Амбасаде САД-а у Сарајеву, која је само упозорила организаторе „да се суздрже од историјског ревизионизма и ретроградне реторике“.
Вашингтон је, чини се, био сила која је помирила Хрвате и муслимане 1994. године и подржао њихову заједничку офанзиву против Срба 1995. године.
Поред тога, САД и данашњи савезници су се укључили у шири сопствени ревизионизам Другог светског рата. Раније овог месеца, Бела кућа је за победу означила само САД и Велику Британију, не помињући Совјетски Савез.
Пентагонова „историја“ рата лажно тврди да су рат почеле нацистичка Немачка и СССР који су заједно напали Пољску. У међувремену, Стејт департмент је издао заједничко саопштење са источноевропским савезницима НАТО-а, од којих су неки били стварне чланице Осовине, којима се подстиче послератна совјетска "окупација".
Ако ово није довољно за успостављање датог обрасца, имајте на уму да се управо на Фејсбуку догодило да се цензурише историјска фотографија подизања соовјетске заставе над Рајхстагом у Берлину. Чешке власти су управо уклониле споменик совјетском генералу који је ослободио Праг, под плаштом мера ограничења забране кретања због коронавируса.
Још у јануару, у говору америчког потпредседника Мајка Пенса и прогласу председника Доналда Трампа изостављено је ко је тачно ослободио нацистички логор смрти у Аушвицу, наиме Црвена армија, а немачке новине су тврдиле да су то учинили Американци, пре него што су убрзо повукли "грешку".
Колико још „грешака“ и „несрећа“ треба да буде како би образац порицања постао кристално јасан чак и најнеопрезнијем посматрачу?
На крају, али не најмање битно, имајте на уму да је амерички естаблишмент тај који осуђује Русију због наводног угрожавања „либералног светског поретка заснованог на правилима“, који су створили савезници на крају Другог светског рата. Ипак, Москва и даље одаје почаст победницима у том рату, док се Вашингтон пребацио на страну побеђених. Од Немачке до Хрватске, а оне су сада добре чланице НАТО-а.
Небојша Малић,
Извор: Восток / РТ
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
