Москва би била у великом проблему да је Токио 1941. године кренуо у офанзиву и отворио фронт на Истоку. Јапан је, међутим, после тоталног пораза 1939. године радије избегавао нове непријатности са Црвеном армијом.
„Свакога дана је било једно исто: Јапанци су нападали у зору и повлачили се у сумрак“, написао је Иван Карпенко који је командовао водом митраљезаца у бици на Халкин Голу између СССР-а и Јапана, преноси Russia beyond.
„Не сећам се да смо заробили макар једнога од њих. Нисмо држали заробљенике. Али, сваког дана смо им у току једног сата дозвољавали да покупе своје погинуле саборце, и они су то радили“.
Јапански војници пуцају из лежећег положаја испред уништених совјетских тенкова.
Public domainБорбе на Халкин Голу су биле необичне. Са једне стране, пет месеци (од маја до септембра 1939) на Далеком истоку су вођене жестоке борбе уз учешће тенкова и авијације, у којима је изгинуло на хиљаде људи. Са друге стране, ни једна ни друга земља званично нису објавиле рат нити су се бориле за своју територију.
И поред тога, овај чудни конфликт је био судбоносан и у великој мери је предодредио ток Другог светског рата, јер се Јапан 1941. године није усудио да нападне СССР са истока. Поред тога, управо на Халкин Голу се Георгиј Жуков први пут истакао као сјајан војсковођа који је затим довео Црвену армију до победе над Немцима.
Јапанска експанзија
Монголска пешадија у борби на реци Халкин Гол.
Валериј Суходољски/SputnikЈапанци су до 1939. године проширили империју и сферу утицаја далеко изван својих исконских острва. Окупирали су Кореју и основали марионетску државу Манџукуо у Северној Кини (Манџурија). То је значило да Јапан мора пажљиво балансирати на ивици директног сукоба са СССР-ом и његовом савезницом, комунистичком Монголијом, утолико пре што је Јапан 1936. стао на страну нацистичке Немачке потписавши Антикоминтернски пакт усмерен против Совјетског Савеза. Другим речима, совјетско-јапански односи су се погоршавали.
Две земље су се отворено сукобиле први пут 1938. године код језера Хасан на совјетско-манџурској граници. Победио је СССР. Годину дана касније Квантунска армија је учинила још један покушај, овога пута напавши Монголију.
Неспоразум или провокација?
Заменик командира вода Г. Доља поставља заставу на Ремизовој коти током битке на Халкин Голу.
Трошкин/SputnikХалкин Гол је река у Монголији која је по Јапанцима требало да буде граница између Монголије и Манџукуа, али је Монголија (и њен моћни савезник СССР) инсистирала на томе да је граница неколико километара источно од реке.
„Јапанци су у ово спорно подручје 1938. послали официра који је саопштио... да је Халкин Гол граница“, каже јапански историчар Кото Касахара за портал Lenta.ru, и додаје да је цео инцидент могао бити један велики неспоразум.
Борци 149. стрељачког пука Црвене армије у нападу током окршаја на Халкин Голу.
В. Головешкин/SputnikСовјетски и руски историчари су, међутим, уверени да конфликт није имао никакве везе са картографијом и да је „неспоразум“ био само повод за даљу јапанску експанзију.
„Токио је био револтиран тиме што СССР помаже Кини [која је ратовала са Јапаном]. Зато је одлучио да организује провокацију против Совјетског Савеза и тако демонстрира јапанску моћ не би ли СССР престао да помаже Кини“, пише у „Историји међународних односа“ (под редакцијом Анатолија Торкунова, ректора Московског државног универзитета међународних односа).
Битка у недођији
Јапански војници су у мају 1939. заједно са манџурском армијом продрли на територију Монголије где готово да нису наишли на отпор. Монголима, и што је још важније, Совјетима је било потребно време да концентришу снаге и узврате ударац. Место сукоба двеју сила било је далеко од совјетских војних база, тако да је у почетку било проблема са логистиком и транспортом.
Халкин Гол 1939. Јапански пилоти.
Public domainСовјетски 57. армијски корпус, који је био размештен у Монголији, није имао већег успеха у борбама. Када је почео конфликт (мај-јун), ловци Јапанског ратног ваздухопловства доминирали су на небу, а совјетске трупе су биле лоше организоване и нису могле да одбијају нападе.
„На Халкин Голу су се испољиле многе слабе тачке Црвене армије. Војници нису били спремни за окршај – недостајало им је искуство блиске борбе, тако да је лако било растурити њихове редове“, каже историчар Валериј Вартанов. Совјетима је било тешко да координирају своја дејства јер су одлуке доношене у Москви, 6.000 километара западно одатле.
Жуков ступа на сцену
Командант друге класе Г. М. Штерн, маршал Монголске Народне Републике Х. Чојбалсан и командант корпуса Г. К. Жуков на командном положају Хамар Дабан, Халкин Гол 1939.
Public domainДа би променио стање Јосиф Стаљин је поставио праве људе да руководе операцијом: генерала Григорија Штерна, који је обезбеђивао сву потребну инфраструктуру за допремање провијанта и људства на линију фронта (4.000 возила је преваљивало 800 километара до најближих совјетских база), команданта Совјетског ратног ваздухопловства Јакова Смушкевича, који је заједно са искусним пилотима брзо обучио нове пилоте 57. армијског корпуса како да се боре против Јапанаца у ваздуху, и генерала Георгија Жукова који је руководио целом операцијом.
Жуков је постао народни херој за победу над нацистима у Другом светском рату, али се касније ипак сећао важности Халкин Гола и говорио: „Још увек волим ту операцију“.
Његов приступ је био ризичан и контроверзан. На пример, када су 2. јула Јапанци прешли реку постојала је опасност да затворе обруч око совјетских трупа. Жуков је тада наредио да 11. тенковска бригада крене у напад без икаквог покривања. Уништено је 70% совјетских тенкова, али је задатак извршен и непријатељ је потиснут на другу страну реке. У августу су Совјети прешли у контраофанзиву.
Командант корпуса Георгиј Жуков током војне акције на Халкин Голу.
Трошкин/SputnikПо речима војног историчара Александра Шишова у тадашњим окршајима је учествало 57.000 совјетских и 75.000 јапанских војника. Битке су биле жестоке и бруталне. Јапанци су се храбро борили и скоро никада нису полагали оружје. Уместо да се предају извршавали су самоубиство. Али Совјети су победили захваљујући Жуковљевој тактици и надмоћи у тенковима и авионима. Јапанска 6. армија је 4. септембра потпуно разбијена и принуђена да се врати на првобитну границу.
Последице
СССР и Јапан су 15. септембра 1939. године потписали споразум о примирју. Следећи ратни сукоб између ових двеју земаља уследио је тек 1945. године после слома Немачке. Занимљиво је да Јапан никада није покушао да нападне СССР, чак ни у најтежим тренутцима Другог светског рата.
„Захваљујући догађајима на Халкин Голу добро наоштрени самурајски мач, који је већ био подигнут изнад наших глава, никада се није обрушио на нас“, каже Валериј Вартанов. Пораз у Монголији отрезнио је јапанску власт те је она одлучила да тражи лакши плен у Индокини и на Тихом океану. Тамо су се на крају суочили са другом суперсилом – са САД, и опет су побеђени. Али то је већ сасвим друга прича.
Олег Јегоров, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
