Битка за Берлин: Велики окршај на самом крају великог рата

Објављено: 02.05.2020.год.
Совјетски војници на улицама Берлина у априлу 1945. Илустрација: DPA/Global Look Press / Russia beyond

Битка за Берлин је била последња велика војна операција Другог светског рата у Европи. То је поред Стаљинградске битке био један од највећих окршаја у историји човечанства.


Битка за Берлин почела је 16. априла 1945. године на далеким прилазима граду, а 25. априла су совјетске трупе ушле у главни град Трећег рајха. У бици за Берлин је са обе стране 
учествовало око 3,5 милиона војника, преко 50.000 артиљеријских оруђа и 10.000 тенкова, пише Russia beyond.


Зашто савезници нису кренули на Берлин?

Берлин су ослобађале совјетске трупе, а савезничке армије су се зауставиле на стотинак километара од немачке престонице, иако је амерички председник Франклин Рузвелт још 1943. године изјавио да 
„САД морају добити Берлин“. И британски премијер Винстон Черчил је сматрао да главни град Трећег рајха не треба да доспе у руке Совјетском Савезу. Међутим, у пролеће 1945. године савезници нису уложили никакав напор да освоје град. Британски историчар Џон Фулер окарактерисао је то као „једну од најчуднијих одлука у војној историји“.

Па ипак, постојали су разлози за такву одлуку. Историчар Андреј Сојустов у интервјуу за „Руску реч“ наводи бар два таква разлога. Први је тај што је Берлин по прелиминарном договору, између осталог и по одлукама донетим на конференцији у Јалти, био у зони оперативних дејстава совјетске армије. Линија раздвајања између СССР-а и савезника повучена је дуж Елбе. „Тежња да се дође до Берлина само ради престижа могла је у најмању руку да резултира […] одустајањем Совјетског Савеза од учешћа у завршним борбама против Јапана“, каже руски историчар. Други разлог је у томе, што савезници нису желели да врше офанзиву на тако велики град јер би могли имати огромне губитке на самом крају рата. Сојустов истиче да су савезници од искрцавања у Нормандији до априла 1945. године, „у целини гледано, успели да избегну офанзиве на велике градове“.

Конференција у Јалти. Архивска фотографија.Конференција у Јалти. Архивска фотографија.

 

Губици совјетских трупа приликом заузимања Берлина заиста су били велики. Страдало је 80.000 људи, од тога је убијено најмање 20.000. Сличне губитке је имала и немачка страна.

Ноћни напад под светлошћу рефлектора

Берлин су заузимале трупе са три фронта. Најтежи задатак су имали војници Првог белоруског фронта под командом Георгија Жукова. Они су морали да јуришају на добро утврђене положаје Немаца на Зеловским висовима близу града. Јуриш је почео ноћу 16. априла изузетно моћном артиљеријском ватром, а затим су не чекајући зору у битку кренули тенкови уз подршку пешадије. Јуриш је био осветљен снажним рефлекторима који су постављени одмах иза првих борбених редова. И поред такве тактике, требало је неколико дана да се заузму висови.
 

 

Илустрација:  Getty ImagesИлустрација: Getty Images

У почетку је око Берлина било концентрисано око милион немачких војника, док је совјетских војника било око 2,5 милиона. Међутим, на самом почетку Берлинске операције совјетске трупе су успеле да одсеку велики део немачких јединица од града, тако да се у самом Берлину совјетској армији супротставило неколико стотина хиљада војника, укључујући Фолксштурм (немачку народну милицију) и Хитлерјугенд. У граду је такође било много СС јединица из разних европских земаља.

Тенкови на првом месту

Хитлерове трупе су се очајнички браниле. На територији Берлина су биле две линије одбране. Било је на стотине бункера, а многе куће са дебелим зидовима су коришћене као утврђења. Нарочиту опасност за јуришне совјетске одреде представљали су „фауст-патрони“, тј. ручни бацачи граната, јер је совјетска војска користила доста оклопне технике у овом нападу. Многи тенкови су у тим уличним борбама дигнути у ваздух.

Касније, када је рат завршен, руководиоци операције су често били критиковани због тога што су се ослањали првенствено на оклопну технику. Сојустов, међутим, истиче да је у тим условима примена тенкова била оправдана. „Захваљујући масовном коришћењу оклопне технике створен је блок за пружање подршке јуришним групама који је био веома мобилан и помагао је јединицама да продиру у центар града кроз барикаде“, истиче руски историчар.

 

Илустрација: Аркадиј Шајхет/RIA NovostiИлустрација: Аркадиј Шајхет/RIA Novosti

 

У нападу на Берлин коришћено је искуство Стаљинградске битке. Совјетска армија је формирала специјалне јуришне групе у којима су важну улогу играли тенкови. Те групе су дејствовале по правилу на следећи начин: пешадинци су напредовали са обе стране улице контролишући прозоре на супротној страни и откривајући положаје који су опасни по технику, тј. маскирана оруђа, барикаде и укопане тенкове. Чим би испред себе приметили такву препреку пешадинци су чекали да дође њихов тенк, самоходно артиљеријско оруђе или самоходна хаубица (такве хаубице су војници звали „Стаљинов маљ“). После тога су из оклопне технике, обично директним навођењем, уништавани немачки утврђени положаји. Међутим, током јуриша је било ситуација у којима пешадија није стизала технику, и тада тенкови нису били покривени и постајали су лак плен за немачке гранате и артиљерију.

Заузимање Рајхстага

Кулминација јуриша на Берлин била је битка за Рајхстаг, тј. за здање немачког парламента. Тада је Рајхстаг био највиша зграда у центру града, тако да је његово освајање имало симболичан значај. Покушај да се Рајхстаг заузме у налету 27. априла био је неуспешан. Борбе за ову зграду трајале су четири дана. Преломни тренутак се догодио 29. априла када су совјетски одреди успели да заузму добро утврђени објекат МУП-а, који је заузимао читаву четврт. Рајхстаг је прешао у руке совјетских војника 30. априла увече.

 

 

Илустрација:  Multimedia Art Museum MoscowИлустрација: Multimedia Art Museum Moscow

У рану зору 1. маја над њим је подигнута црвена застава 150. јуришне дивизије, која је касније названа Заставом Победе.

Адолф Хитлер је 30. априла у свом бункеру извршио самоубиство. Он се до последњег тренутка надао да ће трупе из других делова Немачке стићи у помоћ главном граду, али се то није догодило. Берлински гарнизон је капитулирао 2. маја.


Да ли је било потребно јуришати на Берлин?

Поједини историчари скрећу пажњу на губитке приликом операције заузимања Берлина крајем крвавог рата и доводе у сумњу и саму потребу да совјетске трупе заузму град. По мишљењу историчара и писца Јурија Жукова, све је могло проћи и без јуриша на главни град Трећег рајха после спајања совјетских и америчких трупа на Елби и фактички опкољавања берлинске групе немачких јединица. „[Георгиј] Жуков […] је могао из часа у час да стеже обруч. […] [А он је] током целе седмице неумољиво жртвовао хиљаде војничких живота [...] Постигао је то да Берлински гарнизон капитулира 2. маја. Али ако та капитулација не би била 2. маја, него, рецимо, 6. или 7. маја, могле су се спасити десетине хиљада наших војника“, сматра Јуриј Жуков.

 

Илустрација: Global Look PressИлустрација: Global Look Press

Међутим, постоји доста аргумената који не говоре у прилог таквом мишљењу. Истраживачи указују на то да би совјетске трупе приликом опсаде града изгубиле стратешку иницијативу, а Немци би је добили. Њихови покушаји да пробију блокаду изнутра и споља могли су бити исто толико болни по совјетску армију колико је био болан и јуриш, каже Андреј Сојустов. Поред тога, неизвесно је колико би све то трајало.

Сојустов такође истиче да је одуговлачење са Берлинском операцијом могло изазвати и политичке проблеме са савезницима. Није тајна да су крајем рата представници Трећег рајха покушавали да преговарају са САД и Британијом о сепаратном миру. „У тим условима нико није могао предвидети како би се развијала ситуација ако би опсада Берлина потрајала“, уверен је историчар.

Алексеј ТимофејчевRussia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: