Нова Србија у степама Дивљег поља: Историја једне маште

Објављено: 01.05.2020.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=124887

фото: Балканист.ру

У првој половини 18. века Србија је пролазила кроз тешка времена: под чизмом Османске империје Срби су били приморани да напусте родна огњишта и преселе се преко Дунава. Народ је постао талац Аустро-турских ратова, јер Аустроугарска империја је доживљавала поразе и очекивало се од житеља пограничних области, односно од српских граничара да зауставе Османлије, пише Јуриј Коваљчук за Балканист.

Користећи унутрашње немире у Османској империји 1739. Русија и Аустроугарска су заједничким напорима нанеле Турцима пораз. Турска је изгубила тврђаве Хотин и Јаши и привремено одустала од територијалне експанзије. Владајућа у Аустроугарској династија Хабзбурга осетила је да јој српски граничари више не требају и подржала Мађаре који су тражили да се Срби разоружају и иселе. Распуштање српских војних јединица почиње 1743, а њихово место заузима мађарска војска.

Руско царство које се традиционално са симпатијом односило према православним Србима одлучило је да би било разумно позвати искусне и храбре ратнике у његову војску. Дипломате Михаил и Алексеј Бестужев-Рјумини нашли су међу граничарима жељне да се преселе на руску територију. Преговори су понекад вођени у тајности, јер Аустроугарска монархија је била против масовних сеоба Срба.

До првих сеоба српских граничара на територију Руске империје дошло је још у време Петра I. Његовим старањем 1727. године недалеко од града Сољаној на Торским језерима (град основан 1676. касније добија назив Тор, а крајем 18. века Славјанск) стациониран је пук српских и црногорских хусара под командом мајора Јована Албанеза, раније емисара руског цара на Балкану и учесника ослободилачког покрета.

Неће бити наодмет истаћи да су очекивања Срба била претерана. Ако је веровати архиву спољне политике Руске империја, граничари су веровали да ће сваки од њих у Русији добити најмање чин пуковника. Док су по наређењу Петра I, српски добровољци добијали чинове према количини људи које су повели у Русију.

Средином 18. века сеобе Срба са територије Аустроугарске попримају масовни карактер. Највећи траг у историји оставили су српски потпуковник Јован (Русима познат као Иван) Шевић, који је на територији савремене Луганске Народне Републике основао насеље Славеносрбија и пуковник Јован (Иван) Хорват, оснивач Нове Србије на територији савремене Кировоградске области у Украјини.

„Годину дана касније гроф М.П. Бестужев-Рјумин јавља о пројекту пуковника И. Хорвата који је обећао да ће довести хусарски пук, хиљаду сабаља и пешадијски пук од две хиљаде пандура. Као награду за то тражио је доживотну титулу генерала-мајора, официрске чинове за своје синове и земљу на којој ће се војници настанити. Те услове је прихватила Јелисавета Петровна и издала о томе указ 13. јула 1751. године. Прва ‘команда’ од 276 људи се уз дозволу императорке Марије Терезије упутила у Русију. Занимљив је састав тих људи, који нам даје јасну представу о каквим се досељеницима ради. Међу њима је било само 77 војника (26 официра и 51 редов), 82 члана њихових породица и 59 слуга, 196 коња“, писао је руски историчар Јуриј Костјашев.

Након доласка у Кијев Иван Хорват је тражио од локалних власти новац за пут у Петербург, а у личном разговору са императорком Јелисаветом Петровном граничар је обећао да ће у степе Дивљег поља довести десет хиљада хусара и подићи мношто варошица и утврђења.

Претпостављамо да су повремени напади Татара, опасност од Турака и Пољско-литванске државне заједнице били прави разлози зашто је руска императорка не само дала овом авантуристи слободу да поступа како му је воља, већ му је касније и праштала многе лажи и поново га помагала и финансијски и војно.

Из „Повести о Новоросијском крају“ архиепископа Тверског и Кашинског Гаврила написане 1851. године сазнајемо о географском положају Нове Србије: „Године 1752. као птице које лете у сусрет пролећу, долетели су нам у великом броју и други Срби, којима су заједно са онима који су се доселили пре њих, војницима и цивилима, дали у степи за Дњепром најбољу земљу, и то: од ушћа реке Кагарлика директном линијом до горњег тока реке Туре, а од горњег тока Туре до ушћа реке Каменке, од ушћа Каменке до горњег тока Берјозовке, од горњег тока Берјозовке до горњег тока Омељника, а отуд наниже до самог ушћа истог тог Омељника, где се улива у Дњепар; јасније и краће речено, добили су Херсонску губернију у окрузима Ољвиопољски, Новомиргородски, Александријски и део Јекатеринославске губерније у округу Верходњепровски.“

Срби су се населили на земљи старовераца и заиста су започели оснивање Јелисаветграда и изградњу земљане тврђаве. Иван Хорват је добио чин генерала. Али његово је понашање иритирало не само локално становништво већ и царску круну.

На крају, како пише архиеписком Гаврил: „Дошло је време блиставог царства Велике Јекатерине II, (1762). До ове чувене епохе од почетка српских сеоба прошло је не више од десет година (1752 – 1762); међутим државни трезор је на то потрошио не мање од 700 000 рубаља у сребру; што је по садашњем курсу 2 450 000 рубаља. Премудра Царица је одмах схватила да је више потрошено него што је користи од страног српског народа, тим пре што сам начелник тог народа Иван Хорват не показује очекивану верност, већ злоупотребљава своју власт, на шта се жале и мирјани и духовни људи. Али размишљали су и овако: ако се насељавање земље не настави, изгубљена су и сва раније уложена средства.“

Нова Србија је била укинута а на њеном месту се појавила Новоросијска губернија. Пројекат је коштао руски трезор 700 000 рубаља, а већи део тог новца присвојили су Иван Хорват и његово окружење. Због проневере новца војни трибунал је генерала осудио на смртну казну. Међутим, Јекатерина II је 1764. године наредила да се смртна казна замени протеривањем у Вологду, а 1775. „дозвољено је оном генералу-поручнику да поврати чинове и да живи у својим селима“. Хорват је помилован и до саме смрти 1780. живео је мирно на својим имањима, а његови потомци су постали војна лица, губернатори и државни чиновници.

Грб Шевића

За разлику од сународника, Јован Шевић није био тако грамзив. Потпуковник се није слагао са укидањем војне границе у Поморишју и разоружањем српских граничара. Али када је мађарска експанзија постала неподношљива, официр је 1750. године тражио да му се да статус цивила и пасош да би могао да се пресели у Русију.

Ухапшен је и суђен, али због недовољно доказа против њега ослобођен. Деветнаестог октобра 1751. Јован Шевић је добио слободу и документа и тајно покушао да убеди друге официре армије да му се придруже и преселе се у Русију. Међутим, да би спречила сеобе Марија Терезија је 19. јуна 1752. издала специјални указ којим је Србима претила смртна казна за намеру да се одселе у Русију.

Шевић је био један од српских официра који је на територију дуж реке Доњец довео око 3000 српских породица. Чим су стигли у Кијев децембра 1752. године Срби су добили наређење да се населе у Новој Србији под управом Хорвата, али су то и одбили. Шевић и Рајко Прерадовић, пуковник Славонског хусарског пука, упутили су се у Санкт Петербург где су замолили да им се дозволи да оснују своје вароши.

Седамнаестог маја 1753. године руска императорка Јелисавета је потписала дозволу да се српским досељеницима које је предводио Шевић дозволи да се настане на територији између река Бахмут и Лугањ. Насељу је Шевић дао назив Славеносрбија. Иван Хорват је покушао да убеди људе које је Шевић довео у Русију да се преселе у његову Нову Србију, али пристао је на то само мали број Срба.

Шевић и његови људи су постали део српског хусарског пука. У доба рата борили су се у армији Русике империје, а у мирна времена обрађивали су земљу. Сам Иван Шевић је добио титулу генерала. Српски хусарски пук је учествовао у Седмогодишњем рату заједно са пуковима из Нове Србије под командом Степана Фјодоровича Апраксина.

Славеносрбија је укинута 1764. године (највероватније због многих злодела Хорвата). По мишљењу српског историчара Михаила Лалића, догодило се то убрзо након Шевићеве смрти. Ипак српска насеља су прерасле у мале градове и села, а многа постоје и данас на територији Луганске Народне Републике. Рецимо, град Славјаносербск, где је подигнут споменик у сећање на пријатељство између Срба и локалног становништва.

Неки историчари сматрају да посебног пријатељства и није било од самог почетка, да су Срби започињали конфликте са Козацима. Ипак, почетком 19. века Срби су практично у потпуности асимиловани са рускофонским становништвом, и само се још око хиљаду људи представљало као Срби.

У Донбасу се и дан данас срећу српска презимена, као подсећање на машту о Новој Србији, машту којој није било суђено да се оствари.

Јуриј Коваљчук, Балканист

Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Колумне

Урушавање демонократије

Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану

Руски добровољци у бици за Беланицу

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...

2024-07-05 07:46:07

Национални суверенитет и социјална правда

Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа

2024-06-13 19:31:41

Светосавље Српство Спашава

Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.

2024-05-19 14:31:40

НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници

2024-05-14 22:21:32

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

2024-04-15 12:49:26

Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Девет деценија школског брода “Јадран”, други део

ИЗ ПИТОМАЧКОГ ДНЕВНИКА

2023-08-19 15:07:54

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28