Нова Србија у степама Дивљег поља: Историја једне маште

Објављено: 01.05.2020.год.
фото: Балканист.ру

У првој половини 18. века Србија је пролазила кроз тешка времена: под чизмом Османске империје Срби су били приморани да напусте родна огњишта и преселе се преко Дунава. Народ је постао талац Аустро-турских ратова, јер Аустроугарска империја је доживљавала поразе и очекивало се од житеља пограничних области, односно од српских граничара да зауставе Османлије, пише 
Јуриј Коваљчук за Балканист.

Користећи унутрашње немире у Османској империји 1739. Русија и Аустроугарска су заједничким напорима нанеле Турцима  пораз. Турска је изгубила тврђаве Хотин и Јаши и привремено одустала од територијалне експанзије. Владајућа у Аустроугарској династија Хабзбурга осетила је да јој српски граничари више не требају и подржала Мађаре који су тражили да се Срби разоружају и иселе. Распуштање српских војних јединица почиње 1743, а њихово место заузима мађарска војска.

Руско царство које се традиционално са симпатијом односило према православним Србима одлучило је да би било разумно позвати искусне и храбре ратнике у његову војску. Дипломате Михаил и Алексеј Бестужев-Рјумини нашли су међу граничарима жељне да се преселе на руску територију. Преговори су  понекад вођени у тајности, јер Аустроугарска монархија је била против масовних сеоба Срба.

До првих сеоба српских граничара на територију Руске империје дошло је још у време Петра I. Његовим старањем 1727. године недалеко од града Сољаној на Торским језерима (град основан 1676. касније добија назив Тор, а крајем 18. века Славјанск) стациониран је пук српских и црногорских хусара под командом мајора Јована Албанеза, раније емисара руског цара на Балкану и учесника ослободилачког покрета.

Неће бити наодмет истаћи да су очекивања Срба била претерана. Ако је веровати архиву спољне политике Руске империја, граничари су веровали да ће сваки од њих у Русији добити најмање чин пуковника. Док су по наређењу Петра I, српски добровољци добијали чинове према количини људи које су повели у Русију. 

Средином 18. века сеобе Срба са територије Аустроугарске попримају масовни карактер. Највећи траг у историји оставили су српски потпуковник Јован (Русима познат као Иван) Шевић, који је на територији савремене Луганске Народне Републике основао насеље Славеносрбија и пуковник Јован (Иван) Хорват, оснивач Нове Србије на територији савремене Кировоградске области у Украјини.



„Годину дана касније гроф М.П. Бестужев-Рјумин јавља о пројекту пуковника И. Хорвата који је обећао да ће довести хусарски пук, хиљаду сабаља и пешадијски пук од две хиљаде пандура. Као награду за то тражио је доживотну титулу генерала-мајора, официрске чинове за своје синове и земљу на којој ће се војници настанити. Те услове је прихватила Јелисавета Петровна и издала о томе указ 13. јула 1751. године. Прва ‘команда’ од 276 људи се уз дозволу императорке Марије Терезије упутила у Русију. Занимљив је састав тих људи, који нам даје јасну представу о каквим се досељеницима ради. Међу њима је било само 77 војника (26 официра и 51 редов), 82 члана њихових породица и 59 слуга, 196 коња“, писао је руски историчар Јуриј Костјашев.



Након доласка у Кијев Иван Хорват је тражио од локалних власти новац за пут у Петербург, а у личном разговору са императорком Јелисаветом Петровном граничар је обећао да ће у степе Дивљег поља довести десет хиљада хусара и подићи мношто варошица и утврђења. 

Претпостављамо да су повремени напади Татара, опасност од Турака и Пољско-литванске државне заједнице били прави разлози зашто је руска императорка не само дала овом авантуристи слободу да поступа како му је воља, већ му је касније и праштала многе лажи и поново га помагала и финансијски и војно. 

Из „Повести о Новоросијском крају“ архиепископа Тверског и Кашинског Гаврила написане 1851. године сазнајемо о географском положају Нове Србије: „Године 1752. као птице које лете у сусрет пролећу, долетели су нам у великом броју и други Срби, којима су заједно са онима који су се доселили пре њих, војницима и цивилима, дали у степи за Дњепром најбољу земљу, и то: од ушћа реке Кагарлика директном линијом до горњег тока реке Туре, а од горњег тока Туре до ушћа реке Каменке, од ушћа Каменке до горњег тока Берјозовке, од горњег тока Берјозовке до горњег тока Омељника, а отуд наниже до самог ушћа истог тог Омељника, где се улива у Дњепар; јасније и краће речено, добили су Херсонску губернију у окрузима Ољвиопољски, Новомиргородски, Александријски и део Јекатеринославске губерније у округу Верходњепровски.“



Срби су се населили на земљи старовераца и заиста су започели оснивање Јелисаветграда и изградњу земљане тврђаве. Иван Хорват је добио чин генерала. Али његово је понашање иритирало не само локално становништво већ и царску круну.

На крају, како пише архиеписком Гаврил: „Дошло је време блиставог царства Велике Јекатерине II, (1762). До ове чувене епохе од почетка српских сеоба прошло је не више од десет година (1752 – 1762); међутим државни трезор је на то потрошио не мање од 700 000 рубаља у сребру; што је по садашњем курсу 2 450 000 рубаља. Премудра Царица је одмах схватила да је више потрошено него што је користи од страног српског народа, тим пре што сам начелник тог народа Иван Хорват не показује очекивану верност, већ злоупотребљава своју власт, на шта се жале и мирјани и духовни људи. Али размишљали су и овако: ако се насељавање земље не настави, изгубљена су и сва раније уложена средства.“

Нова Србија је била укинута а на њеном месту се појавила Новоросијска губернија. Пројекат је коштао руски трезор 700 000 рубаља, а већи део тог новца присвојили су Иван Хорват и његово окружење. Због проневере новца војни трибунал је генерала осудио на смртну казну. Међутим, Јекатерина II је 1764. године наредила да се смртна казна замени протеривањем у Вологду, а 1775. „дозвољено је оном генералу-поручнику да поврати чинове и да живи у својим селима“. Хорват је помилован и до саме смрти 1780. живео је мирно на својим имањима, а његови потомци су постали војна лица, губернатори и државни чиновници. 



 Грб Шевића
За разлику од сународника, Јован Шевић није био тако грамзив. Потпуковник се није слагао са укидањем војне границе у Поморишју и разоружањем српских граничара. Али када је мађарска експанзија постала неподношљива, официр је 1750. године тражио да му се да статус цивила и пасош да би могао да се пресели у Русију.

Ухапшен је и суђен, али због недовољно доказа против њега ослобођен.  Деветнаестог октобра 1751. Јован Шевић је добио слободу и документа и тајно покушао да убеди друге официре армије да му се придруже и преселе се у Русију. Међутим, да би спречила сеобе Марија Терезија је 19. јуна 1752. издала специјални указ којим је Србима претила смртна казна за намеру да се одселе у Русију.

Шевић је био један од српских официра који је на територију дуж реке Доњец довео око 3000 српских породица. Чим су стигли у Кијев децембра 1752. године Срби су добили наређење да се населе у Новој Србији под управом Хорвата, али су то и одбили. Шевић и Рајко Прерадовић, пуковник Славонског хусарског пука, упутили су се у Санкт Петербург где су замолили да им се дозволи да оснују своје вароши.

Седамнаестог маја 1753. године руска императорка Јелисавета је потписала дозволу да се српским досељеницима које је предводио Шевић дозволи да се настане на територији између река Бахмут и Лугањ. Насељу је Шевић дао назив Славеносрбија. Иван Хорват је покушао да убеди људе које је Шевић довео у Русију да се преселе у његову Нову Србију, али пристао је на то само мали број Срба. 

Шевић и његови људи су постали део српског хусарског пука. У доба рата борили су се у армији Русике империје, а у мирна времена обрађивали су земљу. Сам Иван Шевић је добио титулу генерала. Српски хусарски пук је учествовао у Седмогодишњем рату заједно са пуковима из Нове Србије под командом Степана Фјодоровича Апраксина.



Славеносрбија је укинута 1764. године (највероватније због многих злодела Хорвата). По мишљењу српског историчара Михаила Лалића, догодило се то убрзо након Шевићеве смрти. Ипак српска насеља су прерасле у мале градове и села, а многа постоје и данас на територији Луганске Народне Републике. Рецимо, град Славјаносербск, где је подигнут споменик у сећање на пријатељство између Срба и локалног становништва.

Неки историчари сматрају да посебног пријатељства и није било од самог почетка, да су Срби започињали конфликте са Козацима. Ипак, почетком 19. века Срби су практично у потпуности асимиловани са рускофонским становништвом, и само се још око хиљаду људи представљало као Срби.

У Донбасу се и дан данас срећу српска презимена, као подсећање на машту о Новој Србији, машту којој није било суђено да се оствари.

Јуриј Коваљчук, Балканист

Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Колумне

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк