Људи у прошлости нису могли да схвате зашто је карантин значајан за време масовних епидемија и често су се бунили против ограничења кретања и изолације. Већина није заправо разумела како се болест шири, па су мислили да је у питању нека ђаволска ујдурма или да неко намерно трује народ, пише Russia beyond.
Московска буна за време куге 1771.
Московска буна 1771, E. Lissner
Public domainВојници који су се вратили из рата против Отоманске империје 1771. године донели су кугу у Москву. Недостатак мера заштите довео је до брзог ширења болести. У јулу 1771. године у Москви је умирало по хиљаду људи дневно. Представници власти, укључујући губернатора, напустили су град.
Лешеви су остајали да леже по улицама и у кућама. Властима је недостајало санитарно особље које би лешеве уклонило и закопало. Зато су тај посао обављали осуђеници, који су носили заштитну одећу, али су ипак умирали у великом броју.
Људи су веровали да Богољупска икона Мајке Божије може да заштити од куге. Она је постављена изнад градске капије и људи су се скупљали како би, попевши се уз мердевине, целивали икону. Болест је наставила да се шири као шумски пожар. Архиепископ Амвросије (1708-1771) покушао је да забрани окупљање код иконе, схватајући да то само погоршава ситуацију. То је био повод за избијање побуне. Гомила је пробила зидине Кремља и, тражећи архиепископа, уништила Чудов манастир. Следећег дана побуњеници су ухватили и линчовали Амвросија у Донском манастиру, где се скривао.
Руља убија Амвросија, Charles-Michel Geoffroy, 1845.
Public domainКатарина Велика је наредила генералу Петру Јеропкину да преузме контролу над ситуацијом. Јеропкин је, предводећи 10.000 војника, ушао у град и угушио побуну. 16-17. септембра 1771. Јеропкин је побуњенике напао пушкама и топовима. Погинуло је око 100 људи. Још око 300 побуњеника је касније осуђено на погубљење или прогонство.
Историчари, међутим, истичу да ова побуна није била изазвана само увођењем карантина. Разлог је било и сиромаштво, лоши услови живота и рат против Отоманског царства који је и даље трајао.
Побуне за време епидемије колере 1830-1831
Епидемија колере почетком 30-их година 19. века почела је убрзо након Руско-турског рата 1828-1829, и то поново захваљујући трупама које су се вратиле из борби. Болест, за коју су људи најпре помислили да је куга, проширила се јужним делом Русије. Гроф Арсениј Закријевски, тадашњи министар унутрашњих послова, био је задужен за мере безбедности. Он је на свим великим путевима увео строг карантин. Хиљаде кола са намирницама зауставили су цариници. Трговина је прекинута, а градови и села су остали без снабдевања. Побуне су почеле у различитим деловима Русије.
Побуна у Санкт Петербургу
Николај I на Сеном тргу
Public domainБрзина са којом је болест савладавала тело, веома непријатни симптоми и чињеница да су се они појављивали после јела – све то је допринело да људи поверују да је колера нека врста тровања. Сумњали су да неки непријатељи трују бунаре и изворе, па чак и да лекари намерно шире болест!
Лекари су саветовали људима да са собом носе боце варикине или сирћета и да тим средством стално бришу руке и лице, као што су они чинили у борби против болести. Али обичан народ је мислио да су ове супстанце отровне. Лекари су тако постали прве жртве побуне.
4. јула 1831. године побуњеници су покушали да поруше и спале болницу са оболелима од колере. Неколико лекара и официра је убијено. Главни сукоб се одиграо на Сеном тргу, где је био стациониран Измајловски пук. Цар Николај I је тада изашао пред народ, што је допринело смиривању побуне. Када се вратио у своје одаје, цар је ипак спалио сву одећу коју је носио и добро се окупао.
Побуна у Севастопољу
Getty Images
Три године раније, 1828, Севастопољ је био у карантину због локалне епидемије колере. Људи још нису знали о каквој се болести тачно ради, а већ су примењене стоге мере. 1829. године свако ко је пролазио кроз град морао је проведе две недеље у зони карантина, а с обзиром да су сви путеви у град били блокирани, дошло је до несташице хране. Људи су се жалили властима, али без успеха.
1830. године карантин је појачан, а људима је забрањено да напуштају своје домове. Један градски рејон се бунио против уведених мера и два батаљона пешадије су послата да чувају њихову зону карантина. Међутим, за само неколико сати побуњеници су преузели град. Губернатор Николај Солипин (1781-1830) је убијен, а војници су се прикључили побуни. Народ је беснео, јер су сматрали да нема куге, а нису били добро обавештени о епидемији колере. Посебно их је револтирало затварање цркава. Већина није заправо разумела како се болест шири, па су мислили да је у питању нека ђаволска ујдурма.
Четири дана касније дивизија војске је ушла у Севастопољ и угушила побуну. Око 6.000 људи је ухапшено. Неколико вођа побуне је погубљено, око 1.000 људи осуђено на принудни рад, а преко 4.000 цивила депортовано у друге градове. Испоставило се, ипак, да су примењене мере биле ефикасне, јер у Севастопољу наредних година није дошло до масовног ширења колере.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
RSS
