Људи у прошлости нису могли да схвате зашто је карантин значајан за време масовних епидемија и често су се бунили против ограничења кретања и изолације. Већина није заправо разумела како се болест шири, па су мислили да је у питању нека ђаволска ујдурма или да неко намерно трује народ, пише Russia beyond.
Московска буна за време куге 1771.
Московска буна 1771, E. Lissner
Public domainВојници који су се вратили из рата против Отоманске империје 1771. године донели су кугу у Москву. Недостатак мера заштите довео је до брзог ширења болести. У јулу 1771. године у Москви је умирало по хиљаду људи дневно. Представници власти, укључујући губернатора, напустили су град.
Лешеви су остајали да леже по улицама и у кућама. Властима је недостајало санитарно особље које би лешеве уклонило и закопало. Зато су тај посао обављали осуђеници, који су носили заштитну одећу, али су ипак умирали у великом броју.
Људи су веровали да Богољупска икона Мајке Божије може да заштити од куге. Она је постављена изнад градске капије и људи су се скупљали како би, попевши се уз мердевине, целивали икону. Болест је наставила да се шири као шумски пожар. Архиепископ Амвросије (1708-1771) покушао је да забрани окупљање код иконе, схватајући да то само погоршава ситуацију. То је био повод за избијање побуне. Гомила је пробила зидине Кремља и, тражећи архиепископа, уништила Чудов манастир. Следећег дана побуњеници су ухватили и линчовали Амвросија у Донском манастиру, где се скривао.
Руља убија Амвросија, Charles-Michel Geoffroy, 1845.
Public domainКатарина Велика је наредила генералу Петру Јеропкину да преузме контролу над ситуацијом. Јеропкин је, предводећи 10.000 војника, ушао у град и угушио побуну. 16-17. септембра 1771. Јеропкин је побуњенике напао пушкама и топовима. Погинуло је око 100 људи. Још око 300 побуњеника је касније осуђено на погубљење или прогонство.
Историчари, међутим, истичу да ова побуна није била изазвана само увођењем карантина. Разлог је било и сиромаштво, лоши услови живота и рат против Отоманског царства који је и даље трајао.
Побуне за време епидемије колере 1830-1831
Епидемија колере почетком 30-их година 19. века почела је убрзо након Руско-турског рата 1828-1829, и то поново захваљујући трупама које су се вратиле из борби. Болест, за коју су људи најпре помислили да је куга, проширила се јужним делом Русије. Гроф Арсениј Закријевски, тадашњи министар унутрашњих послова, био је задужен за мере безбедности. Он је на свим великим путевима увео строг карантин. Хиљаде кола са намирницама зауставили су цариници. Трговина је прекинута, а градови и села су остали без снабдевања. Побуне су почеле у различитим деловима Русије.
Побуна у Санкт Петербургу
Николај I на Сеном тргу
Public domainБрзина са којом је болест савладавала тело, веома непријатни симптоми и чињеница да су се они појављивали после јела – све то је допринело да људи поверују да је колера нека врста тровања. Сумњали су да неки непријатељи трују бунаре и изворе, па чак и да лекари намерно шире болест!
Лекари су саветовали људима да са собом носе боце варикине или сирћета и да тим средством стално бришу руке и лице, као што су они чинили у борби против болести. Али обичан народ је мислио да су ове супстанце отровне. Лекари су тако постали прве жртве побуне.
4. јула 1831. године побуњеници су покушали да поруше и спале болницу са оболелима од колере. Неколико лекара и официра је убијено. Главни сукоб се одиграо на Сеном тргу, где је био стациониран Измајловски пук. Цар Николај I је тада изашао пред народ, што је допринело смиривању побуне. Када се вратио у своје одаје, цар је ипак спалио сву одећу коју је носио и добро се окупао.
Побуна у Севастопољу
Getty Images
Три године раније, 1828, Севастопољ је био у карантину због локалне епидемије колере. Људи још нису знали о каквој се болести тачно ради, а већ су примењене стоге мере. 1829. године свако ко је пролазио кроз град морао је проведе две недеље у зони карантина, а с обзиром да су сви путеви у град били блокирани, дошло је до несташице хране. Људи су се жалили властима, али без успеха.
1830. године карантин је појачан, а људима је забрањено да напуштају своје домове. Један градски рејон се бунио против уведених мера и два батаљона пешадије су послата да чувају њихову зону карантина. Међутим, за само неколико сати побуњеници су преузели град. Губернатор Николај Солипин (1781-1830) је убијен, а војници су се прикључили побуни. Народ је беснео, јер су сматрали да нема куге, а нису били добро обавештени о епидемији колере. Посебно их је револтирало затварање цркава. Већина није заправо разумела како се болест шири, па су мислили да је у питању нека ђаволска ујдурма.
Четири дана касније дивизија војске је ушла у Севастопољ и угушила побуну. Око 6.000 људи је ухапшено. Неколико вођа побуне је погубљено, око 1.000 људи осуђено на принудни рад, а преко 4.000 цивила депортовано у друге градове. Испоставило се, ипак, да су примењене мере биле ефикасне, јер у Севастопољу наредних година није дошло до масовног ширења колере.
Георгиј Манајев, Russia beyond
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.
2021-12-28 13:28:20
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...
2021-12-19 08:30:08
За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".
2021-12-06 09:07:24
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
2021-12-05 10:31:02
RSS
