ПИШЕ: Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца „Порекло“
Друштво српских родословаца „Порекло“ и припадајући му Српски ДНК пројекат већ извесно време омиљена су тема за иживљавањa различитих шарлатана, који жаре&пале друштвеним мрежама, Јутјуб каналима, форумима, сајтовима и томе слично. Стављајући се у позицију јединих правих тумача света и века, разоткривача стварне, а не измишљене историје Срба (у режији „бечко-берлинске“ школе), ове све агресивније појаве у правилу прелазе границу пристојности, све надајући се да ћемо се упецати на њихове бедне провокације. Истина, преблаго је назвати провокацијама читав арсенал суманутих оптужби на рачун Порекла и Српског ДНК пројекта, али смо (били) мишљења да је потпуно бесмислено на њих одговарати и на тај начин им давати на значају. Јер, да би вас неко увредио, треба да задовољи неколико основних предуслова – да вам је раван, да до његовог мишљења држите и да уважавате његово знање и звање. С обзиром да је по правилу реч о оптужбама никоговића без (професионалних) биографија, који су самозвано себи дали за право да суде и пресуђују, тумаче и растумачују, тих предуслова, разуме се, није било.
Па, шта је онда разлог због којег овог пута ипак реагујемо? Шта нас је то натерало да одступимо од става да је овакве појаве најхигијенскије игнорисати? Зашто и овог пута нисмо ћутке прешли преко по ко зна који пут поновљених оптужби да смо плаћени да обмањујемо, да нисмо српски већ антисрпски пројекат, да иза нас стоје мрачне силе које би да поробе Србе и Србију? Ко нас је то успео испровоцирати?
Па, ево, да одговоримо. На сајту BALKAN INFO 6. априла 2020. освануо је чланак „ČIJU GENETIKU NOSE SRBI I EVROPLJANI: Zašto se skriva naša prava istorija? (Mape)“ за који је најпре стављено да му је аутор BALKAN INFO tim, да би испод сазнали да је реч о урадку извесног Nemanje Blagojevića. Како се на сајту BALKAN INFO може наћи (у рубрици „O NAMA“), реч је о младом човеку који се издаје за наставника историје и научног истраживача на докторским студијама средњовековне српске историје. У овом кратком биографском опису дотичног садржана су два, од три основна разлога због којих овог пута реагујемо. Прво, реч је о младом човеку. Дакле, још има времена (и наде) да се сабере и дозове памети. Друго, реч је о некоме ко се декларише као формално школован, историчар и, штавише, докторанд у области историјских наука. Дакле, неко пред ким је светла научна будућност. Да би она заиста била светла, држимо да је потребно да претходно поцепа добијену диплому (ко год да му ју је издао) и да сачека јунски уписни рок. И крене у школу испочетка.
Трећи и заправо главни разлог због којег реагујемо је злослутна порука из овог текста у којем је садржан сав бесмисао, злонамерност и незнање оних који се упуштају у јавни обрачун са Пореклом и Српским ДНК пројектом. Наиме, у закључку Blagojević наводи да су тврдње које износи Српски ДНК пројекат „pokazatelj kulturno-naučne okupacije srpske države“, као и да „mogu uticati na degradaciju srpske nacionalne svesti, nametanje osećanja niže vrednosti, ali i doprineti stvaranju političko-istorijskog legitimiteta otimanju Кosova, kao i pripremanju terena za prihvatanje migranata“.
Blagojević вероватно није ни свестан шта је све овде натрпао. Посебно није свестан какве импликације овакве тврдње могу имати ако их неко још неразумнији узме здраво за готово. Па крене да удара по тој багри из Порекла и Српског ДНК пројекта што припрема терен за мигранте, проглашава Албанце староседеоцима и предаје им Косово. Да је Blagojević био при себи док је ово писао, схватио би да написано има све елементе позива на линч. Нема сумње да такво тенценциозно писање може нанети и штету нашем угледу, због чега ће у наредним данима ови наводи бити предмет разматрања наших правних заступника, који могу резултирати одговарајућим судским поступком.
Али, није нам намера да се у овом осврту даље бавимо Blagojevićem и осталим појединачним случајевима јер, ма колико то нормалним људима чудно звучало, они заправо и живе за то да их неко помиње, па макар и негативном контексту. Уместо тога, осећам потребу да вас упознам са оним шта су Порекло и Српски ДНК пројекат, ко нас чини, шта смо досад постигли, чему тежимо. То је, верујем, најбољи начин за обесмишљавање напада којима смо изложени.
О ПОРЕКЛУ:
Иако смо у српској и широј јавности најпрепознатљивији по Српском ДНК пројекту, сматрам важним да нагласим да је Порекло пред себе, од свог оснивања 2012. године, ставило много шири обухват. А то је практично бављење свиме што има додира са родословљем, што помаже људима у трагању за својим пореклом. Свако ко се с нама дружи на страницама портала Порекло зна колико је тога досад објављено, на колико питања је одговорено, шта је све ново откривено. При томе, од првог дана па до данас, дакле пуних осам година, Порекло носе заљубљеници у родословље, који своје време, енергију и знање несебично и свакодневно дају. Готово да нема дана да наш Слободан Милић Милодан, пензионер из Обреновца, не припреми прилог на порталу о неком српском селу (нанизао их је досад преко 2.300), а таквих као он је на десетине, који на овај или онај начин дају свој допринос. И уопште, наше удружење (Друштво српских родословаца „Порекло“) које данас броји преко 400 чланова, стециште је људи различитих животних доби, образовања, искустава – од средњошколаца до универзитетских професора, од људи из Србије и окружења до наших исељеника од Америке до Аустралије. Сваком добронамерном су отворена врата. При томе, упркос бројним и видљивим достигнућима (о чему ћу понешто рећи у наставку), званичне институције још нису препознале Порекло на прави начин. За осам година постојања, само једном смо добили средства по основу пријаве на конкурсе које расписују локалне самоуправе и министарства, укупно 100.000 динара. А редовно (годишње) пријављујемо по три и више пројеката. Практично смо и бескућници, пошто смо прошле године избачени из једне канцеларије од 10 квадрата коју смо користили неколико година. Тренутно прикупљамо прилоге за подизање Дома српских родословаца – Задужбину Порекло – и верујемо да ћемо, добротом малих људи, за годину, две или пет, подарити Србији и Србима праву родословну институцију, већ сад јединствену по много чему.
ШТА СМО ДОСАД ПОСТИГЛИ:
Поред портала Порекло, покренули смо тренутно највеће родословно разговаралиште у овом делу Европе – Форум Порекло. И на порталу и на форуму успевамо у нечему што је заиста реткост на српском интернет небу, а то је да се највећи број учесника форума држи употребе ћириличног писма. Волели бисмо да се они који нас нападају и оспоравају нам српски предзнак (нпр. ови који су нас и натерали на ово обраћање) у томе бар мало угледају на нас. А кад већ помињемо њих и напред истакнути чланак, молим све да обрате пажњу на један детаљ. У илустрацијама које су приложене, Косово је свуда истакнуто као засебна држава. И то постављају они који оптужују нас да припремамо терен за издају Косова… За разлику од њих, ми водимо рачуна и у нашим илустрацијама и мапама на порталу и форуму, Србија је увек целовита.
Порекло се већ дуги низ година бави дигитализацијом књига, а чланови нашег удружења у могућности су да уживају у великој ризници књига, које су све претраживе у тексту. По стандарду и квалитету, ова дигитална библиотека је јединствена и тешко да било где постоји тако богата, специјализована колекција грађе намењене родословцима. Порекло је у претходним годинама и само ушло у издаваштво и полако се приближавамо бројци од 10 објављених књига. Управо приремамо досад највећу студију о генетичком пореклу Срба из Старе Херцеговине, која се темељи на резултатима преко 800 тестираних појединаца. У припреми је и студија о генетичком пореклу Срба са Косова и Метохије, а ове године, у сарадњи са Биолошким факултетом, започели смо нов подухват којим би, уз претходно већ урађено тестирање преко 400 косовских Срба староседелаца, требало да буде заокружено тестирање Срба из Старе Србије (види ОВДЕ и ОВДЕ), са још толиким узорком. Актуелна епидемија на час је зауставила то истраживање, које ће бити настављено чим се за то створе услови. Али и у овим отежаним условима, Друштво непрестано ради. Управо постављамо темеље за најбогатији Каталог архивске грађе родословног карактера, у којем ће бити пописане све матичне књиге са простора Србије и околних земаља. Припремамо и потпуно нов, редизајниран портал Порекло, са бројним новим садржајима, који ће ускоро бити представаљен свим родословцима. Додао бих и то да чланови нашег удружења имају могућност да виде и сигурно највећу ризницу херладичке грађе, на нашем интерном сајту – Грбовник. Ту су сабрани бројни преписи илирских грбовника, од којих су неки по први пут откривени и дати на увид.
Понављам, све што је досад постигнуто дело је ентузијаста, чланова удружења и наших сарадника. Они су, уједно, и главни финансијери Порекла јер годишње на име чланарине редовно плаћају по 3.000 динара, од чега успевамо да покријемо најосновије трошкове. Иако смо то вероватно могли, од наших истраживања нисмо направили бизнис. Оно што многи други наплаћују и на томе зарађују, ми дајемо бесплатно, често и о свом трошку. Ако нас повремено неко и позове да гостујемо и одржимо трибину, ретко ко се сети да нам покрије макар путне трошкове. Због тога и нисмо у могућности да чешће идемо по Србији и окружењу. У медијима се појављујемо углавном кад нас позову. Никоме се не нудимо и не препоручујемо. Али, очигледно да и у нашим повременим медијским наступима неко види проблем.
СРПСКИ ДНК ПРОЈЕКАТ:
Без устручавања можемо рећи да смо у области генетичке генеалогије урадили нешто на чему Србима многи могу само да позавиде. Српски ДНК пројекат је без претеривања један од најбоље урађених пројеката те врсте у свету. За непуних осам година, прошли смо пут од неколико стотина па до преко 5.000 обрађених резултата тестираних мушкараца, систематично посложених у табелу Српског ДНК пројекта, која је по функционалности и јединствености софтверског решења вероватно међу најузорнијим. А и ту табелу у неколико наврата су развијали и унапређивали наши чланови, врсни информатичари. Најпре наш Милош Ћетковић, Србин који већ близу тридесет година живи у Шведској, а потом и наш Ненад Жакула, који се сад стара да стално доноси нова функционална унапређења. Истина, она су тренутно доступна само нашим члановима, али треба да се зна да је то добрим делом проузроковано чињеницом да се годинама уназад плодови рада Српског ДНК пројекта без икаквог обзира и питања користе и присвајају. Пре него што пређем на завршни део овог обраћања, додао бих још једно велико достигнуће Порекла и Српског ДНК пројекта. Реч је Y-ДНК предвиђачу Невген, који је већ неколико година неприкосновено на првом месту светских софтвера те врсте и који из дана у дан користе научници широм света истичући његове квалитете у водећим светским научним часописима. Невген је дело нашег скромног Александра Невског (не жели публицитет, па се и не представља под властитим именом) и напред поменутог Милоша Ћетковића. Они су прави понос Порекла, а мислим да и Србија и сви Срби треба да буду поносни на ово изузетно остварење. Посебно наглашавам да су они ову страницу направили без икакве надокнаде, да су је потпуно бесплатно дали на коришћење свим заинтересованим, а једини су од твораца сличних предвиђача који свој софтвер редовно унапређују, на задовољство целе светске научне заједнице. Толико о томе да Порекло и Српски ДНК пројекат намећу Србима осећај ниже вредности. Није него.
БЕЗ ПОДИЛАЖЕЊА МИТОМАНИЈИ:
На крају, да се осврнем и на то због чега су Порекло и Српски ДНК пројекат трн у оку онима који нас неосновано и константно нападају.
Разлог број један је тај што не подилазимо митоманији било какве врсте и не желимо да градимо слику која није утемељена на истини и чињеницама. У данашње време само наивци могу да верују да је у овој области могуће измишљати теорије о настанку и ширењу појединих хаплогрупа и њихових огранака, без обазирања на оно што је већ јасно и видљиво на све детаљнијем филогенетском стаблу човечанства. Ми, једноставно, нисмо изоловано острво. Резултати до којих долазимо су одавно део светске генеалошке заједнице, која из дана у дан, склапа мозаик и открива нове гране. Српски ДНК пројекат и његови уредници већ дуго чине значајан део тог светског подухвата и бар што се тиче овог дела Европе тешко да се ико боље од њих/нас разуме и познаје генезу хаплогрупа међу досад тестираним Србима и припадницима суседних народа. То знање утемељно је на годинама упорног рада и упућивања, али и на страсти да се сваког дана открије и сазна нешто ново. Зато упорно и радимо са научницима у Србији (пре свих са колегама са Биолошког факултета), организујемо тестирање Срба из области значајних за разумевање наше етногенезе и, верујете, ако ико у Србији има увид у то какво нам је генетичко порекло, онда су то уредници Српског ДНК пројекта.
Иако смо то већ много пута рекли, сматрам важним да поновим и овде кључне досадашње налазе Српског ДНК пројекта.
Досад предузета истраживања несумњиво говоре да су Срби као стари европски народ генетички хетерогени. Ипак, и у тој хетерогености јасно се разазнају две целине. Једна је несумњиво она која Србе доводи у везу са осталим словенским народима, пре свега преко хаплогрупа I2 и R1a. При томе, јасно је утврђено (на темељу хиљада досад тестираних појединаца управо под окриљем Српског ДНК пројекта) које су подгране ових хаплогрупа нађене код Срба, која им је процењена старост и положај на филогенетском стаблу човечанства (и њихово јасно наслањање на гране данас присутне искључиво у словенском свету). Поред ове јасне словенске везе, друга целина унутар српске генетичке хетерогености обухвата генетичко наслеђе предсловенских житеља Балкана и, уопште, југосточног дела Европе. Да ли они могу да се назову староседеоцима и да ли их ми тако називамо? И да и не. Да, ако узмемо у обзир да период нечијег присуства на једном тлу од неколико хиљада година свакако даје за право да се говори о њиховом староседелачком стажу. Не, ако кренемо да се надгорњавамо ко је ту најстарији. Уз потпитање – да ли од тих најстаријих има било каквог озбиљнијег трага међу данас живућим житељима Балкана, ма које они вере или нације били? Дакле, кад говоримо о овом предсловенском генетичком наслеђу јасно је и без икакве сумње да се оно највише уочава код данашњих носилаца хаплогрупе Е, а њима свакако могу да се придруже и они којима је Y-ДНК тест утврдио да припадају хаплогрупама G и R1b и различитим подгранама хаплогрупе Ј. Ту се могу додати и ретки носиоци хаплогрупа Q и Т и, можда, L. С друге стране, присуство српских носилаца неколико подграна хаплогрупе I може се довести у везу са нововековним периодом, при чему су једни (I1-Z63 и I1-Z58) свакако могли доћи уочи словенских сеоба, а други несумњиво много касније (I1-P109). Исто важи и за носиоце хаплогрупе N2 P189.2. Код Срба реч је грани која према важећим проценама није старија од 800 година, што упућује на јасан закључак да је могла настати једино од појединца који се у касном средњем веку обрео на нашим просторима, а старином би могао доћи са зауралског простора.
Да се вратим на најчешћу хаплогрупу код Срба, а то је I2a, која је и најучесталији разлог оспоравања наших тумачења. Данас кад је несумњиво утврђено ширење ове протоевропске хаплогрупе на филогенетском стаблу човечанства и кад је већ потпуно јасно (словенско) исходиште грана ове хаплогрупе заступљених код Срба, неки и даље форсирају причу коју је пре десетак година лансирао хрватски генетичар Драган Приморац, о томе да је реч о балканској хаплогрупи, пристуној овде још до каменог доба. Он се, сасвим природно, већ годинама о томе не изјашањава, јер је и њему одавно јасно да је та теза пала у воду. Али, док он ћути, у Србији се чини се никад гласније оглашавају разни његови следбеници (листом ови који нападају Порекло и Српски ДНК пројекат) упињући се да докажу како никакве сеобе Словена није било те да су носиоци хаплогрупе I2 код Срба ту још од културе Лепенског Вира. Уз то, редовно се може чути, без икаквог основа и смисла, како је реч заправо о илирској хаплогрупи. А то је вероватно и најжалоснији моменат у целој овој причи. Србима је од 19. века више пута `продата` илирска прича због које су платили и плаћају превисоку цену. Илирска прича (која је у основи кроатоцентрична) коштала нас је југословенске авантуре на којој су сви други изградили своје темеље истовремено разграђујући српске.
Али, да се вратим шта каже генетика о овој, код Срба најчешћој, хаплогрупи (има је у просеку сваки трећи Србин). Реч је о гранама хаплогрупе које код 99 одсто досад тестираних нису старије од 2.500 година, а у највећем броју случајева и много млађим (што сваког дана откривамо). На филогенетском стаблу хаплогрупе I2 између ових подграна нађених код Срба и оне која је нађена у једном скелету из Лепенског Вира толика је удаљеност да се тешко може говорити о генетичкој блискости, а још мање нечему што може бити нека српска ексклузивност.
Претензија овог одговора није да улази у ближа објашњења, јер свако кога ова област о томе може да се обавести на страницама Порекла и Српског ДНК пројекта, али ћу рећи само још толико да ове године, у сарадњи са научницима, радимо на вероватно досад најзначајнијим анализама управо унутар српских носилаца хаплогрупе I2, којe ће донети бројна нова открића од значаја за европска и светска генетичка истраживања. А још више за нас Србе.
Да се разумемо, нисмо ми против тога да се свачији па и наш рад подвргне критици и преиспитивању, да са сваким ко мисли супротно укрстимо аргументе. То је увек благотворно и доноси квалитет, нова сазнања, нове закључке. Али, за такав однос потребно је да постоје елементарне цивилизацијске претпоставке. За разлику од бројних самозванаца који тумарају беспућима интернета, просипајући, без икакве одговорности, различите теорије и оптужбе, Порекло и Српски ДНК пројекат и људи који их чине имају своју адресу, своје име и своје биографије. И, оно најважније, своја дела. Ми смо људи које је окупила и држи иста страст – да сваког дана, у границама наших способности и слободног времена, радимо нешто што је, дубоко верујемо, на част народу којем припадамо. Нико од нас за то није плаћен. Ниједна институција не стоји иза нас. А ако некога занима ко су, између осталих, наши финансијери то веома једноставно може проверити ОВДЕ.
И, да се зна, сви ови несувисли насртаји на Порекло и Српски ДНК пројекат додатно нас учвршћују у уверењу да радимо исправну и драгоцену ствар. На чему ћемо истрајати. Упркос свему.
ДОДАТАК:
Археогенетско наслеђе Балкана и Срби
ПИШЕ: Милан Рајевац, шеф Српског ДНК пројекта
Како бисмо у потпуности деконструисали намерно пласиране лажи у нареченом тексту Nemanje Blagojevića, овде смо, по редоследу од најстаријих до најмлађих, издвојили све релевантне ДНК налазе древних скелета са подручја Србије и околних земаља, а испод су наведени и линкови ка оригиналним научним радовима у којима се све наведено лако може проверити. Укратко, практично све што је изнето у Blagojevićevom тексту је нетачно, па ћемо прећи све наведене налазе у неколико теза:
– Ни у једном скелету из било ког периода који претходи досељавању Словена није пронађена грана I2-L621, нити било која од њених млађих подграна које воде до данас најбројније гране код Срба – I2-Y3120 (тзв. I2-Динарик). У налазиштима Културе Лепенског вира из периода мезолита пронађене су заједно хаплогрупе R1b-L754*, I2-Z161 и I2-M838, које практично не постоје код модерних Срба, а изузетно су ретке и у европским оквирима. Наравно, то су све шпанска села за неупућеног Blagojevića, који уопште не разуме основне принципе по којима функционишу мутације, филогенетска стабла хаплогрупа, и израчунавање старости њихових грана.
– Међу скелетима из периода неолита са наших простора доминира хаплогрупа G2a-PF3148, која је пронађена у сва три тестирана скелета винчанске културе. Треба истаћи и неолитски скелет из Далмације, стар преко 7500 година, за који је утврђено да припада хаплогрупи E1b1b-L618 (из које је касније проистекла и V13). Овај налаз чини нетачном већ прву реченицу Blagojevićeve шкработине, у којој тврди да ова хаплогрупа није староседелачка на Балкану. У истој реченици, Blagojević у свом незнању повезује хаплогрупе E1b и J2, старе десетинама хиљада година, искључиво са Албанцима, што је само по себи глупост (најблаже речено) првог реда. Овим двема хаплогрупама припада скоро 30% данашњих Срба, које Blagojević очигледно жели да прогласи Албанцима.
– У скелетима вучедолске културе, старим преко 4500 година, поред хаплогрупе G2a-L91 пронађена је и хаплогрупа R1b-Z2103, за коју Blagojević такође (погрешно) тврди да није староседелачка.
– У скелетима из бронзаног доба, упркос нетачним тврдњама Blagojevića, није пронађена ни једна од грана хаплогрупе R1a које се јављају код Срба и осталих словенских народа (Z280 и M458), већ искључиво грана која је карактеристична за претке Скита и других индо-иранских племена (Z93). Овде Blagojević још једном показује своје потпуно непознавање материје, јер не успева да савлада положаје и распрострањености чак ни најосновнијих грана на филогенетском стаблу хаплогрупе R1a.
– За крај, вреди поменути да је за један скелет из бронзаног доба са подручја Далмације утврђено да припада хаплогрупи J2b2a-L283, још једној од хаплогрупа које по лажним наводима Blagojevića нису староседелачке.
Коме ни све ово није довољно, имаће кроз неколико месеци прилику да види и бројне резултате тестираних скелета из Виминацијума и са још неколико налазишта из римског периода са подручја Србије и околних земаља. А ако му ни тада не буде јасно, можда је боље да пронађе неки интелектуално мање захтеван хоби, што је свакако наша препорука и за нареченог Blagojevića, који се, судећи по (не)знању које је показао, са генетичком генеалогијом и хаплогрупама сусрео тек недавно.
Принципи и сазнања генетичке генеалогије се не уче на инстант курсевима Eupedie и Јутјуб каналима којекаквих шарлатана, већ вишегодишњим ишчитавањем научних радова који се свакодневно објављују у реномираним светским и европским часописима, као и редовним праћењем проверених информација најеминентнијих светских компанија које се баве генетичком генеалогијом, као што су YFull, FTDNA и YSEQ.
Балкан, древна ДНК
Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца „Порекло“
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
RSS
