Прва српска добровољна болничарка

Објављено: 23.06.2019.год.

Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак


У Архиву Јеврејског историјског музеја Савеза јеврејских општина Србије, чија грађа износи близу 1.000 дужних метара, пажњу истраживача наше славне прошлости, Зорана Докића и Јована Маре, привукла је оригинална фотографија болничарке Наталије Мунк која на леђима износи болесника од тифуса из каде. 
Наталија је рођена 1864. године у Београду, у породици београдског занатлије Натана и мајке Ракиле – Регине Тајтачак. Отац ј био продавац  побожним Јеврејима „пастиликос пита“ са месом припремљеним на јеврејски начин. 
Наталија је била интелигентна, али сиромашна и поред жеље да иде у гиманзију то није могла па је остала само са основном школом. Касније је изучила шивење женског белог рубља и тако издржавала своје старе родитеље.Запамтила је српско-турске ратове (1876-1878) и, изгледа, да је то утицало да се определи за добровољачки рад. 
Наталија се удала за кројача Гутмана Мунка, који је имао малу кројачку радњу у улици Вука Караџића, где су код њега шили одела виђенији београдски трговци.


Наталија Мунк као члан Управног одбора Српског савеза добровољаца. Фото: Архив Јеврејскког историјског музеја
Наталија је родила седмеро деце: Регину, Натана, Мошу, сина непознатог имена, Жанку, Сару и Бебу. Иако сиромашни са пуном кућом деце, највише Наталијином заслугом, кћери су удате, а синови завршили најмање трговачку академију.
Синови, кћери, унуци, зетови и снаје си ликвидирани од фашиста 1941. године. Живот су спасли син др Моша Мунк, резервни потпуковник санитетске службе, и син Филип – Ланци, виши правни референт у државном савету. Оба преживела сина живела су и умрла у Израелу.
Као двадесетогодипља девојка јавила се као добровољна бочничарка у Београду за време српско-бугарског рата 1885. године и тако  постала прва српска добровољна болничарка. У болници у Доњем Граду, у згради Прве мушке гимназије, неговала је рањенике и болеснике, па је убрзо постала главна надзорница.
У Балканским ратовима 1912-1913. године у Четрнаестој резервној болници неговала је оболеле од тифуса и колере. И сама је оболела од тифуса. Чим је прездравила почела је са прикупљањем ратног санитетског материјала и наставила рад добровољне болничарке,.
Године 1914. поново се разболела од тифуса, али се није предала. Преживела је и трбушни и пегави тифус, који је десетковао српску војску. Већ идуће године, у време повлачења српске војске, Наталија је без ичије помоћи, сама прикупила средства и организовала у Крушевцу војну болницу. У тој болници је покушала да се задржи  до повратка српске војске. Због присмотре и анонимних дојава привођена је и затварана с оптужбом да лећи српске четнике.

Наталија износи на леђима болесника од тифуса из каде, слика која симболизује све напоре које су болничарке улагале у борби за живот болесних и рањених, а њихов симбол је њихов предводник Наталија Мунк.  Фото: Архив Јеврејског историјског музеја).

Одликована је Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима, Златном и сребрном Медаљом краљице Наталије, два пута Орденом Светог Саве, Споменицом рата 1885, Споменицом на рат 1912, Споменицом на рат 1913, Споменицом рата за ослобођење и уједињење (1914—1918) и Крстом милосрђа.
И по завршетку Великог рата Наталија је била активан члна српског друштва. Била је активан члан Управног одбора Савеза  добровољаца, Управног одбора Јеврејског женског друштва и српског Црвеног крста. У свим друштвима радила је неуморно све до дана кад је пала у постељу. Захваљујући свом раду, Наталија је без претходне најаве била примана код старог краља Петра Првог.
Умрла је 8. априла 1924. године, а поводом њене смрти „Политика“ је објавила: „... данас ( у десет часова( Наталија Мунк мирно ће лећи у топлу груду оне земље коју је она, не само она, искрено љубила, већ којој се у пуној мери одужила.. Када је 8. априла 1924. године заклопила своје уморне очи, до њене вечне куће у Парцели палих ратника, испратили су је многобројни преживели ратници које је она сестрински лечила... истакли су њено родољубиво пожртвовање, изванредну скромност и све друге врлине које су красиле ову ретко племениту велику жену. Њена сахрана била је свечана, испратили су је војска и грађани на лафету, н посебном јастучету билс су свс њена одликовања,уз присуство члана краљевске породице. Приликом спуштања тела у раку, испаљен је почасни плотун.

Споменик јеврејским ратницима палим за слободу Србије, 1912-1918. године (Сефардско гробље у Београду).

Поводом њене смрти београдске новине су писале: „Ова наша благородна сестра Мојсијеве вере одужила се српском народу као ретко која жена. Она је прва српска добровољна болничарка... Ни часа није мислила на себе. Одболовала је трбушни и пегави тифус, јер је лечила тифусне и колеричне болеснике.“
Нека јој је вечна слава и хвала!

Приредо контраадмирал у пензији Бошко Антић

Литература:

Наталија Мунк, Википедија
Никитовић Мирослав, Нети Мунк прва српска добровољна болничарка,  Политика 8. 9. 1991.
Јовановић Небојша, Преглед историје београдских Јевреја до стицања грађанске равноправности, Зборник. Београд: Савез  јеврејских општина Југославије: Јеврејски историјски музеј 6. 1962.
Нови ОМАНУТ: Прилог жидовској повијести и култури. Година XXI. бр. 4 (124), стр. 5. Загреб.
Priča o strasti - srpska superheroina Natalija Munk | Ko je bio...
https://www.011info.com/ko-je-bio/prica-o-strasti-srpska-superheroina-natalija-munk
Munk Neti - EL MUNDO SEFARAD elmundosefarad.wikidot.com/munk-neti.
Др Давид Тајтачак, Београдски Јевреји и њихова занимања (од краја 19. века до II светског рата), Београд, 1971, стр 27-28 и 133.

 


Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк