Живот генерала Врангела подно Стражилова

Објављено: 08.05.2019.год.
Фото: Архив САНУ у Сремским Карловцима / Политика

Царски руски официр, козак, због униформе прозван и „црним бароном”, дошао је 1922. у Сремске Карловце, где је постао вођа свих „белих емиграната” у изгнанству


Висок, стамен, оличење правог војника, у црној униформи, спреман да одговори на свако питање и отклони сваку дилему, козак, царски руски официр, генерал пуковник Петар Николајевич Врангел је део живота провео у Сремским Карловима.

Варошица подно Стражилова прихватила је њега, официре и њихове породице, бароне, кнежеве, бивше чланове Државне думе, обичан народ који је после Октобарске револуције 1917. избегао из Русије. Траг о Врангелу и члановима његовог штаба постоји у Архиву САНУ у Сремским Карловцима.

Оживео у„Сенкама над Балканом”


Шири аудиторијум се на генерала подсетио у ТВ серији „Сенке над Балканом”, где му је, макар и на уметнички начин, прилично реално приказан лик и карактер. О његовим животним стазама, сеобама, контактима, у јубиларном броју часописа „Кровови”, писани траг су оставили Велимир и Душан Шешум, а нешто раније и овдашњи историчар и хроничар Жарко Димић. Све је поткрепљено фотографијама о генераловом доласку у Карловце 1922. године, затим је сликан са члановима свог штаба две године касније, а овековечен је у црној униформи, по којој је и добио надимак „црни барон”.

Необичан животни пут имао је генерал Врангел. Високо одликовани царски руски официр и угледни козачки командант је од 1904. до 1928. био барон, активни учесник и вођа антибољшевичког покрета. Напустио је своју отаџбину после револуционарних догађања која су захватила Русију и после победе бољшевика. У избеглиштво су кренули „велики или царски Руси”. Према попису становништва из 1921, у Карловцима је живело око 5.000 становника, међу којима и 50 Руса. Доцније се тај број знатно повећао.

 

 

 

 

Врангелов штаб у Сремским Карловцима 1924. године

 

 

 

 

Врангел је важио за изузетно вештог храброг вођу, који није трпео безакоње. Кад је одлучио да у Русији не толерише нову власт, запутио се на Крим, а потом одлази у изгнанство у Истанбул. Тамо је живео на својој јахти „Лукул” све док на њу није налетео и потопио је италијански пароброд „Адрија”. У том тренутку он је био на копну, а породицу и пријатеље нико није могао да разувери да то није покушај атентата. Срећом, неуспели.

Убедљиви вођа

Више није постојала дилема да су истанбулски дани морали да се заврше, јер је претила опасност од новог покушаја ликвидације. Преко Туниса стиже у тадашњу Краљевину СХС. Краће време борави у Београду, а средином 1922. његово ново уточиште постају Сремски Карловци.

– У нашој земљи, тадашњој краљевини, он постаје вођа свих руских избеглица – бележе Велимир и Душан Шешум.

Наметнуо се као убедљиви вођа, јер је од свих „белих емиграната” у изгнанству био најугледнији и некако најспособнији. Уз то, важио је за храброг и искусног официра. Тада доживљава лепе тренутке: окупља му се породица, тако што родитељи стижу из Дрездена, а супруга са троје деце и дадиљом из Париза. Син Алексеј родио се касније, у Београду. У Карловце се досељава и 30 високих официра са породицама, особље Штаба главнокомандујућег руске армије, многи генерали. Варош је преплављена руским емигрантима, што домаћинима задаје главобољу, јер није било једноставно за све пронаћи смештај. Према архивским подацима, мањи козачки одред и официри смештени су у згради старе градске болнице, у свечаној дворани Магистрата, по приватним кућама.

Једно време је и Врангел становао у згради старе градске болнице, а онда му је додељен смештај у кући из 19. века која и сада постоји, у Улици Митрополита Стратимировића 19-21. Генерали, пуковници, капетани, војници-козаци били су чланови Врангеловог штаба у Карловцима. Он је упорно стремио својим идеалима, дубоко у њих верујући. Зато 1924. оснива „Руски општевојни савез”, организацију која се борила за очување јединства свих „белих снага” у изгнанству.

Почива у руској цркви


А, онда, по свему судећи последњих дана октобра 1926. одлази у Брисел где су му, у часопису „Бело дело” објављени мемоари. Умро је у Бриселу, с пролећа 1928. Породица је била убеђена да је отрован, и да је убиство починио брат његовог слуге, који је краће време живео у кући са генералом. Наводно је радио као совјетски агент. Иако је сахрањен у главном белгијском граду, земни остаци су му пренети у Београд и покопани у руској Цркви Свете Тројице.

 

 

 

 

Генерал Врангер (други слева) са супругом и црквеним великодостојницима 

 

 

 

 

Тако је затворен животни круг генерала Петра Врангела. О њему су деценијама испредане приче, извесно време је био заборављен, посебно његове заслуге за опстанак „белих” руских емиграната. Ипак, неко се у Карловцима сетио овог козака, па му је 14. септембра 2007. откривен споменик.

– Белег Врангелу је дело Василија Аземше, вајара из Санкт Петербурга, а финансијер је Александар Лебедев, руски трговац уметничким делима – рекао је за „Магазин” Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима.

Ако већ говоримо о руским емигрантима и њиховим вођама, грех је не споменути изузетно развијене и у сталном успону везе између овог сремског места, одавно прозваног српски Сион, и царске Русије, у 18. и 19. веку. У Русији су се у 19. веку школовали и многи Срби. Први учитељи који су овде стигли били су Руси, доносећи солидна финансијска средства, уџбенике, букваре. Међу њима је било сликара и иконописаца.

Свој вечити мир генерал Врангел је нашао у Београду, док је његов отац Никола сахрањен на Чератском гробљу у Сремским Карловцима, где такође почивају многи Руси, пристигли овде стицајем несрећних околности.

УЧИЛИ ИХ ЛЕПИМ МАНИРИМА


Међу руским емигрантима у Карловцима било је високообразованих и људи од угледа, притом тихих и ненаметљивих. Многи су предавали у овдашњој богословији и гимназији, имали су богате библиотеке, децу су подучавали језику и цртању. Приређивали су концерте, истицали се као декоратери и глумци. Мештанима су на баловима и другим светковинама показивали лепе манире царског двора. Имали су и гласило своје цркве, а у Српској манастирској штампарији је од 1921. до 1937. године на руском језику штампано око двадесетак књига и брошура, углавном духовног садржаја.

НОВО УТОЧИШТЕ У МАНАСТИРИМА


Заједно са војницима и народом, у Карловце је 1920. дошло и руско свештенство које је уточиште нашло у фрушкогорским манастирима. Архиепископ волинско-житомирски Јеголиј наишао је на разумевање код тадашњег српског патријарха Димитрија, тако да је 1921. из Истанбула у Карловце стигла „Виша привремена руска црквена управа у егзилу”. Наш патријарх је руским црквеним великодостојнцима уступио просторије у десном приземном крилу Патријаршијског двора. У свечаној сали гимназије је од 12. новембра до 3. децембра 1921. одржан Руски опште загранични сабор. Оног часа кад су код нас кренуле турбулентне године, број емиграната је почео лагано да се смањује. Одселили су се у Београд и друге градове. Иза њих су остале успомене, казивања, фотографије, писани трагови...

Мирослав Стефановић, Политика


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк