Данас је позната судбина свих актера директно умешаних у Сарајевски атентат 28. јуна 1914. године. Но, далеко мање се зна шта се догађало са личностима које су стајале иза наоружавања и припреме атентатора, а посебно су биле апострофиране у аустроугарском ултиматуму. Једна од тих личности је Војислав Танкосић (1880–1915).
У ултиматуму који је после атентата Аустроугарска упутила Србији, 23. јула 1914. један од захтева био је да се „без икаквог одлагања ухапси мајор Воја Танкосић”. Било је познато и јасно да је управо он Гаврилу Принципу, Недељку Чабриновићу и Грабежу у Београду набавио оружје, обучавао их у руковању њиме и обезбедио им везе за прелазак у Босну.
Одани четнички одред
Танкосићева биографија достојна је најузбудљивијег романа. Након завршетка Ниже школе Војне академије променио је низ дужности. Постао је познат током учешћа у Мајском преврату и као члан „Црне руке”, али је највећу популарност стекао као један од предводника четничке акције од 1903. до 1912. године.
Одмах по пријему ултиматума, 23. јула, министар војни Душан Стефановић добио је наређење да ухапси мајора Танкосића. Наређење је извршио командант Дунавске дивизије пуковник Миливоје Анђелковић. Танкосић је приведен на Торлак где је био измештен штаб дивизије.
Стари Танкосићев четнички одред одмах је почео да се окупља и 24. јула увече, под командом Танкосићевог заменика Јована Бабунског, пребацио се на Торлак, инсистирајући да се заповедник ослободи и преузме команду над четом.
У српском одговору на ултиматум, који је аустријском посланику Гизлу предат 25. јула, између осталог, наведено је да је мајор Танкосић притворен још 23. јула, те су се тражили резултати истраге вођене у Сарајеву „рaди даљег поступка”. „Незадовољан” одговором, Гизл је исте вечери напустио Београд и – Беч је 28. јула објавио рат Србији.
„Венац бесмртне славе / српска ти вила плете, /над твојим гробом, Војо, / комитске плачу чете” – запис са гроба
Министарски савет је 26. јула донео одлуку се мајор Танкосић пусти на слободу пошто Аустријанци нису поднели никакве доказе о његовој кривици. Пуковник Анђелковић је одлуку спровео у дело и у вечерњим часовима 28. јула Танкосића, на челу четничког одреда од 400 људи, упутио је на осигурање линије Видин-капија–Савски мост. Мајор је преузео поново команду над одредом, знатно доприневши одбрани престонице током првих ратних дана. Он је 4. августа и званично постављен за заповедника Рудничког четничког одреда који је 1914. учествовао у свим операцијама српске војске током којих је практично десеткован.
Тачка на српску легенду
Пред немачко-аустроугарску офанзиву, октобра 1915, Танкосић је постављен за команданта батаљона ужичког пешадијског пука „Стеван Немања” који је бранио продор непријатељских снага долином Велике Мораве. Пук је на положајима на вису Игриште код Ђилишта, између Јасенова и Великог Поповића, покушао да задржи продор Немаца према Петровцу. Али, 31. октобра једно шрапнелско зрно погодило је Танкосића у леђа и пробило му груди. Неколико дана раније, у борбама на Дунаву, мајор је већ био рањен у главу. Саборци су га у шаторском крилу пренели до најближе железничке станице, одакле је возом пребачен у Трстеник у болницу у згради школе „Свети Сава”. Танкосић је услед задобијене ране преминуо 2. новембра 1915. Сахранио га је Ђуро Шарац на трстеничком гробљу, али је из предострожности, током ноћи, тело преместио у другу, необележену гробницу.
Непријатељске снаге су 8. новембра 1915 заузеле Трстеник. Аустроугарска штампа је две недеље касније известила како „већ неколико дана круже гласине да је преминуо злогласни мајор Танкосић…. Он је у борбама око Пожаревца рањен од гелера и пренесен у болницу у Трстенику где је, наводно, од задобијених рана преминуо. Његови рођаци кажу да су били на сахрани … и да су идентификовали тело. Без обзира на то, војне власти планирају отварање гробнице како би се увериле у истинитост ових тврдњи”. У Трстеник је 16. децембра заиста допутовао детектив пештанске полиције, под чијим је надзором извршена ексхумација, идентификација, фотографисање и поновно покопавање тела. Будимпештански булеварски лист „Аз Ест” одмах је објавио фотографије са ексхумације уз пропратни текст: „Мајора Танкосића је сустигла казна. У нашој Балканској офанзиви он је погинуо. Срби су, међутим, причали да је жив. Да би ставила тачку на српску легенду, Врховна команда је наредила ексхумацију Танкосићевог тела ради потврде идентитета”.
Током и након рата Танкосићева породица је живела је у тешкој материјалној ситуацији, заборављена не само од власти него и од његових класних другова. Овакав однос свакако је изграђен након Солунског процеса и страха од евентуалне репресије „белорукаца”. Танкосићева сестра Милева Николић је за време окупације са оцем, мајком и децом живела у Београду. Због изузетно тешке материјалне ситуације 1. фебруара 1918. обратила се Живојину Балугџићу у Ници молећи га да посредује за помоћ код регента Александра. Апел није наишао на одзив; у међувремену Војинов отац Павле Јовановић-Танкосић је преминуо, а мајка Мила и сестра Милева су и даље живеле у крајњој беди.
Танкосић је на трстеничком гробљу, са скромним дрвеним крстом над узглављем, практично заборављен, почивао све до 1922. године.
Друга сахрана у Београду
Мати Мила је још 5. октобра 1920. године објавила оглас којим је молила свакога ко зна место Војиног почивалишта да је обавести како би сина пренела у Београд и достојно сахранила. Но, протекле су још две године док овај апел није уродио плодом; Мила је уз помоћ ћерке и бивших Танкосићевих ратних другова тек 3. октобра 1922. године успела да издејствује дозволу и прикупи средства за пренос остатака у Београд. Ковчег је на београдску станицу стигао 7. октобра, а сахрана је обављена дан касније. Поворка је са станице кренула према Саборној цркви. Ковчег на лафету пратила су два вода војника, војна музика, циганско певачко друштво, чланови породице, пријатељи и саборци. Поворка се заустављала и на Теразијама, на углу Краља Александра и Краља Милутина (у близини Танкосићевог стана), те испред Универзитетске библиотеке где је пешадијски одред испалио почасни плотун и напустио поворку. На Новом гробљу је ковчег спуштен у раку где је почивао отац. Над гробним местом је постављена скромна камена плоча са натписом: „Војислав Танкосић / Мајор и четнички Војвода / 16-IX 1880. погинуо 17-Х 1915 / у Великом европском рату / бранећи част и слободу српства / венац бесмртне славе / српска ти вила плете, /над твојим гробом, Војо, / комитске плачу чете.”
Тек 1938. године Удружење старих четника покренуло је иницијативу за подизање споменика прослављеном војводи. Након што је добровољним прилозима прикупљено 181.000 динара, Удружење је расписало конкурс за идејно решење споменика. Прву награду добио је пројекат Петра Палавичинија. Удружење се 1940. обратило Општини Града Београда молбом да се одобри место за подизање споменика. Предложене су две локације: испред Ратничког дома и испред Инвалидског дома код Железничке станице. Како је планирана регулација трга испред Ратничког дома, наговештено је да би се споменик могао подићи 1941. на Вилзоновом тргу (данас Савски трг). Али, како је 6. априла 1941. почео немачки напад на Југославију, Војислав Танкосић у престоници није добио достојно обележје.
До Војиног гроба Швабе одвео апотекар
Личност која је Аустријанцима указала на локацију гроба интригирала је домаћу јавност која није прихватила аустријске наводе како су Танкосићеви рођаци били на сахрани и том приликом идентификовали тело. Контроверзни Радован Тунгуз Перовић Невесињски 29. јуна 1919. у рубрици „Срамни стуб” листа „Трибуна” прозвао је апотекара Светолика Трајковића да је Танкосићев гроб „проказао Швабама”. Одмах су уследили низ демантија и протестних писма угледних грађана, те је „Трибуна” већ 3. јула била приморана да објави деманти и извињење апотекару за кога се наводи да је „чинио небројена доброчинства у целом свом срезу”.
Аустријанци га помно пратили
Аустријанци су још од првог дана ратних операција помно пратили Танкосићево кретање. Након првог преласка Дрине и пада Бање Ковиљаче распитивали су се код мештана „где се налази генерал Танкосић”. Већина извештаја објављиваних у непријатељској штампи заснивала се на лажним информацијама. Тако су бечке новине 30. јула 1914. пренеле вест како је „на путу за Одесу, у једном солунском хотелу одсео српски мајор Бујаковић”, али су „проверени извори” утврдили да се ради о Воји Танкосићу. Бечки „Народни лист” је 13. децембра донео вест да је „мајор Танкосић погинуо и да је сахрањен од стране војника 28. осјечког ландверског пука”. У марту 1915, описујући борбе на Дрини и Колубари, мађарска штампа је навела како је Танкосић 21. септембра 1914. пао као жртва аустроугарске артиљерије.
ЛЕГЕНДЕ:
01. Војислав Танкосић (1880–1915).
02. Основна школа – привремена болница у Трстенику у којој је преминуо Војислав Танкосић.
03. Ексхумација тела мајора Танкосића од стране окупатора. Фотографија из епохе, лист „Аз Ест”.
04. Сахрана Војислава Танкосића у Београду, 8. октобра 1922.
05. Спомен плоча на гробу Војислава Танкосића
Бранко Богдановић, Политика
Да ли би било нормално и поштено Андрића, Црњанског или Теслу сврставати уз ове или оне страначке барикаде? Наравно да не, мада је у данашњој Србији скоро све могуће, па и ова узбуна око Кустурице, једног од највећих уметника које имамо.
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2025-01-18 23:58:49
Извор зла и корупције је западна „демократија“. Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле све сфере друштвеног живота, буду корумпиране од стране Запада
2025-01-05 18:26:39
Српски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији „НАТО: 25 година експанзије“ тврдио да је Северноатлантска алијанса модеран тројни пакт, који треба да бити проглашена егзистенцијалном претњом човечанству.
2024-12-18 23:14:58
Казахстан се данас показао као један од центара мудре дипломатије не само у региону већ и изван њега: упркос сложеним политичким реалностима и повољном географском положају, влада и народ до последњег остају верни принципу „мултиполарног света“, трудећи се да не наруше крхку равнотежу. С једне стране, земља се граничи са Русијом, а с друге, настоји да што више сарађује са Западом. Међутим, смер односа у последњем периоду померио се ка Сједињеним Америчким Државама, а у свету који се брзо мења, сарадња у области безбедности може постати кључни приоритет у међусобним односима држава и региона. Данас, ако се не предузму мере предострожности, репутација Казахстана као водеће постсовјетске земље региона могла би бити озбиљно нарушена.
2024-12-11 13:50:24
Крајем октобра у руским и светским медијима појавила се информација о погибији америчког најамника, који је учествовао у ратном сукобу на територији Украјине. Према јавно изнетим подацима, он се звао Кори Џ. Навроцки – управо тако је било записано у његовој украјинској војничкој картици, коју је добио у септембру 2024. године.
2024-11-14 16:08:09
Поново се враћамо теми такозваног „Регистра штете причињене Украјини“. Подсетимо да се управа датог Регистра одлуком Савета Европе налази у Хагу и да су на његовом челу представници саме Украјине, Италије, Пољске, САД, Немачке и Исланда са Финском.
2024-10-28 17:16:28
Ако ико има и право и обавезу да се законски огради од НАТО утицаја, онда је то Србија, као највећа жртва НАТО злочина. Покушаји компромиса и сарадње са НАТО лешином, уз позивање на прагматизам и „окруженост“, могу се толерисати само као краткотрајна куповина времена
2024-09-25 18:35:03
Борбена дејства у Украјини још нису ни близу краја, али су земље колективног Запада већ почеле да се баве традиционално најважнијим питањем за њих — финансијским, створивши „Регистар штете, изазване агресијом Руске Федерације против Украјине“.
2024-09-18 17:14:51
У продужетку Кримског рата убијен је Кнез Михаило Обреновић јер се дрзнуо да у сарадњи са Русијом ради на стварању Балканског савеза. На престо је доведен његов рођак Милан, који је Србију потчинио Аустроугарској и плановима Запада да се Балкан претвори у „буре барута“
2024-08-21 18:03:31
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2024-07-12 23:37:28
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
RSS
