У СССР-у је убијено или ухапшено неколико хиљада свештеника, али је Руска православна црква ипак успела да постигне компромисе са окрутним совјетским лидерима и преживи тешке године комунизма.
Руска Империја је ушла у 20. век као највећа православна земља на свету. Према попису из 1897. године, од укупно 125 милиона становника, 90 милиона су били православни хришћани. Тада је у Русији било око 50.000 цркава.
Храм Рођења Христовог. Фотографија из 1900–1915 .
Државни историјски музеј Јужног Урала/russiainphoto.ruСа друге стране, руска црква је стално имала проблеме. Од 1721. године није имала свог патријарха и потчињавала се Светом синоду који је фактички представљао државни орган.
Део интелигенције је критиковао цркву за зависност од државе и тобожњу летаргију. Нека духовна лица су делила то мишљење. „У нама није било духовног огња. Како смо могли да загрејемо душе других, кад ни наше душе нису биле загрејане?”, забележио је митрополит Венијамин у својим мемоарима.
Свети Тихон (Белавин), патријарх Московски и целе Русије. Снимак из 1920-их.
Public domainПосле Фебруарске револуције 1917. године, када је монархија срушена, чинило се да ће православље доживети реформу. После скоро 200 година помесни сабор православне цркве је обновио патријархат и изабрао патријарха московског и целе Русије. Требало је да патријарх Тихон стане на чело свих православних Руса, али су времена била тешка, поготово за Цркву. У новембру исте године револуција је отворила пут антирелигијској комунистичкој политици у Русији.
Global Look Press
„Клањање било каквом богу је идеолошка некрофилија”, писао је Максиму Горком лидер бољшевика Владимир Лењин. У октобру 1917. године на власт су дошли бољшевици, радикални атеисти и марксисти. Главни део њиховог политичког програма било је уништавање сваке религије, укључујући и православље.
Бољшевици, међутим, никада нису потпуно забранили цркву, него су је „само” угњетавали. За почетак су одузели свештеницима право гласања и затворили неколико манастира и храмова.
Getty Images
Патријарх Тихон се 1918. године супротставио власти осудивши „безбожнике”. Није се директно обратио власти, него је осудио оне „моћнике који су обећали да ће успоставити правду и истину, а демонстрирају само насиље ка свему, а поготово према светој Православној цркви”.
Лењин је 1922. године наредио да се конфискује црквена имовина у целој Русији у циљу помоћи гладнима. Насилно одузимање имовине изазвало је конфликте. Како наводи историчар Алексеј Беглов, стрељано је око 200 свештеника и других људи који су штитили цркве. Бољшевици су ухапсили патријарха Тихона. Он је са њима био у конфликту све до своје смрти 1925. године.
Shakko/Википедија
Током 1920-их и 1930-их држава је и даље водила „крсташке ратове“ против цркве. Однос према религији био је суров. Према совјетском закону, грађанима је било дозвољено да верују, али не и да промовишу своја убеђења, док је у исто време антирелигијска пропаганда била легална и широко распрострањена.
Савез милитантних безбожника, основан 1925. године, користио је сва доступна средства, укључујући предавања, новине и филмове, како би становнике Совјетског Савеза информисао о томе да је религија штетно наслеђе прошлости. До 1941. године Савез је бројао око 3,5 милиона чланова. То је било и више од пропаганде – током 1930-их је репресирано најмање 100.000 људи, осуђених за случајеве који имају везе са црквом, пише Андреј Беглов.
1943.г.
Alpert/SputnikВелики отаџбински рат је променио став Јосифа Стаљина према Православној цркви. После Стаљиновог сусрета са митрополитима 1943. године дозвољено им је да изаберу новог патријарха уз подршку и финансирање из државног буџета, а верницима је дозвољено да обележавају Вскрс, Божић и друге празнике. Тако је Стаљин поново легализовао православље.
Сергиј (Старогородски)
Public domain/Global Look PressАли то није било совјетско просветљење, него само успостављање баланса између предности и недостатака „црквене политике“.
Председник САД Френклин Рузвелт је 1941-1942. године поручио Стаљину да становницима СССР-а мора омогућити више верских слобода. Ако то не учини, Америка ће ускратити своју економску и војну помоћ у ратно време.
У међувремену су Немци отварали цркве на окупираним територијама, како би придобили поверење православних верника. Стаљин је схватио да ће поновно рушење цркава упропастити ауторитет совјетске власти, па му се чинило као добро решење да извојује победу у рату науштрб пропаганде атеизма. Осим тога, нови патријарх Сергеј био је одан властима. „Доказаћемо да најпобожнији православни верник може бити лојалан грађанин СССР-а”, – писао је он.
Getty Images
Однос према цркви променио се након Стаљинове смрти 1953. године. Нови совјетски лидер Никита Хрушчов спроводио је од 1958. до 1965. године нову антирелигијску политику. Међутим, времена нису била тако окрутна као пре рата. Историчар Владислав Ципин је писао да је у новом таласу репресија било веома мало хапшења, а да крвопролића није било уопште. Углавном се радило о економским питањима. На пример, држава је подигла порез на име пружања подршке цркви. Православље је и то преживело.
Генерални секретар ЦК КПСС Михаил Горбачов и Патријарх Московски и целе Русије Пимен за време сусрета поводом 1000-годишњице од примања хришћанства у Русији.
Јуриј Лизунов, Александар Чумичев/TASSНаредних 20 година црква је живела у сенци, скоро без помоћи, али и без прогона. Совјетски верници су могли да посећују храмове, али то није било „пожељно“. Ситуација се променила када је на чело ЦК КПСС дошао Михаил Горбачов (на власти од 1985. до 1991.).
Иако је био атеиста, Горбачов је за време перестројке дозволио верницима да врше верске обреде, а 1988. године је одобрио свенародно обележавање хиљадугодишњице хришћанства у Русији. Влада је 1991. године донела закон о верским слободама којим су поништена сва совјетска ограничења. Ближило се ново столеће, а са њим и ново доба у историји руског православља.
Russia beyond
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
RSS
