Како је Руска православна црква преживела 70 година атеизма у Совјетском Савезу

Објављено: 20.10.2018.год.
фото: Музеј „Мултимедија Арт“ (МАММ)/Московски дом фотографије / russiainphoto.ru / Russia beyond


У СССР-у је убијено или ухапшено неколико хиљада свештеника, али је Руска православна црква ипак успела да постигне компромисе са окрутним совјетским лидерима и преживи тешке године комунизма.

Руска Империја је ушла у 20. век као највећа православна земља на свету. Према попису из 1897. године, од укупно 125 милиона становника, 90 милиона су били православни хришћани. Тада је у Русији било око 50.000 цркава.

 

Храм Рођења Христовог. Фотографија из 1900–1915 .

Са друге стране, руска црква је стално имала проблеме. Од 1721. године није имала свог патријарха и потчињавала се Светом синоду који је фактички представљао државни орган.

Део интелигенције је критиковао цркву за зависност од државе и тобожњу летаргију. Нека духовна лица су делила то мишљење. „У нама није било духовног огња. Како смо могли да загрејемо душе других, кад ни наше душе нису биле загрејане?”, забележио је митрополит Венијамин у својим мемоарима.

Свети Тихон (Белавин), патријарх Московски и целе Русије. Снимак из 1920-их.

После Фебруарске револуције 1917. године, када је монархија срушена, чинило се да ће православље доживети реформу. После скоро 200 година помесни сабор православне цркве је обновио патријархат и изабрао патријарха московског и целе Русије. Требало је да патријарх Тихон стане на чело свих православних Руса, али су времена била тешка, поготово за Цркву. У новембру исте године револуција је отворила пут антирелигијској комунистичкој политици у Русији.

„Клањање било каквом богу је идеолошка некрофилија”, писао је Максиму Горком лидер бољшевика Владимир Лењин. У октобру 1917. године на власт су дошли бољшевици, радикални атеисти и марксисти. Главни део њиховог политичког програма било је уништавање сваке религије, укључујући и православље.

Бољшевици, међутим, никада нису потпуно забранили цркву, него су је „само” угњетавали. За почетак су одузели свештеницима право гласања и затворили неколико манастира и храмова.

Патријарх Тихон се 1918. године супротставио власти осудивши „безбожнике”. Није се директно обратио власти, него је осудио оне „моћнике који су обећали да ће успоставити правду и истину, а демонстрирају само насиље ка свему, а поготово према светој Православној цркви”.

Лењин је 1922. године наредио да се конфискује црквена имовина у целој Русији у циљу помоћи гладнима. Насилно одузимање имовине изазвало је конфликте. Како наводи историчар Алексеј Беглов, стрељано је око 200 свештеника и других људи који су штитили цркве. Бољшевици су ухапсили патријарха Тихона. Он је са њима био у конфликту све до своје смрти 1925. године.

Током 1920-их и 1930-их држава је и даље водила „крсташке ратове“ против цркве. Однос према религији био је суров. Према совјетском закону, грађанима је било дозвољено да верују, али не и да промовишу своја убеђења, док је у исто време антирелигијска пропаганда била легална и широко распрострањена.

Савез милитантних безбожника, основан 1925. године, користио је сва доступна средства, укључујући предавања, новине и филмове, како би становнике Совјетског Савеза информисао о томе да је религија штетно наслеђе прошлости. До 1941. године Савез је бројао око 3,5 милиона чланова. То је било и више од пропаганде – током 1930-их је репресирано најмање 100.000 људи, осуђених за случајеве који имају везе са црквом, пише Андреј Беглов.

1943.г.

Велики отаџбински рат је променио став Јосифа Стаљина према Православној цркви. После Стаљиновог сусрета са митрополитима 1943. године дозвољено им је да изаберу новог патријарха уз подршку и финансирање из државног буџета, а верницима је дозвољено да обележавају Вскрс, Божић и друге празнике. Тако је Стаљин поново легализовао православље.

Сергиј (Старогородски)

Али то није било совјетско просветљење, него само успостављање баланса између предности и недостатака „црквене политике“.

Председник САД Френклин Рузвелт је 1941-1942. године поручио Стаљину да становницима СССР-а мора омогућити више верских слобода. Ако то не учини, Америка ће ускратити своју економску и војну помоћ у ратно време.

У међувремену су Немци отварали цркве на окупираним територијама, како би придобили поверење православних верника. Стаљин је схватио да ће поновно рушење цркава упропастити ауторитет совјетске власти, па му се чинило као добро решење да извојује победу у рату науштрб пропаганде атеизма. Осим тога, нови патријарх Сергеј био је одан властима. „Доказаћемо да најпобожнији православни верник може бити лојалан грађанин СССР-а”, – писао је он.

Однос према цркви променио се након Стаљинове смрти 1953. године. Нови совјетски лидер Никита Хрушчов спроводио је од 1958. до 1965. године нову антирелигијску политику. Међутим, времена нису била тако окрутна као пре рата. Историчар Владислав Ципин је писао да је у новом таласу репресија било веома мало хапшења, а да крвопролића није било уопште. Углавном се радило о економским питањима. На пример, држава је подигла порез на име пружања подршке цркви. Православље је и то преживело.

Генерални секретар ЦК КПСС Михаил Горбачов и Патријарх Московски и целе Русије Пимен за време сусрета поводом 1000-годишњице од примања хришћанства у Русији.

Наредних 20 година црква је живела у сенци, скоро без помоћи, али и без прогона. Совјетски верници су могли да посећују храмове, али то није било „пожељно“. Ситуација се променила када је на чело ЦК КПСС дошао Михаил Горбачов (на власти од 1985. до 1991.).

Иако је био атеиста, Горбачов је за време перестројке дозволио верницима да врше верске обреде, а 1988. године је одобрио свенародно обележавање хиљадугодишњице хришћанства у Русији. Влада је 1991. године донела закон о верским слободама којим су поништена сва совјетска ограничења. Ближило се ново столеће, а са њим и ново доба у историји руског православља.

Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: