Српски и француски команданти обилазе прву линију Солунског фронта Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“
Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама
Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове.
Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Од 1916. до 1918. године из Америке је дошло око 4.000, а из Русије, из састава Добровољачког корпуса Срба, Хрвата и Словенаца, стигло је око 12.500 добровољаца. Почетком 1917. године у Корпусу у Русији било је око 42.000 добровољаца. Међутим, под утицајем тамошњих револуционарних догађаја, аустроугарских и италијанских антијугословенских агитација, извесне националне тесногрудости и суревњивости међу добровољцима и официрима са Крфа, као и због неизвесности у погледу коначног исхода рата, многи добровољци су напустили Корпус.
У време избијања Октобарске револуције једна добровољачка бригада затекла се у области Урала. Претила је опасност да се она потпуно изгуби у вртлогу револуционарних догађаја. Међутим, благодарећи ставу Лењина који је истицао да се на Солунском фронту води борба за националну одбрану Србије од империјалистичке агресије, бољшевичка власт је омогућила да се добровољачке јединице, које су сачувале своју борбену способност, с целокупним својим наоружањем пребаце преко Владивостока у Солун.
Њихово укључивање у јединице српске војске, каже се у једном извештају српске Врховне команде 1917. године, повољно утиче на морал војника, "јер осећају да им се снага јача и попуњава свежим и младим елементима. Са тим долази нова нада и поверење у боље дане". Једним делом добровољаца попуњаване су све дивизије српске војске. Већи део добровољаца из Русије, задржавајући своју формацијску структуру од чета до бригаде, ушао је у састав Југословенске дивизије која је образована почетком 1918. године преформирањем дотадашње Вардарске дивизије. Југословенска дивизија имала је две бригаде, Југословенску и Вардарску, од по два пука. Ова дивизија је ушла у састав 2. армије.
Поводом ступања великог броја Југословена, међу којима је било највише Срба са територије Аустроугарске и Црне Горе, у редове српске војске, начелник Штаба Врховне команде генерал Петар Бојовић упутио је 12. децембра 1917. године трупама наредбу у којој се излажу погледи на односе српских војника и добровољаца.
У наредби се, између осталог, каже: "Бављење Југословена у нашој војсци, поред помоћи у војном погледу, треба још да учврсти и развије идеју о братству, једнакости и заједници Срба, Хрвата и Словенаца, као и осталих Словена. Напори свих старешина треба да теже стварању уверења код свих војника о потпуној једнакости и равноправности свих чланова југословенске нације. Потребно је сузбијати сваки покушај сепаратизма или доминирања Србијанаца над осталим и обратно. Сваки члан ове заједнице треба да сам осећа да није ниуколико потлачен нити потчињен и да има пуно право да се по својој вољи назива Србином, Хрватом, Словенцем, Чехом, Пољаком итд., као год што ће увек имати право да исповеда, без икакве замерке, ону веру коју он жели.
"Нарочито је од великог значаја да Срби из Краљевине Србије не показују никакве идеје или намере превласти над осталим елементима, како би се искоренила свака зебња и бојазан која можда постоји код Хрвата, Словенаца и Црногораца у овом погледу. У том правцу вршена је од стране наших непријатеља јака пропаганда међу њима, пропаганда која није била без успеха и која ће, можда, и на македонском фронту бити продужена.
"Разне препирке, објашњења и замерке за минуле догађаје, па чак и поједине алузије, могу донети више штете но што се то обично мисли, због тога их треба избегавати и оставити на страну све дискусије које могу унети неспоразум и злу крв међу елементе из разних крајева.
"Крфску декларацију, коју су израдили највиђенији представници свих делова Југословена, треба сматрати као свршен и обавезан акт и све раније размирице оставити забораву. Главна и једина пажња свих војника треба сада да се усредсреди на извојевање победе над непријатељем и привођење у дело југословенског уједињења."
Осврћићи се на третман Југословена у јединицама, у наредби се даље каже:
"Дисциплина и ред морају се одржавати и код Југословена исто онако као и код наших војника. Ни најмање не сумњам у њихов здрав разум и зрело расуђивање да овако велико дело може да изврши само војска прожета патриотизмом и чврстом дисциплином. Међутим, нарочито желим да нагласим да средства за одржавање дисциплине морају бити строго по нашим законима, уредбама, правилима и прописима. Туча и псовке апсолутно су забрањени. Официри и подофицири који се буду огрешили о ову препоруку нека се одмах узму на одговорност и нека за то искусе сву законску строгост.
"Једном речи, сви војници, без разлике одакле је ко родом, треба да живе међу собом као права браћа и најискренији другови; треба да имају пуно поверење у своје старешине и да буду уверени да ће их ови увек са највећом савесношћу и бригом водити у овим тешким и озбиљним временима."
Са оваквим ставом и настојањем српске Врховне команде и свих старешина, долазак добровољаца у српску војску још је више учврстио њено јединство и подигао борбени дух, што је било изузетно значајно за њену улогу у завршној фази рата.
СТРАХ ОД ЈАКЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
Италијанска влада није дозвољавала прикупљање добровољаца међу својим заробљеницима југословенског порекла, јер није желела јачање српске војске. Она је тек после енергичног притиска осталих савезничких влада дозволила да неколико стотина заробљених Срба оде у Солун, док такве дозволе није дала Хрватима и Словенцима. Долазак добровољаца на Солунски фронт имао је велики значај. У завршној фази рата у редовима српске војске борило се око 20.000 добровољаца (у 1917. години из Русије је дошло око 12.600 добровољаца, а из Северне и Јужне Америке око 4.000).
Извор зла и корупције је западна „демократија“. Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле све сфере друштвеног живота, буду корумпиране од стране Запада
Српски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији „НАТО: 25 година експанзије“ тврдио да је Северноатлантска алијанса модеран тројни пакт, који треба да бити проглашена егзистенцијалном претњом човечанству.
Казахстан се данас показао као један од центара мудре дипломатије не само у региону већ и изван њега: упркос сложеним политичким реалностима и повољном географском положају, влада и народ до последњег остају верни принципу „мултиполарног света“, трудећи се да не наруше крхку равнотежу. С једне стране, земља се граничи са Русијом, а с друге, настоји да што више сарађује са Западом. Међутим, смер односа у последњем периоду померио се ка Сједињеним Америчким Државама, а у свету који се брзо мења, сарадња у области безбедности може постати кључни приоритет у међусобним односима држава и региона. Данас, ако се не предузму мере предострожности, репутација Казахстана као водеће постсовјетске земље региона могла би бити озбиљно нарушена.
Крајем октобра у руским и светским медијима појавила се информација о погибији америчког најамника, који је учествовао у ратном сукобу на територији Украјине. Према јавно изнетим подацима, он се звао Кори Џ. Навроцки – управо тако је било записано у његовој украјинској војничкој картици, коју је добио у септембру 2024. године.
Поново се враћамо теми такозваног „Регистра штете причињене Украјини“. Подсетимо да се управа датог Регистра одлуком Савета Европе налази у Хагу и да су на његовом челу представници саме Украјине, Италије, Пољске, САД, Немачке и Исланда са Финском.
Ако ико има и право и обавезу да се законски огради од НАТО утицаја, онда је то Србија, као највећа жртва НАТО злочина. Покушаји компромиса и сарадње са НАТО лешином, уз позивање на прагматизам и „окруженост“, могу се толерисати само као краткотрајна куповина времена
Борбена дејства у Украјини још нису ни близу краја, али су земље колективног Запада већ почеле да се баве традиционално најважнијим питањем за њих — финансијским, створивши „Регистар штете, изазване агресијом Руске Федерације против Украјине“.
У продужетку Кримског рата убијен је Кнез Михаило Обреновић јер се дрзнуо да у сарадњи са Русијом ради на стварању Балканског савеза. На престо је доведен његов рођак Милан, који је Србију потчинио Аустроугарској и плановима Запада да се Балкан претвори у „буре барута“
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
RSS
