Најтежи марш у историји

Објављено: 25.08.2018.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=113043

Краљ Петар за време повлачења преко беспутних албанских планина / Фото: Документација

Врховна команда одлучила се на повлачење, јер би капитулација била најлошије решење, њоме би се изгубила држава, а савезници би нас напустили. Савезници нису одржали обећање да ће заштитити бок према Бугарској

Пошто Бугарска није отпочела операције истовремено са немачко-аустроугарским снагама, недељу дана доцније је шеф британског генералштаба генерал Кичинер саветовао Србима да упорно бране северни фронт и спрече Немце да отворе себи пут према Турској, а да ће савезничке снаге, чије је искрцавање у Солуну у току, заштитити бок српске војске према Бугарској. Он је апеловао на војводу Путника да српска војска издржи бар 20 дана, обећавајући да ће савезници у најскорије време послати у помоћ довољно трупа да се спречи слом Србије и да се непријатељске армије протерају са њене територије.

Ослањајући се на та обећања, српска врховна команда је ускладила план операција с настојањем да се добије у времену и да се обезбеде услови за развој савезничких снага и прелажење у противофанзиву. Пошто је црногорска Санџачка војска делом својих снага помагала одбрану правца Вишеград-Ужице, а савезници обећали да ће заштитити десни бок и позадину српске војске према Бугарској, Врховна команда је знатним делом својих снага са источног и западног фронта ојачала одбрану северног фронта.

Вешто маневришући снагама по унутрашњим операцијским правцима, српска војска је, предвођена даровитим командантима и надахнута великим патриотизмом, повлачећи се постепено с положаја на положај, издржала у даноноћним крвавим борбама не 20 дана, већ пуна два месеца, како би обезбедила време и простор за пристизање и развој најављених савезничких појачања преко Солуна. Ти огромни напори били су узалудни, јер савезници нису одржали своје обећање. Наиме, француска влада је тек 30. октобра успела да обезбеди сагласност британске владе о јачини контингента њених трупа које је требало послати у Србију.

Та одлука је већ била у закашњењу, јер је требало да прође још готово два месеца да би те трупе стигле на Балкан. У борбама против јужног крила бугарских армија, које су тежиште свог дејства усмериле према Македонији ради пресецања везе српске војске са савезничким трупама и њеним базама за снабдевање у Солуну, током новембра су биле ангажоване само две француске дивизије. Оне су преузете са Галипоља, искрцане у Солуну и пребачене на фронт у Македонију, у висини Градског.

Малобројне савезничке трупе, које су стигле у Македонију с великим закашњењем и засипане противречним наређењима из Париза, нису пружиле практично никакву помоћ српској војсци, па је непријатељу пошло за руком да јој пресече одступницу према Солуну. Крајем новембра она се прикупила на Косову у готово безизлазном положају; притисак непријатељских армија није престајао, веза са савезницима била је прекинута, артиљеријска муниција добрим делом је била утрошена, хране је остало још само за неколико дана, и то уз умањене таблице следовања, људство је било преморено и са дотрајалом одећом и обућом, а време захладнело.

Маса народа који се повлачио испред инвазионих армија својим присуством и патњама увећала је ионако огромне патње војника. Из таквог положаја српска војска није могла прећи у противофанзиву и преокренути ситуацију у своју корист, Србија се, кривицом савезника, нашла у ситуацији да се определи или за капитулацију или за настављање борбе под врло тешким околностима. Па ипак, Срби нису изгубили веру у своје снаге, у савезнике и коначну победу.

ЗАадоцњење савезничке помоћи схваћено је као кобна грешка савезничких генералштабова и влада у проценама значаја балканског ратишта и политичких прилика на Балкану. Због тога је српска влада, у пуној сагласности са Врховном командом, на ванредној седници у Рашкој, 4. новембра 1915, одлучила: "Безусловно се мора остати уз наше досадашње савезнике, пошто једино та политика обезбеђује не само извршење националног задатка, но и саму независност и опстанак земље."

Пошто пробој преко Качаника средином новембра, ради спајања са савезничким снагама у јужној Македонији и базом у Солуну, није успео, Врховна команда је, у складу са владином одлуком донетом на седници у Рашкој, 25. новембра, издала наредбу о повлачењу целокупне војске преко Албаније и Црне Горе на Јадранско приморје, где је очекивано да ће је прихватити и помоћи савезници.

У образложењу те наредбе каже се да се Врховна команда одлучила на то тешко повлачење због тога што би "капитулација била најгоре решење, jep се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили, и онда не би имао ко о нама да води рачуна, да нас снабдева новцем, оружјем и свим потребама, нити да заступа наше интересе". Повлачење оставља перспективу да се отаџбина, уз савезничку помоћ, поново ослободи и увећа. Српска војска ће, каже се даље у тој наредби, после снабдевања и реорганизације поново "представљати једну чињеницу, са којом ће наши савезници морати рачунати", јер ће држава сачувати своје биће и наставити континуитет. Она ће и "даље постојати, иако на туђем земљишту, док год је ту владалац, Влада и војска, па маколика њена јачина била". Време је убрзо показало колико су та предвиђања била далековида.

Пошто је на Косову уништила или закопала преко 300 артиљеријских оруђа прослављених батерија из балканских ратова и светског рата, као и сву тешку опрему коју није могла даље носити, српска војска је од 25. новембра 1915. до 15. јануара 1916. године, пробијајући се усред зиме преко беспутних албанских и црногорских планина, извела чувено повлачење на јадранску обалу, које спада у најтеже одступне маршеве у ратној историји света.

У тим најсудбоноснијим данима за српску војску, на њеном левом боку налазила се црногорска војска. Својим подвизима у борбама код Пљеваља, на Мојковцу, Чакору, Турјаку и другим местима, она је знатно помогла српској војсци, штитећи њену одступницу. Али остављена без праве помоћи савезника и кривицом краља Николе, Владе и Врховне команде, обуставила је борбу 17. јануара 1916. године. Само је један одред црногорске војске од око 400 људи, већином добровољаца из Херцеговине, одступио преко Скадра за српском војском. Међутим, народ Црне Горе који је на самом почетку рата први стао уз бок Србије, није престао да се бори против окупатора до краја рата. У тој борби претрпео је губитке од 63.000 мушкараца, жена и деце, или 25 одсто свог становништва.

Мада непријатељ није успео да пресече одступницу српској војсци, ипак је њена судбина била више него тешка. Рачуна се да је током десет дана тешког марша по киши, цичи зими, по снегу и блату, без крова и хране, у албанским и црногорским гудурама настрадало од 60.000 до 80.000 војника и избеглица, као и око 15.000 регрута који су се повлачили преко Дебра у правцу Валоне.

ПОКРЕТНИ ЛЕШЕВИ

Француски посланик у Србији Огист Боп, који се заједно са осталим савезничким дипломатским представницима повлачио са српском војском кроз Црну Гору и Албанију, овако је изнео свој утисак о српским војницима приликом свог доласка у Скадар: "Сви су били до крајњих граница малаксали; прави покретни лешеви. Ходали су тешко, мршави и бледи, са болним очима. Њихов жалосни марш продужавао се данима по киши и блату. Никаква жалба не изађе са усана ових људи који беху све претрпели; као гоњени судбином, они су ишли ћутећи; ипак, понекад се могло чути да кажу - хлеба; то беше једина реч коју су имали снаге да изговоре."

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17