Пре тачно 75 година почетком августа 1943.године, Државни комитет одбране СССР-а донео је одлуку да се Црвена армија опреми новим типовима оклопне и артиљеријске борбене технике која је могла да парира немачким "грдосијама" које су се појавиле на пољима око Курска.
У јединице на првој линији фронта су ушла оруђа као што су тешки тенк ИС-1, вучна хаубица у кал. 152,4мм Д-1, самоходна оруђа СУ-122 и СУ-152. Нови типови совјетске оклопне технике су значајно смањили дотадашњу доминанцију коју су приказали немачки тенкови као што су Pz.Kpfw.VI „Tiger“, PzKpfw V „Panther“ и Sd.Kfz.184 „Ferdinand“ што је посебно демонстрирано у периоду јул/август 1943.године када је извођена велика Курске битке. Појава нових немачких оклопних средстава која су по нивоу примењене заштите и снаге основних топова знатно премашивали совјетске тенкове, налагала је хитну модернизацију борбене технике. Са новим оклопним „аждајама“ Црвена армија је могла да уђе у директан фронтални судар са немачким тенковским дивизијама, без да користи дотадашњу тактику континуираних заседних дејстава и бесконачног укопавања на првој линији фронта која су у великој мери исцрпљивала совјетске тенковске посаде.
ИС-1
ИС-1 са топом Д-5 калибра 85мм
WikipediaИС-1 (или ИС-85 које је добио по калибру основог оруђа) представља дубоко модернизовану верзију совјетских тешких тенкова КВ-1 и КВ-1С, који су били практично неуништиви за немачку противтенковску артиљерију у првој години Великог рата. Тестирање новог тенка које се изводило од 22.марта-19.априла 1943.године окончало су се доста успешно. Комисија је дошла до закључка, да је овај тенк иако по маси лакши од својих претходника, значајно квалитетнији када је у питању чврстина оклопне заштите и општа покретљивост на бојишту.
ИС-1 (ИС-85) је добио нови топ Д-5Т у калибру 85мм, који се због своје сложеније конструкције у односу на моделе старијих тенковских топова производио у ограниченим серијама. Међутим, његове балистичке способности су биле заиста одличне. Наиме овај топ је могао да уништи немачки тешки тенк Pz.Kpfw.VI „Tiger“ са раздаљине од 1000 метара, што је за дотадашње стандарде пробојности који су имали старији тенковски топови у кал.76мм била мисаона именица.
Према совјетским изворима поткалибарни пројектил БР-365П је могао да пробије 140мм хомогене челичне плоче на даљини од 500 метара. Са стандардном противоклопном муницијом коју је имао у свом асортиману, ови топови су на растојању до 1000 метара имали пробојност оклопа која се у просеку кретала од 104-125мм под углом од 90 степени. Међутим, пошто је већина тенкова почела да се прави са „искошеном“ оклопном заштитом, релеватнија је била вредност пробојности која се остваривала под одређеним углом. Тако су стандардни противоклопни пројектили БР-365 који су се налазили у наоружању топа Д-5Т имали пробојност од око 98мм „закошеног“ оклопа под углом од 30 степени на даљинама до 500 метара. На даљини од 1000 метара БР-365 је имао пробојност 83-88 мм „закошеног“ оклопа.
Муниција за топ Д-5 у кал. 85мм
WikipediaУ периоду јануар-март идуће године овај топ је постао интегрални део и модернизованих средњих тенкова Т-35-85, који по мишљењу бројних тенковских експерата како са истока тако и са запада, представља можда и најбољи тенк Другог светског рата
Треба напоменути, да је тешки тенк ИС-1 зачетник нове фамилије совјетских тенкова, који је у релативно ограниченој серији испоручен оклопним јединицама Црвене армије. Укупно је произведено свега 130 ових тенкова, који су употребљени у операцији ослобођења Украјине која се одиграла у периоду зима-пролеће 1944.године. ИС-1 се показао као озбиљан противник у борбама са фамозним немачким тешким тенковима као што је Pz.Kpfw.VI „Tiger“ наоружаним топовима KwK 36 L/56 у калибру 88мм. Његова чеона заштита је имала дебљину оклопа 120мм под нагибом од 30 степени, што је омогућавало овом тенку да преживи директан погодак са даљине од 500 метара. Међутим, даљо модернизацијом немачких тенкова са новим типовима муниције и додатном оклопном заштитом условили су да прва верзија фамилије ИС ускоро постане недовољно ефикасна на бојишту. Већ у новембру 1943.године у наоружање је ушла модернизована верзија ИС-2 наоружана још јачим топом Д-25Т у калибру 122мм који је могао да пробије и немачке тешке тенкове какав је Pz.Kpfw. VI Ausf. B „Tiger II“.
Д-1
Вучна хаубица Д-1 у кал. 152мм
WikipediaСнажна хаубица Д-1 у калибру 152мм примљена је у наоружање као замена за веома квалитетну, али ипак технички застарелу тешку совјетску хаубицу М-10 1938 која је престала да се производи још у јесен 1941 године.Пре свега се то односило на габарите нове хаубице која је била лакша од М-10, и која се могла далеко ефикасније транспортовати по различитим деловима фронта, који често нису имали приступну комуникацију. Такође, прелазак из маршевског у борбени положај као и припрема самог ватреног положаја је била далеко краћа и једноставнија у односу на исти посао који се морао урадити са хаубицом М-10. Њена укупна експлоатација је била далеко једноставнија, посебно техничко одржавање, ремонт и остали битни фактори који су утицали на њену борбену употребљивост.
Хаубице Д-1 су се активно почеле примењивати у завршној етапи Великог рата у периоду 1944-1945. година. Оруђе је замишљено као основно ватрено средство корпусне артиљерије, са дометом до 12,400 метара. Ватром из ових хаубица ефикасно се уништавала жива сила непријатеља како на отвореном простору, тако и у заклонима-фортификацијама, као што су бетонски бункери, забаракадирани стамбени објекти претворени у ватрене тачке итд. Парчадно-разорни пројектил ОФ-530 је покривао простор од 2100 м2. Убојно дејство гелера је износило до 70 метара, а експлозија гранате је у земљи стварала кратер пречника 3,5 метра и дубине 1,2 метара. Захваљујући својој мобилности, ова хаубица се посебно истакла приликом извођења „контрабатирања“ по непријатељским позицијама које су се налазиле у ближој тактичкој дубини фронта. Поред живе силе, Д-1 се успешно могла користити и за уништавање непријатељске оклопне технике (тенкови и самоходна оруђа) употребом специјалног типа гранате која је служила за рушење армирано-бетонских објеката. Овај тип гранате је могао да пробије армирано-бетонску плочу дебљине 1140мм. Совјетски артиљерци су код ове хаубице веома ценили њену прецизност, велику разорну моћ гранате, али и једноставност приликом експлоатације и одржавања.
У периоду од 1943-1945 године произведено је око 800 ових хаубица. Њена производња је трајала до 1949.године, где је за шест година укупно произведено 2827 хаубица овог типа. После завршетка Другог светског рата, велики број земаља је набавио ово оруђу за потребе сопствених оружаних снага, као што су Кина, Афганистан, Мађарска, Ирак, Мозамбик, Сирија, Куба, Албанија и др.
СУ-122
Су-122
YoutubeСамоходно артиљеријско оруђе СУ-122 формално је ушло у наоружање Црвене армије у августу 1943.године, иако је серијска производња започела још у децембру 1942.године. Разлог за оволико кашњење приликом његовог усвајања у наоружање је чињеница да је оруђе имало доста накнадних побољшања током његове развојне фазе. СУ-122 је један од првих развојних пројеката самоходног артиљеријског оруђа које је ушло у серијску производњу. Његово прво борбено учешће се догодило у фебруару месецу 1943.године у саставу оклопно-механизованих јединица 54.А која се налазила у Волховском фронту.
Основно наоружање Су-122 је била модификација дивизијске вучне хаубице М-30/1938 калибра 122мм. Између стандардне вучне хаубице и њене самоходне модификације која је била интегрални део СУ-122, није било неких драстичнијих разлика, осим механизма за нишањење и навођење. Њен ефективни домет је износио 3.6-8.0 км и зависио је од врсте примењене муниције. Рецимо, њена кумулативна граната БП-460А је могла да пробије хомогену челичну плочу дебљине 100-160мм под углом од 90 степени. Дакле ово средство се доста успешно могло користити против стандардних основних борбених тенкова непријатеља. Међутим, за прецизан хитац из овог оруђа била је неопходна вешта и хладнокрвна посада, јер би сваки евентуални промашај изложио СУ-122 и његову посаду великој опасности, пошто је оклоп бип реаливно слаб за модерне немачке тенковске топове у калибру 75/88мм. Далеко више успеха је ово оруђе имало приликом дејства по непријатељској живој сили и лакооклопљеним циљевима, као и артиљеријским позицијама непријатеља непосредно на првој линији фронта, али и у његовој тактичкој дубини. Дакле, у огромном броју случаје СУ-122 се у нападу налазила у другом ешелону тенковске групе иза основних борбених тенкова, којима је давала ватрену подршку. У одбрамбеној фазама битке ово оруђе се често налазило на заседним позицијама.
За време рата произведено је око 650 СУ-122.
СУ-152
СУ-152
WikipediaТешко самоходно артиљеријско оруђе СУ-152, направљено је на бази тешког тенка КВ-1С. На њега је монтиран оклопљени корпус са снажним основном наоружањем које се састојало од хаубице МЛ-20С са ожљебљеном цеви калибра 152мм. По својој намени радило се више о класичном јуришном оруђу за ватрену подршку, него противтенковском средству. Возило је било опремљено са два нишана: панорамским за индиректну паљбу и телескопским за директну ватру, која је коришћена чешће.
Надимак „Зверобой“ није настао сам од себе. Самохотка је по први пут дебитовала у највећој тенковској бици на свету-Курској бици која се одиграла у лето 1943.године. Иако укупан број ових самоходних „звери“ није прелазио бројку више од 24 јединице, оне су достојно заслужиле свој надимак. Од практично свих типова и врста совјетске оклопне технике који су се у то време налазили у наоружању Црвене армије, само СУ-152 је могла равноправно да се бори са новим и модернизованим немачким тенковима и самохоткама када су у питању веће даљине.
На пример, тенковска посада која се налазила у СУ-152 којом је командовао мајор Санковски (командир једне батерије ових возила) само за један дан битке је из строја избацила десет противничких тенкова. Група од 24 СУ-152 које су учествовале у Курској бици успела је да уништи и тешко оштети 12 тешких немачких тенкова типа Pz.Kpfw.VI „Tiger“.
Слободан Ђукић
Треба напоменути да стандардна муниција коју је употребљавао СУ-152, тачније основно наоружање самохотке – хаубица МК-20С калибра 152мм, није увек пробијала оклоп немачких тешких тенкова. Али је зато експлозија парчардно-разорне гранате која би експлодирала у непосредној близини тенка, доводила до његових оштећења која су узроковала привремено или трајно елиминисање из борбе. СУ-152 са масивним парчадно-експлозивним зрном био је одлично возило за подршку пешадији. Експлозивно зрно од 152 mm могло је да уништи скоро сваки утврђени положај, а против-оклопно зрно могло је да пробије велику већину немачких тенкова. Међутим, за директно гађање тако захтевних циљева као што су тенкови, совјетској тешкој самохотци је недостајала прецизност која је била генерално лоша у односу на оруђа противтенковске намене .Такође и брзина паљбе је била веома мала (свега 2 гранате у минути) да би се могао озбиљније ангажовати у масовним тенковским борбама. Ипак, где год се појављивао СУ-152 је уносио праву пометњу међу непријатељем.
У периоду фебруар 1943.године-јануар 1944.године, произведено је укупно 670 јединица СУ-152.
Слободан Ђукић, Russia beyond
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
RSS
