Немачка мења стратегију

Објављено: 19.08.2018.год.
Комора српске војске / Фото: Документација

Ток догађаја 1914. показао да Аустроугарска није способна да сама сломи Србију, а да се у исто време успешно супротстави Русији, па је због тога све више падала у зависност Немачке


После победе на Колубари унутрашње прилике у Србији су се средиле. Охрабрени сјајним успесима своје војске, сви друштвени слојеви су показали спремност да наставе рат до коначне победе. Управо у часу када је у бици на Колубари дошло до преокрета и велика победа била на помолу, српска Народна скупштина на седници у Нишу, 7. децембра 1914. године, усвојила је декларацију у којој је као ратни циљ Србије истакла ослобођење и уједињење свих југословенских народа. Тиме је први пут званично постављено питање опстанка Аустроугарске монархије. Мада је та анахронична држава, следећи свој империјалистички нагон и гушећи национално-ослободилачке покрете, дуго времена била озбиљан извор претњи миру у Европи, у то време, међутим, ниједна чланица Антанте, на чијој се страни борила Србија, није ни помишљала на рушење Аустроугарске. Штавише, гледајући на њу као на један од елемената европске равнотеже, силе Антанте су готово до краја рата задржале своје гледиште да Аустроугарску треба очувати. Но, сам ток ратних догађаја водио је њеној ликвидацији.


Порази Аустроугарске на почетку рата утицали су и на став неутралних држава (Румуније, Италије и Бугарске), које су савезничким уговорима биле везане за Немачку и Аустроугарску. Бугарска је морала да одложи улазак у рат на страни Централних сила, а Италија и Румунија су биле подстакнуте да се приближе Антанти.

Због таквог развоја догађаја у првој ратној години неочекивано је порастао значај балканског ратишта за оба зараћена табора. Сада, када су сви генералштабови морали да преиспитају своје стратегијске концепције за настављање рата, Балкан, на коме су се Србија и Црна Гора успешно бориле, више се није могао заобићи у њиховим операцијским плановима.

Ток догађаја 1914. године показао је да Аустроугарска није способна да сама сломи Србију, а да се у исто време успешно супротстави Русији, па је због тога све више падала у зависност Немачке. Користећи њено војно и политичко слабљење, немачка врховна команда је успела да, постепено, у својим рукама концентрише руковођење ратом Централних сила у складу са својим интересима, тако да је монархија од тог времена све мање била партнер, а све више сателит свог моћног савезника и суседа.

Пошто су савезничке државе, које су биле слабије припремљене за рат, издржале прве страховите ударе Централних сила, немачка врховна команда је закључила да ће Антанта, ако јој се остави довољно времена да мобилише своје огромне материјалне и људске потенцијале, однети коначну победу. Шанса Централних сила, које су и даље биле надмоћне у војној снази, лежала је у брзим и одлучним дејствима. Због тога је она израдила план о сукцесивном елиминисању противника, према коме је требало најпре сломити руску војску, затим Србију и, најзад, све снаге концентрисати за одлучујућу битку на Западном фронту.

Операције против Србије замишљене су као важна етапа на путу до коначне победе. Покоравањем Србије требало је поправити пољуљани углед и повратити самопоуздање Аустроугарске, као и придобити нове савезнике на Балкану, а такође и пружити непосредну помоћ усамљеној Турској, која је држала затворена врата Дарданела. Отварањем јужног крака Drang nach Ostena обезбедио би се приступ стратегијски виталним областима Блиског и Средњег истока, као и њиховим огромним људским и материјалним резервама, неопходним за успешно настављање рата.

Када је средином фебруара 1915. године англофранцуска флота извршила напад на Дарданеле, начелник немачке врховне команде генерал Фалкенхајн је, плашећи се да Турска не подлегне, одлучио да се прво изведе офанзива против Србије, како би се угроженом савезнику пружила непосредна помоћ и пресекао "каравански пут" преко Балкана између Русије и западних савезника. Тиме би неутралне државе биле присиљене да се придруже Централним силама или да пруже пријатељску неутралност. Руска офанзива у Карпатима омела је тај план.

Међутин, чим су немачко--аустроугарске армије након пробоја руског фронта код Горлица у мају 1915. отпочеле велику противофанзиву на Источном фронту, Фалкенхајн је одмах почео да припрема напад на Србију. Како Немачка и Аустроугарска нису могле без смањивања ефектива на другим ратиштима одвајати довољно својих снага да би брзо сломиле српску војску, његова је главна брига била да се пре свега обезбеди садејство бугарске војске. Ради тога он је вршио притисак на Беч да се изађе у сусрет територијалним захтевима бугарске владе, обећавајући јој источни део Србије и Вардарску Македонију, као и делове територије Грчке и Румуније уколико се ове две државе прикључе Антанти. Немајући другог избора, Аустроугарска се сложила.

Пошто је и Турска изјавила да је вољна да Бугарској за савезничке услуге уступи Маричку област, бугарска влада је 5. септембра 1915. у седишту немачке врховне команде у Плесу потписала споразум о приступању Централним силама.

Према одредбама споразума, Немачка, Аустроугарска и Бугарска су се обавезале да тројни напад против Србије почне 6. октобра и да свака од њих ангажује по шест пешадијских дивизија и крупне снаге других родова оружја. За команданта групе инвазионих армија одређен је немачки фелдмаршал Макензен. Бугарска је у исто време груписала према Грчкој две и по дивизије, с тим да ако Грчка остане неутрална, доцније и те снаге пребаци на Српски фронт.

Како су бугарске дивизије по бројној снази и наоружању одговарале снази једне и по дивизије других армија, споразумом у Плесу за операције против Србије планирано је, у ствари, двоструко више снага од оних којима је Србија располагала. Непријатељске снаге, распоређене полукружно дуж западне, северне и источне границе Србије, имале су велики избор погодних стратегијских праваца за напад, што је још више компликовало војно-стратегијски положај Србије у јесен 1915. године.

У водећим круговима Антанте такође је дошло до промене у ставу према балканском ратишту, али знатно спорије и неодлучније, односно без чврстих одлука. Чим се на западном фронту прешло са маневарског на позициони рат, појавили су се у јесен 1914. и почетком 1915. године предлози да савезници пошаљу преко Солуна у Србију неколико корпуса, да се са њене територије и у садејству са српском војском, која је за собом имала низ сјајних победа а пред собом ослабљеног непријатеља, предузме посредан удар преко незаштићене Панонске низије у јужни бок Централних сила.

У прилог томе изношена су убедљива образложења да би такав напад, у вези са једновременом офанзивом руских армија преко Карпата у правцу Будимпеште и Беча, имао далекосежан утицај на брз завршетак рата. Ту идеју заступали су, поред српске владе и Врховне команде, министар у француској влади Аристид Бријан, затим члан британског ратног кабинета Давид Лојд Џорџ и више савезничких генерала.

КРУТИ СТАВОВИ САВЕЗНИКА

Најпотпунији план за долазак савезничких јединица у Србију израдио је, по жељи француског председника Рајмона Поенкареа, командант француске 5. армије, иначе добар познавалац Балкана, генерал Франше Д'Епере октобра 1914. С војничког гледишта, пројекти су били занимљиви и изводљиви. Међутим, генералштабови Француске и Велике Британије, држећи се круто става да се једино на Западном фронту може изборити одлучујућа битка, одбацили су те предлоге као идеје о недопустивом расипању снага на споредним ратиштима.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: