Погрешне процене у Бечу

Објављено: 17.08.2018.год.
Српски војници неимари победе на Церу / Фото: Документација

Уочи Првог светског рата, у званичним војним круговима готово свих земаља владало је уверење да ће предстојећи рат кратко трајати и да ће бити решен на главним европским ратиштима


Историја Солунског фронта обухвата ратна збивања од 1915. до 1918. године. Његов постанак више су условили политички него војно-стратегијски разлози, а његов допринос на крају рата подједнако је био значајан и у политичком и у војном погледу.

Уочи Првог светског рата у званичним војним круговима готово свих земаља владало је уверење да ће предстојећи рат кратко трајати и да ће га решити на главним европским ратиштима неколико одлучујућих судара милионских армија водећих чланица противничких коалиција. Тако је Балканско полуострво, због неразвијених комуникација, планинског земљишта и изукрштаних политичких интереса великих сила и балканских држава, третирано као готово незанимљива периферија будуће ратне арене. Генералштабови великих сила углавном су се задовољили прикупљањем општих информација о војном потенцијалу, комуникацијама и економским ресурсима балканских земаља. Аустроугарски генералштаб је, међутим, због својих посебних политичких циљева, годинама припремао превентивни рат против Србије.

Анализирајући политичку позадину таквог става Беча и Будимпеште према малој суседној Србији, многобројни познати историчари су закључили да су велики успеси које је постигла Србија у балканским ратовима појачали самосвест југословенских народа у Хабзбуршкој монархији, видећи у Србији велики друштвени и морални ослонац за рушење Аустроугарске и стварање своје заједничке државе. Уплашени таквим развојем догађаја, владајући кругови у Аустроугарској, оптерећеној многим унутрашњим супротностима и, посебно, југословенским питањем, сматрали су да ће "за монархију бити немогуће задржати југословенске покрајине ако на Балкану буде постојала снажна Србија", па су закључили да ће агресијом на Краљевину Србију наћи најбржи и најлакши излаз из стања у коме се та многонационална анахронична држава тада налазила. Они су се заправо надали да ће сламањем Србије сачувати територијални интегритет монархије, а захватањем нових природно богатих територија и значајних комуникација које воде из средње Европе ка предњој Азији, осигурати доминантан положај на Балкану. Тиме би повратили пољуљани углед у свету, после пораза у аустро-пруском рату 1866. године, и оспособили се да са више изгледа на успех учествују у новој економској и политичкој подели света.

Њихову агресивну политику према Србији, након разбијања Балканског савеза од 1912. године, свесрдно су помагали немачки империјалисти, препуштајући им да преко Балкана отворе јужни крак Drang nach Ostena. Немачки цар Вилхелм II их је у октобру 1913. готово гурао у рат против Србије: "Можете бити сигурни да ја стојим иза вас и да сам готов да извучем мач кад год ваша акција то буде захтевала." Војни кругови око престолонаследника Франца Фердинанда и начелника Генералштаба, генерала Конрада фон Хецендорфа, тврдили су да рат против Србије, која је веома исцрпљена од тек завршених балканских ратова, неће представљати никакав проблем за моћне аустроугарске оружане снаге и да ће то бити само једна "лака шетња до Ниша".

У таквим околностима, у августу 1914. када је почео Први светски рат, нико није претпостављао да ће Солун постати значајан центар војних операција и да ће управо на балканском ратишту, потписивањем Солунског примирја, отпочети завршни чин тога рата, у коме ће значајну улогу одиграти српска војска.

Сам ток ратовања 1914. показао је сву нереалност предвиђања да ће рат кратко трајати, јер је на главним европским ратиштима, уместо одлучујућих победа, дошло до потпуног застоја у операцијама, тако да су обе зараћене стране прешле на позициони рат. Међутим, на балканском ратишту, на српско-аустроугарском фронту тријумфовала је српска војска. Прекаљена и искуством обогаћена у балканским ратовима, предвођена способним командантима, а свесна да брани националну независност и опстанак своје отаџбине, српска војска је с поуздањем дочекала агресора и одлучно га поразила у биткама на Церу и Колубари.

У петомесечним драматичним борбама, вођеним у Мачви и западној Србији, српска војска је везала за себе и поразила не само аустроугарску балканску војску (5. и 6. армију, трупе Команде Босне и Херцеговине, граничне и етапне јединице и Дунавску речну ратну флоту), већ и знатан део 2. армије, која је, због уласка Русије у рат, требало да буде ангажована на Источном фронту.

У тим борбама, које су вођене од августа до средине децембра 1915, изгинула су или заробљена, према подацима аустроугарског генералштаба, 7.592 аустроугарска официра и 266.212 војника и подофицира, односно више од половине борачког састава упућеног на српски фронт, а, према личном дневнику Оскара Поћорека, команданта аустријске балканске војске, аустроугарске трупе су у тим борбама претрпеле губитке од 399.000 људи.

Српска војска је заробила преко 40.000 официра, подофицира и војника и запленила 130 топова и доста друге ратне опреме. У тим победама значајна заслуга припада храброј црногорској војсци, која је, везујући значајне аустроугарске снаге на њеном веома широком фронту, пружила драгоцену помоћ српској војсци у суровој борби с непријатељем.

Тежећи да у једном налету прегази Србију, аустроугарска врховна команда је употребила на српском и црногорском фронту две петине својих оружаних снага, чиме је јако слабила снаге одређене за операције на руском фронту. То је довело до тога да је претрпела тежак пораз и на Источном фронту, што се трајно негативно одразило на њен војно - стратегијски и међународни положај у току рата. Ти порази су дубоко уздрмали Аустроугарску. Треба истаћи да је пораз на српском фронту био тежак ударац за њен престиж, односно за престиж њене војске, коју је за непуних шест месеци два пута поразила војска мале Србије.

Морални ехо тих победа био је, међутим, огроман. Како је до успеха српске војске дошло у време када су многи сматрали да се она налази пред катастрофом, углед Србије нагло је порастао у целом свету. Њене победе су дочекане с неподељеним дивљењем, јер су извојеване под врло тешким условима, али на начин који изазива поштовање.

Осврћући се на те догађаје, француски маршал Жофр је писао: "Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени сигурним просуђивањем, слободом духа и снагом која испољавају мајсторство српског командовања, заслужују да заузму сјајно место у нашим стратегијским студијама."

То су речи човека који као главнокомандујући генерал француске војске у почетку рата није показивао довољно разумевања за балканско ратиште и положај српске војске, али који се, као што се види, није устезао да искаже дивљење за њене успехе и да ода највеће признање неимарима победа на Церу и Колубари, војводама Радомиру Путнику, Степи Степановићу и Живојину Мишићу. Било је то заслужено признање војсци која је, удаљена стотинама километара од савезничких фронтова, победила осионог непријатеља сопственим снагама и уз помоћ савезничке Црне Горе, чија је војска на свом фронту везивала двоструко бројније аустроугарске снаге од оних којима је сама располагала.

АУСТРОУГАРСКА У СТРАХУ

Српска војска је у биткама, вођеним до половине децембра 1015. године, изгубила 97.159 војника и старешина, па није имала снаге да у пуној мери искористи своје велике победе. Али је, груписана према ослабљеном боку непријатеља, држала у страху Аустроугарску, претећи својом офанзивом у правцу Босне и Срема, па чак и према Будимпешти и Бечу.

Петар Опачић, Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: