Русија је много пута покушавала да заузме стару престоницу Византије, а у неколико наврата је чак заиста била на прагу остварења тог сна. Међутим, сваки пут је одустала.
Руски владари су вековима сањали о томе да успоставе контролу над мореузима древног Константинопоља. Престоница Византијске империје, данашњи Истамбул, спајала је Европу и Азију. Тај град је био кључ за доминацију на Блиском истоку и најкраћи пут из Европе у Индију.
Катарина II је толико била обузета Константинопољем да је чак своме унуку дала име Константин (тако се звао први и последњи император Византије). Њему је желела да преда власт у обновљеној империји. „Шта ће се догодити са нама и нашим правилима ако једна жена буде владала парчетом света од Сибира до Египта? Спасавај се ко може“, писао је 1770. године италијански филозоф Алесандро Вери.
Ти многобројни покушаји нису били подстакнути само стратешким разлозима. У Русији се овај град звао и Цариград. Сматрало се да је он центар православља (у њему се налази Црква Свете Софије – једна од највећих православних светиња коју су Турци претворили у џамију), а ратови су третирани као мисионарски поход за ослобођење словенског света од муслиманског јарма.
Па ипак, Русији ниједном није пошло за руком да припоји Константинопољ, иако су два пута у историји Руси то могли да учине готово без икаквих препрека.
Довољна је и бесцаринска зона
Према руским хроникама први је успешно дошао до Константинопоља кнез Олег, прозвани Мудри. Било је то 907. године. Надимак је добио због своје промућурности. Олег је био добар војсковођа. Он је својим походима поставио темеље староруске државе и њених граница.
Хронике пишу да је он до Цариграда стигао са пешадијом и флотом од 2.000 бродова (историчари сматрају да их је било знатно мање). Грци су затворили град тако да су се крваве битке водиле у његовој околини. „И много Грка беше побијено у околини града, и многе куће беху срушене и цркве попаљене. А оне што заробише – једне посекоше, друге мучаху до смрти, неке усмртише стрелама и копљима, а неке бацише у море... и много другог зла Руси учинише Грцима као што обично чине непријатељи“, наводи се у летопису.
Међутим, када је заузео Константинопољ, Олег је дошао до закључка да је мир по условима који одговарају Русији повољнији од експанзије. Због тога је, како гласи легенда, прикуцао свој штит за градску капију и склопио са Констатинопољем повољан трговачки споразум, а уз њега добио и велики откуп. Од тада су Руси по пола године могли бесплатно живети у предграђу Константинопоља. Стекли су право да тргују без царине, а такође и право на бесплатне намирнице и поправку бродова на рачун Византије.
Скупља дара него мера
Катарина II је планове везане за васпостављање древне Грчке монархије назвала „Грчки пројекат“. Тај пројекат није подразумевао непосредну руску експанзију, него стварање нове државе са античним називом Дакија и ширење, руског утицаја. Програм је обухватао протеривање Турака из Европе, ослобађање свих хришћана на Балкану од муслиманског јарма и, разуме се, заузимање Константинопоља. Међутим, „Грчки пројекат“ није заживео јер императорка није нашла довољно подршке у Европи, а интересовање за Константинопољ је спласнуло када је почео нови руско-турски рат (и када је Крим припојен Русији 1783. године).
Остварењу Катарининог сна највише се приближио њен трећи унук, император Николај I. Руска армија је 1829. године ушла у Адријанопољ (данас је то град Једрене), 240 км од Истамбула. Војска је могла то растојање прећи за два дана и велика је вероватноћа да би град пао, јер је турска армија у том тренутку била исцрпљена. Уместо тога, Николај I је постигао договор са турским султаном Махмудом II. Уз увишене речи пријатељства (које су заборављене само 12 година касније) Турска је затворила мореузе за друге земље.
Истини за вољу, великодушни гест Русије имао је другу врло важну позадину. Није било тешко заузети Константинопољ, али није било ни довољно средстава за издржавање нових територија. Поред тога, не би било паметно оставити победничку армију да живи сиротињски у заузетом граду, јер је могао избити бунт. Поврх свега, заузимање Константинопоља би прекројило целу Југоисточну Европу и изазвало светски рат, јер се Енглеска и Француска се не би помириле са тим. Много је лакше било уопште не претендовати на град, и једноставно затворити то питање повољним мировним споразумом.
Касније су Николају I многи замерали што је пропустио прилику да заузме Константинопољ, а он је одговарао да му је драго што је његов профил једина сличност са Катарином II. Цару Николају I се нису допадали методи које је у својој владавини користила његова баба. Штавише, слична ситуација се поновила 1878. године, за време следећег руског императора Александра II. Опет је турска армија била разбијена, и отворен је пут за Константинопољ. И опет је руски цар изабрао мир под повољним условима не желећи да изазове светски рат.
У зиму 1877. године, у току Руско-турског рата 1877-1878. године, руска армија на челу са генералом Гурком прешла је преко Балкана, што је запрепастило Турке. Они су се озбиљно уплашили за судбину Константинопоља и зато су на подручју Адријанопоља концентрисали армију од 120.000 војника са циљем да бар покушају да задрже Русе. Тврђава се, међутим, предала без борбе. Руси су кренули даље и зауставили се близу Константинопоља. Имали су могућност да без нарочитог напора заузму град и рејон Дарданели. Али пошто је такав корак могао проузроковати прекид односа са Аустријом коју је подстрекивала Енглеска, и у будућности отежати преговоре са Турском, руски цар Александар II се најпре колебао, а затим потпуно одустао од те идеје. Русији и није био потребан сам град. Њој је било потребно да има неколико база на Босфору и Дарданелима како би могла контролисати мореузе.
Јекатерина Синљешчикова,
Russia beyond
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
2024-01-27 23:58:49
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
RSS
