Уочи 6. Међународне академије за аутоимунитет, која се одржава на Државном универзитету у Санкт Петербургу од 6. децембра, руски научници са универзитета који је похађао и Владимир Путин, објавили су истраживање о директној вези успоравања ширења коронавируса у земљама у којима се врши масовна вакцинација против туберкулозе.
Универзитет на коме је студирао и Владимир Путин, један је од највећих руских научних платформи, стога не чуди што су управо његови научници дали добар одговор на „антивакцине“, доказујући да многе вакцине помажу у развоју општег имунитета. Тако је група истраживача са Медицинског факултета Државноог универзитета у Санкт Петербургу ово питање поставила светској научној заједници још у пролеће, када су научници широм света активно расправљали о томе, постоји ли веза између вакцинације против туберкулозе у раном детињству и благог тока нове инфекције коронавирусом. Међутим, у то време статистика о пацијентима са COVID-19 још увек није била довољна за доношење поузданих закључака. Ипак, научници из Санкт Петербурга направили су велики научни рад како би доказали или оповргли могућност развоја додатног имунитета на коронавирус током вакцинације против туберкулозе. Анализа статистичких података коју су извршили стручњаци Универзитета показали су да су инцидиенција COVID-19 и ток акутне интерстицијалне пнеумоније изазване инфекцијом и стопа смртности од ње повезани са чињеницом вакцинације бацилом Калмета-Герена (БЦЖ) (француски Bacillus Calmette—Guérin, BCG) према националном календару вакцинације. Испоставило се да је стопа морталитета нижа у оним земљама у којима су национални програми имунизације радили или се настављају и данас, посебно ако су се ревакцинације практиковале, као што је у источној Европи, Финској, Кини, Јапану, Кореји, Централној и Јужној Азији, Африци, у низу земаља које су биле део СССР-а ... На пример, у Русији се БЦЖ вакцина даје једном у животу новорођенчади, али управо рано и продужено излагање соја вакцине имунолошком систему у развоју даје адјувантни ефекат - појачава имунолошки одговор тела на различите, укључујући многе заразне антигене. Четири земље - Белорусија, Казахстан, Туркменистан и Узбекистан врше ревакцинацију - вакцинишу се два пута. Ова цифра је знатно већа тамо где масовна БЦЖ вакцинација никада није спроведена или заустављена пре више од 20 година, на пример у САД-у, Италији, Холандији, Белгији и западним земљама попут Немачке (у поређењу са источним).
Научници са Државног универзитета у Санкт Петербургу дошли су до закључка да се ефекат имунитета постиже ако се БЦЖ вакцина даје са незрелим имунолошким системом.
„Постоји разлог да се верује да ће код одраслих и старијих људи који нису били вакцинисани у раном детињству ефекат касне примене вакцине бити знатно мањи“, објаснио је Леонид Чурилов.
„Истовремено, постоје радови истраживача из Холандије, где се БЦЖ-ом не вакцинише у детињству, што указује да се његовом применом код одраслих не погоршава и, можда, донекле олакшава ток болести када је заражена новим коронавирусом."
Како то делује? Чињеница је да БЦЖ вакцина активира локални имунолошки одговор на слузокожи. Преко ње се шири акутна респираторна болест изазвана SARS-CoV-2. Даље, како истичу научници са Државног универзитета у Санкт Петербургу, БЦЖ вакцина лансира истренирани имунитет који активира моноците, макрофаге и природне ћелије убице - ћелије које мобилишу неспецифичну одбрану. Такође произведени након БЦЖ вакцинације, интерферон гама и други медијатори могу на крају допринети мање тешком току болести.
Оваква студија још једном доказује да је масовна вакцинација начин да се коначно поразе многе болести и повећа имунитет стада. Напуштање истог у корист радикалних мањина већ је довело до масовних случајева болести и смртности деце у многим земљама.
Поред анализе негативних последица по здравље људи и екологије европског континента говорило се и о употреби осиромашен уранијума у циљу борбеног дејства и његов испоруке на тло зараћених земаља.
Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије, истакла је значај улагања у науку и образовање и навела НИС као добар пример такве праксе.
.jpg)
-min.jpg)
RSS
