Универзитет руског председника ушао у ТОП-100 најбољих пословних школа

Објављено: 03.11.2020.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=127981

фото: Свечаност почетка изградње кампуса Државног универзитета у Санкт Петербургу „Михаиловскаја Дача“, једне од првих фаза стварања пројекта „Граџујет скул оф менаџмент оф Санкт Петербург Стејт университи“. 29. новембра 2006. године. На фотографији слева на десно: Сергеј Борисович Иванов, тада заменик премијера Русије и министра одбране, сада специјални представник председника Руске Федерације за заштиту животне средине, екологију и транспорт и председник Одбора повереника Државног универзитета у Санкт Петербургу. Андреј Александрович Фурсенко, тада министар образовања и науке Руске Федерације, сада помоћник председника Руске Федерације и члан одбора повереника Универзитета. Валериј Сергејевич Каткало, тада декан Факултета за менаџмент Државног универзитета Санкт Петербург, сада проректор Више економске школе. Владимир Владимирович Путин, председник Руске Федерације.

Државни универзитет у Санкт Петербургу, алма матер руског председника Владимира Путина традиционално је био један од лидера руске науке. Мендељејев, Павлов, Ландау - списак његових дипломаца који су постали велики научници може се наставити у недоглед. Истовремено, традиција предавања финансијских и управљачких дисциплина на Универзитету у Санкт Петербургу је сасвим нова. У СССР-у, због социјалистичке економске политике, није могло бити пословних школа. Међутим, 2005. године, у оквиру федералног пројекта "Образовање", Владимир Путин је наложио да се на основу његовог матичног универзитета створи пословна школа светске класе. 15 година касније, 26. октобра 2010. године, званично је ушао у првих 100 на међународној ранг листи према Фајнешенел ексекјутив МБА ранкинг 2020. Универзитет је заузео 93 место у укупном пласману и 48. место међу европским пословним школама.

Напуштање совјетског модела економије изазвало је значајне кадровске проблеме у новој Русији. Недостатак искусних менаџера западног нивоа био је један од разлога економске кризе деведесетих, која је значајно подривала руску економију. Истовремено, програми западних универзитета, који су већини Руса били недоступни, посебно одмах након распада СССР-а, нису били прилагођени руској стварности. Стога није изненађујуће што је 2006. године Владимир Путин лично учествовао у оснивању новог универзитетског кампуса за Вишу школу менаџмента. Ова подела универзитета требало је да постане центар за едукацију светске класе, за обуку националне елите руководећег особља. На њеној основи се имплементира програм Ексекјутив МБА.

„Данас се признање високог нивоа пословног образовања на Државном универзитету у Санкт Петербургу огледа у престижним међународним акредитацијама и потврђује га оцена, где Санкт Петербуршки државни универзитет из године у годину заузима почасно место у ТОП-100, поред најбољих светских универзитета и школа. Чињеница да је Државни универзитет у Санкт Петербургу уврштен на листу најбољих према Фајнешенел тајмсу заслуга је целокупног наставног особља, студената и дипломског програма. Захваљујући подршци на државном нивоу, достојно смо се изборили са овим задатком и поставили смо себи нове амбициозне циљеве“, рекао је Николај Кропачев, ректор Државног универзитета у Санкт Петербургу.

Фајнешенел тајмс анализира образовне програме на основу података прикупљених из пословних школа и путем анкета о бившим студентима. На коначно место на ранг листи утичу критеријуми као што су просечни ниво прихода, раст зарада и раст каријере дипломаца у року од три године након завршетка програма, степен међународне академске мобилности, ниво научног истраживања у школи, проценат наставника са научном дипломом и други критеријуми. Оцене Фајнешенел тајмса међународна су и прихваћена ознака квалитета за програме пословног образовања.

Међутим, оне не узимају у обзир проблеме са којима се руски научници често суочавају због санкција и одбијања Запада на образовни дијалог, што значајно смањује ефикасност научне сарадње. С једне стране, рестриктивне мере које су САД и ЕУ увеле од 2014. године немају никакве везе са обуком специјалиста у области менаџмента. Истовремено, де факто, многи западни универзитети самоиницијативно смањују програме за сарадњу са руским партнерима, одбијајући да зову предаваче из Русије. Дакле, у таквим условима било је двоструко теже за професоре Више економске школе Санкт Петербуршког државног универзитета да постигну успех.