Хеликоптер је полетео и нормално одлетео у Београд са слетањем на хелидром ВМА. По зваршеном искрцавању рањеника, извршено је укрцавање путника, контрола путника и терета од стране официра за везу међународних снага за контролу и надзор провођења Резолуције УН о забрани летења у ваздушном простору БиХ, хеликоптер је полетео и нормало и уобичајено летео у бришућем лету до Брчког.

Изнад железничке станице, у Брчком, хеликоптер је погођен од стране муслиманских снага, запаило се и пао. Сви у хеликоптеру су погинули.
Хеликоптер је био видно означен са ознаком "ЦРВЕНОГ КРСТА" и нормало ронделом која означава припадност Републици Српској.

Овом катастрофом Бања Лука и Приједор, те ВиПВО ВРС завијени су у црно, туга и бол су неизмерни, губици ненадокнадиви. Коме је најтеже не може се мерити, али у Приједору, мајка Бранислава Радуловића, у само неколико секунди, изгубила је сина јединца, снаху и двоје унучића.

У поратном периоду, према неким сазнањима, познато је ко је био непосредни извршилац овог гнусног и злочиначког чина обарања санитетског хеликоптера, за који се морало знати да није наоружан, јер се јасно види и да је видно означен "црвеним крстом".

На жалост, до сада нити је неко покренуо поступак одговорности за овај злочин нити има назнака да би поступак могао бити покренут у догледно време. Места има за одговорност како непосредног извршиоца тако и за командну одговорност.

На Светога Илију, 02. августа 1993. године, трагично су погинули:

.jpg)
(на аутентичним фотографијама Драге Вејновића можете видјети дјечију играчку, слике пуковника Радуловића и потпоручника Божића, породични албум са сликама, олупину срушеног хеликоптера, призоре са сахране, присуство УН и једну фотографију хеликоптера Ми-8 (ХТ-40) у боји, на којем се јасно види црвени крст)
ИЗВОР: ФРОНТАЛ
Захарова: Не мене, питајте Србе како ће себе да виде након руске победе у Украјини
Судбоносна прекретница — Милош Ковић
Народна скупштина усвојила аутентично тумачење за Генералштаб
Москва одговара на претњу НАТО „превентивним ударом“
Да ли је повлачење из Отавске конвенције још један почетак краја?