Право на достојанствену смрт, уз строго прописане услове, имали би оболели од тешких и неизлечивих болести, предвиђа будући грађански законик
Будући грађански законик легализоваће право на достојанствену смрт, сазнаје „Политика”. После две године расправе владина комисија за израду овог законика одлучила је да у последњој верзији преднацрта пропише одредбу о могућности да оболели од тешких и неизлечивих болести заврше живот на достојанствен начин, својом одлуком или уз сагласност најближих.
„Право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, може се изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Злоупотреба права на еутаназију ради прибављања неосноване материјалне или друге користи представља основ за кривичну одговорност”, наводи се у члану 86 преднацрта грађанског законика.
– Ако закони гарантују право на достојанствен живот човека, онда би требало да омогуће и право на достојанствен завршетак живота. Тешко и неизлечиво оболели имао би могућност да одлучи о престанку агоније и стања које је тешко подношљиво и изазива само муке и сажаљење. Комисија је спремна да преузме одговорност за овакав предлог и очекује да ће у јавној расправи бити озбиљних и јаких аргумената за и против еутаназије – каже проф. др Миодраг Орлић, који је на челу комисије за израду законика.
О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недеље на саветовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске.
Најављено је да ће бити донет посебан закон који ће прецизно уредити услове и поступак за остваривање права на еутаназију. Такође, биће неопходне и промене у Кривичном законику, који прописује кривично дело убиства из самилости. Легализација еутаназије довешће до брисања ове инкриминације, али ће бити потребно да се другачије предвиди кривична одговорност за случајеве злоупотребе.
– Ова новина изазвала је посебну пажњу не само правника, већ и лекара, психолога и других стручњака, са којима је комисија обавила разговоре. Реч је о људском праву које се поштује у многим земљама у свету. Наравно, волели бисмо да нико нема потребу за доношењем одлуке о еутаназији, али тешки случајеви намећу потребу да се омогући такво право. У доношењу одлуке и извршењу еутаназије у сваком конкретном случају треба да учествују и правници и лекари и психолози, а многи од њих нису спремни да на овај начин одлучују о животу и смрти – каже Ратомир Слијепчевић, секретар комисије за израду преднацрта грађанског законика.
Одлука о еутаназији не може се донети без сагласности онога о чијем је животу и смрти реч, али у случајевима када су људи без свести сагласност могу дати законски заступник и чланови најближе породице.
– Право на достојанствену смрт представља својеврсно право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, под стриктно предвиђеним законским условима и уз неопходно и апсолутно поштовање аутономије воље особе која жели да искористи ово право. Досадашњи председник комисије за израду грађанског законика, академик проф. др Слободан Перовић, који је преминуо у фебруару ове године, био је против увођења еутаназије, јер је сматрао да још није сазрела свест о потреби легализације овог права – наводи Слијепчевић.
Веома строги услови, који ће бити прописани посебним законом, требало би, наглашава, да спрече сваку злоупотребу овог права, чија је сврха да умањи значајне психичке, социјалне и материјалне штетне последице људима који се налазе у изузетно тешкој ситуацији услед неизлечиве, односно смртоносне болести.
Поред несумњиво изражене жеље заинтересоване особе, процедура за остваривање права на еутаназију укључује и мишљење стручњака медицинске струке, психолога и социјалних радника, која ће они доставити суду. Коначну одлуку доносио би суд, а еутаназију би извршавали, како каже наш саговорник, специјализовани медицински сарадници.
Хумана смрт у великом броју земаља
– Право на еутаназију већ више деценија постоји у многим земљама света, у виду активне или пасивне еутаназије. У Европи то право је легализовано у Швајцарској, Белгији, Луксембургу и Холандији. Француска је крајем 2015. године донела посебан закон о седацији смртно болесних особа. У Републици Словенији чак је покренуто потписивање посебне петиције о увођењу овог права у њихов правни систем – наводе саговорници „Политике” из Комисије за грађански законик. У већем броју држава у САД и у Аустралији ово право се примењује већ више година. Канада је одобрила еутаназију одлуком свог врховног суда фебруара 2015. године.
Одлука Стразбура у случају „Ламбер”
Случај тридесетосмогодишњег Венсана Ламбера у Француској, који је после тешке саобраћајне несреће 2008. године био седам година непокретан и парализован, са тешким оштећењем мозга, определио је Европски суд за људска права у Стразбуру да 2015. године већином гласова (12 за и пет против) закључи да одлука француског суда о обустави интравенске исхране Ламбера не крши европско право. Тако је суд у Стразбуру признао људско право на достојанствен завршетак живота. То је подстакло многе земље у Европи да признају ово специфично и деликатно право личности, наглашава Ратомир Слијепчевић.
Све у свему, удео муслиманског бирачког тела се постепено повећава. У једном броју округа број муслимана се креће од 10 до 40% бирача, има места где их има више од половине.
У уторак 16. априла 2024. у Хотелу „Москва” у Београду, Михаил Звинчук — Рибар, један од оснивача познатог Телеграм канала „Рибар”, одржао је предавање на тему употребе Телеграм апликације као средства за контролу информативног окружења.
У Москви је данас отворен Форум мултиполарности, чији учесници разговарају о борби за праведни свет, без хегемоније „колективног Запада“. На скупу се окупило више од 300 представника интелектуалне елите из 130 земаља.
За готово 600 малишана широм земље обезбеђена је нова зимска опрема захваљујући заједничкој хуманитарној акцији КК Партизан и компаније НИС. Топле зимске јакне и обућа, плишане играчке и слаткиши, ове зиме стижу до деце из социјално угрожених категорија из Београда, Новог Сада, Краљева, Чачка, Трстеника, Врњачке Бање, Рашке, Крушевца, Суботице, Сомбора и других градова широм Србије.
Чудотворна икона Мајке Божије, Умекшање злих срца стигла је у Србију у организацији фондације Светог Романа из Москве, у среду 24. јануара 2024. године.
Компанија НИС отпочела је четврту сезону NIS Energy програма у оквиру које ће 23 полазника имати прилику да направи своје прве кораке у каријери у тиму који чини око 12 хиљада запослених широм Србије. Полазнике током годину дана рада у компанији очекују практична обука, посета секторима компаније НИС, теоријска предавања од стране водећих стручњака из индустрије, али и тренинг „меких“ вештина уз посете важним активама компаније, међу којима су рафинерија у Панчеву и бензинске станице НИС-а. Након завршетка програма, полазницима се отвара и могућност сталног запослења у НИС-у, уколико за то постоји обострани интерес.
Настојећи да пружи пуну подршку раду здравствених установа у нашој земљи, компанија НИС донирала је 15 милиона динара за набавку савремене медицинске опреме за одељења гинекологије Дома здравља Нови Сад и Завода за здравствену заштиту студената у том граду.
Компанија НИС подржала је међународни Кошаркашки камп „Каста“ у којем ће ове године боравити око 1.000 учесника, међу којима и 60 деце са Косова и Метохије.
Тог илинданског јутра 1993. године хеликоптер ХТ-40, након што је одобрен лет за превоз рањеника од Бање Луке према Београду, на ВМА, извршено је укрцавање рањеника у хеликопер, контрола од стране официра за везу међународних снага за контролу и надзор провођења Резолуције УН о забрани летења у ваздушном простору БиХ.
RSS
