Руски председник Владимир Путин допутовао је 17. октобра у дводневну посету Пекингу, где се састао са председником Кине Си Ђинпингом
Правни оквир
Уговор о добросуседству, пријатељству и сарадњи између две земље, потписан 16. јула 2001. године, служи као основа за руско-кинеску трговинско-економску сарадњу, описујући економске односе између две нације као свеобухватно, равноправно партнерство са поверењем и стратешком интеракцијом. Уговор је продужен на пет година у јуну 2021. Акциони планови за спровођење одредби овог документа усвајају се сваке четири године.
Трговински промет
Према подацима кинеске Генералне управе царина, трговински промет између две земље је у 2022. години порастао за 29,3%у односу на претходну годину, достигавши 190,27 милијарди долара, што је рекордна цифра за две земље у целом периоду сарадње. Увоз из Русије у Кину порастао је за 43,4% у 2023. на 114,15 милијарди долара, док је извоз из Кине у Русију порастао за 12,8% на 76,12 милијарди долара. Русија је чинила 3% укупног спољнотрговинског промета у Кини. Према Кини, у периоду јануар-септембар 2023. билатерални трговински промет порастао је за 29,5% и износи 176,4 милијарде долара.
Русија првенствено извози у Кину енергенте, метале, дрво, пољопривредне производе и морске плодове. Кина, заузврат, увози аутомобиле и камионе, потрошачку електронику, багере, микропроцесорске јединице, одећу, обућу и робу широке потрошње.
Инвестиције
Посебна међувладина комисија за инвестициону сарадњу служи као примарни механизам за интеракцију између две земље у области инвестиција. Руско-кинески инвестициони фонд, који су заједнички основали Руски фонд за директна улагања и Кинеска инвестициона корпорација, ради од 2012. године. Руско-кинески инвестициони фонд за регионални развој основан је 2018. са циљним капиталом од приближно 750 милиона долара, са приоритетом пројектима у сектору енергетике, транспортне инфраструктуре, логистике и пољопривреде.
Према подацима руског Министарства за економски развој, до септембра 2023. Русија и Кина су заједно реализовале 79 великих пројеката, са укупним инвестицијама од око 170 милијарди долара. Према подацима Генералног конзулата Кине у Владивостоку, кинеске инвестиције на руском Далеком истоку премашиле су 13 милијарди долара у 2022. Према Руско-азијском савезу индустријалаца и предузетника, главне области кинеских инвестиција у Русији тренутно су замена западних компанија које су напустиле Русију због санкција.
Нафта
На крају 2022. Русија је била друга по снабдевању Кином нафте, извезивши 86,25 милиона тона (Саудијска Арабија је била прва са 87,49 милиона тона). Русија је 2023. повећала извоз - само у првој половини године у Кину је испоручено 60,6 милиона тона, што је повећање од 25,2% у односу на исти период прошле године.
Русија испоручује нафту Кини кроз три главне руте: огранак нафтовода Источни Сибир-Тихи океан, танкери који пролазе кроз Казахстан и из луке Козмино на Далеком истоку.
Кина је до недавно добијала 7 милиона тона руске нафте преко Казахстана сваке године. Росњефт и Чајна нешенел петролеум (ЦНПЦ) потписали су у фебруару 2022. споразум о повећању транзита на 10 милиона тона нафте годишње за десет година. Уговор је вредан 80 милијарди долара.
Природни гас
Гасовод Снага Сибира почео је да транспортује гас на руско домаће тржиште и за извоз у Кину у децембру 2019. На руско-кинеској граници у области руског града Благовјешченска и кинеског града Хејхе, који се налази на супротној страни реке Амур, изграђен је цевовод који се грана ка источним регионима Кине. Гаспром и ЦНПЦ потписали су уговор у мају 2014. Гас ће се испоручивати источном трасом 30 година, док пројектни капацитет гасовода достиже 38 милијарди кубних метара гаса годишње, а уговор је вредан 400 милијарди долара. Гаспром је испоручио Кини 10,39 милијарди кубних метара гаса овим гасоводом 2021. године, 15,5 милијарди 2022. и 22 милијарде кубних метара 2023. Изградња фабрике за прераду гаса у граду Свободни (Амурска област) била је критичан корак у развоју руте. Прва линија је пуштена у рад у јуну 2021. године, а пуни пројектни капацитет се очекује до 2025. године (42 милијарде кубних метара годишње).
Други пројекат подразумева испоруку до 50 милијарди кубних метара годишње у Кину дуж гасоводаСнага Сибира 2. Рута ће бити положена преко монголске територије до аутономног региона Синђан у западној Кини. Прошао је фазу студије изводљивости у јануару 2022. године, а оквирни споразум потписали су Гаспром и ЦНПЦ у новембру 2014. Уговор о испоруци гаса тек треба да буде потписан.
Трећи пројекат укључује снабдевање гасом са континенталног прага острва Сахалин дуж гасовода Снага Сибира 3 који се тренутно гради до градова Даљњереченск и Хулин (далекоисточна рута). Гаспром и ЦНПЦ су у фебруару 2022. потписали споразум о снабдевању 10 милијарди кубних метара природног гаса сваке године у наредних 30 година овом рутом. Москва и Пекинг су 31. јануара 2023. потписали одговарајући међувладин споразум, а ратификовала га је Државна дума 31. маја 2023. Гаспром и ЦНПЦ потписали су технички споразум о пројекту у јуну 2023.
Обим испорука руског гаса Кини ће достићи 48 милијарди кубних метара годишње када пројекти Снага Сибира и Снага Сибира 3 достигну пуни капацитет.
Течни природни гас - ЛНГ
Кинески инвеститори су укључени у руске пројекте за производњу течног природног гаса (ЛНГ). Тако је у децембру 2015. Фонд Пута свиле купио 9,9% удела у Јамал ЛНГ-у и дао компанији око 770 милиона долара кредита. ЦНПЦ је власник преосталих 20% овог пројекта. У јулу 2019, Новатек се сложио да прода 20% удела у пројекту изградње постројења за утечњавање природног гаса Арктик ЛНГ 2 двема кинеским корпорацијама (по 10%) - ЦНПЦ и ЦНООЦ (Кинеска национална офшор нафтна корпорација). Новатек је у јануару 2022. потписао дугорочне уговоре са кинеским компанијама ENN Natural Gas и Zhejiang Energy за испоруку ЛНГ-а из пројекта Арктик ЛНГ 2. Новатек и Zhejiang Energy договорили су се да испоручују милион тона ЛНГ-а годишње у наредних 15 година. Уговор са ENN Natural Gas предвиђа снабдевање око 0,6 милиона тона ЛНГ-а годишње у наредних 11 година. ЛНГ ће бити испоручен на кинеске пријемне терминале компанија.
Кинеска развојна банка и ВЕБ (руска државна развојна корпорација) договориле су стратешко партнерство у септембру 2019. за финансирање изградње фабрике за прераду природног гаса у Находки. Прва фаза укупног пројектованог производног капацитета пројекта биће 1,8 милиона тона метанола годишње. Природни гас за производњу добијаће се са сахалинских поља. Изградња фабрике почела је 2020. године, а пуни капацитет се очекује средином 2023. године. ВЕБ је већ добио кредите од кинеске банке у укупном износу од више од 11,6 милијарди долара.
Русија је извезла 6,5 милиона тона ЛНГ-а у Кину 2022. године (повећање од 44% у поређењу са 2021), испоруке су порасле 2,4 пута у вредности и премашиле су 6,74 милијарде долара.
Испоруке ЛНГ-а Кини у периоду јануар-јул 2023. порасле су за 62,7% на годишњем нивоу на 4,46 милиона тона.
Нуклеарна енергија
Атомстројекспорт, дивизија руске државне корпорације Росатом, изградио је четири блока са реакторским јединицама ВВЕР-1000 у нуклеарној електрани Тјанван између 1998. и 2018. Њихова укупна цена се процењује на око 3,5 милијарди долара. Нуклеарно гориво за ову нуклеарну електрану испоручује подружница Росатома ТВЕЛ по уговору од милијарду долара до 2025. године. Руска и кинеска страна потписале су споразуме вредне више од 50 милиона долара за сервисирање инсталираних капацитета. 7. марта 2019. године потписан је генерални уговор за изградњу 7. и 8. блока са реакторима ВВЕР-1200 најновије генерације 3+, а Кина гради 5. и 6. блок по сопственом пројекту.
У марту 2023. потписан је стратешки програм за развој интеракције у области нуклеарних технологија до 2030. године.
Угаљ
Кина је највећи светски увозник угља. Русија и Кина потписале су мапу пута за развој сарадње у области угља у октобру 2014. године.
Према речима заменика руског министра енергетике Сергеја Мочаљникова, руски извоз угља у Кину порастао је 2,6 пута у последњих шест година на 67 милиона тона годишње, при чему се очекује да ће најмање 85 милиона тона руског угља бити испоручено Кини до краја 2023.
Пољопривреда
Кина је главни увозник руске хране и пољопривредних сировина. Према подацима руске Федералне царинске службе, руски извоз ове категорије робе у Кину износио је 3,5 милијарди долара у 2021. Кина традиционално купује доста рибе и морских плодова (више од 30% укупне извезене количине хране). Извоз руског биљног уља, меда, чоколаде, пива и сладоледа порастао је у последњих пет година. Кина је 2015. године отворила тржиште житарица руским произвођачима.
Уралкали је 15. јуна 2023. потписао споразуме о испоруци око 3,5 милиона тона калијум хлорида Кини између 2023. и 2025. године.
Транспорт
Коридор Европа-западна Кина је највећи транспортни пројекат. Аутопут се простире на приближно 8.500 километара, од чега 2.200 километара у Русији, 2.800 километара у Казахстану и 3.500 километара у Кини. Изградња је почела 2008. године и очекује се да ће бити завршена до 2024. године. Очекује се да ће обим транспорта терета бити 33 милиона тона годишње. Неки од објеката су већ у функцији. Инвестиције кинеских компанија процењене су на 150 милијарди рубаља (1,53 милијарде долара).
Планирани су и друмски мост и жичара преко реке Амур између Благовјешченска и Хејхеа. Уговор о концесији за изградњу потписан је у јуну 2016. Укупна цена пројекта се процењује на 20 милијарди рубаља (204,18 милиона долара). Мост је отворен за теретни саобраћај у јуну 2022.
Плаћања у националним валутама
Банка Кине је била прва од кинеских комерцијалних банака која је започела операције плаћања у јуанима и рубљама у марту 2003. У марту 2017. отворен је центар за поравнање и клиринг у јуанима у Москви. У Кини постоји неколико представништава руских банака, као и филијала ВТБ банке у Шангају. Постоји око 60 руских комерцијалних банака са кореспондентским рачунима у кинеским банкама.
Од октобра 2017. године у оквиру Кинеског девизног трговинског система функционише систем плаћања за обрачун јуана и руских рубља.
5. јуна 2019. године постигнут је међувладин споразум о преласку на међусобна поравнања у националним валутама. У марту 2023, руски председник Владимир Путин изјавио је да Русија и Кина већ обављају две трећине своје трговине у рубљама и јуанима.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
.jpg)
.jpg)
RSS
