Говорећи на ванредном заседању Светског руског народног сабора, Свјатејши Патријарх Московски и све Русије Кирил, је између осталог нагласио:
«Пре три дана смо спомињали трагични датум: 24. марта навршило се 25 година од почетка војне агресије НАТО против суверене Југославије и масивних бомбардовања Београда.
У то време сам био у Београду и својим очима сам видео та бомбардовања. Одсео сам у хотелу који се налазио нешто изнад центра града, и са хотелске терасе сам све могао да видим. Никада нећу заборавити запањеност када видиш како ракете лете, како падају на миран град, како експлодирају и почињу пожари.
И све то – без икакве објаве рата, некоме је само пало на памет да ућутка српски народ и целу Југославију. Мислим да ће ми та слика остати пред очима до краја живота.
Управо тада је постало јасно да иза речи „демократија”, „слобода”, „људска права”, „међународно право” не стоји ништа ако моћници желе да делују супротно свим постулираним идеалима.
Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера српског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као и својим националним традицијама, и данас духовно хране нашу браћу.»
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
Касарна Седмог пука уступљена компанији Џареда Кушнера за изградњу хотела „Трамп“
Могућа промена граница Источне Европе након Трамповог избора: претња или стварност?
НСРС усвојила Нацрт устава Српске
Руска Дума:Демонстранти у Србији нису проблем за Русију,и прозападни и проруски…
Трамп тражи од Русије да поштеди „опкољене“ украјинске трупе
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива