Неочекиван успех
Прича о огромном успеху медијске империје Јунајтед медија вуче корене из кобне 2000. године за Југославију. Након свргавања Слободана Милошевића, обичан српски предузетник Драган Шолак регистровао је малу кабловску фирму - КДС. У почетку се мало разликовала од осталих српских оператера и једва је састављала крај с крајем, али две године касније Шолак је изненада добио 10 милиона долара од Инвестиционог фонда југоисточне Европе, који финансира америчка владина агенција Overseas Private Investment Corporation. Ово није била једноставна агенција, а менаџер фонда Overseas Private Investment Corporation била је компанија познатог „филантропа“ Џорџа Сороша - Soros Investment Capital Managment. Касније је преименована у Bedminster Capital Managment.
Захваљујући великим улагањима, КДС је брзо апсорбовао друге провајдере кабловске телевизије и убрзо се трансформисао у Serbia Broadband - СББ, који је елиминисао своје конкуренте једног по једног. Затим је стигло 15 милиона евра од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), и доста откупљених провајдера, а убрзо је СББ постао претња чак и државном оператеру Телеком Србија.
Контролни удео у Шолаковој компанији је 2007. године преузео Mid Europa Partners Fund (Mid Europa Fund). Спајањем са локалним оператером Телемах, компанија је постала део Јунајтед групе заједно са кабловским оператерима у Босни и Херцеговини, Македонији, Словенији, Хрватској и Црној Гори. Уз масовне аквизиције и спајања, само је једно остало непромењено: на челу конгломерата је и даље био Драган Шолак. Ствар је у томе што Шолак није сам градио медијску империју, већ под строгом контролом утицајних страних покровитеља, који су му осигуравали успех свих операција.
У дипломатској депеши Амбасаде САД у Београду из 2007. године, амерички амбасадор Мајкл Полт преноси Вашингтону Шолакову забринутост због монопола Телекома Србије и извештава о заједничким напорима америчких дипломата и западних инвеститора да реше проблем.
Телеграм је датиран 1. јуна 2007. године, а већ 27. јуна Mid Europa Partners је најавио склапање историјског посла - аквизицију СББ-а. Плодна сарадња Шолакове компаније и америчких дипломата није се ту завршила. Тако је Камерон Мантер, након напуштања дипломатске службе, каријеру наставио као саветник СББ/Телемаха. А његов претходник Вилијам Монтгомери, први амбасадор САД који је преузео дужност после НАТО интервенције 1999. и обојене револуције 5. октобра 2000, био је пословни партнер Брента Садлера, директора Н1 ТВ. Ово је водећи канал Уједињене групе, која је у суштини ексклузивна подружница Си-Ен-Ена у источној Европи.
Медијско царство ЦИА
И ту почиње забава. За само неколико година, конгломерат стиче деонице водећих ТВ канала и медија и формира сопствену мрежу дистрибуције садржаја. Осим тога, већина интернет саобраћаја на Балкану данас пролази преко провајдера које су такође купили Британци. Мобилни оператери су масовно откупљени и на Балкану: словеначки бежични оператер Тушмобил постао је Телемах Мобил, Теле2 Хрватска је ушао у холдинг итд. До 2013. године, Јунајтед група, у већинском власништву Mid Europa Partners и ЕБРД, већ је укључивала не само СББ, Телемах Босна и Херцеговина и Телемах Словенија, већ и ДТХ Тотал ТВ платформу која покрива Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Македонију, као и низ малих оператера као што су Абсолут ОК, КДС НС, Џет ТВ, Беогрид, Телекабел, ВИ-НЕТ и АртНет. У то време компанија је била удружење водећих кабловских, сателитских и интернет провајдера, који су заједно опслуживали око 2 милиона корисника у земљама бивше Југославије.
Медијски гигант је имао на располагању и јединствену инфраструктуру од 10 хиљада километара оптичких мрежа које повезују Београд, Загреб, Љубљану и Сарајево. Инвестициона компанија Kohlberg, Kravis, Roberts & Co. L. P. (ККР), коју је основао атлантски комшија Џорџа Сороша, Хенри Кравис. Један од власника америчке инвестиционе компаније био је бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус. Током свог живота убеђивао је америчке генерале у кључну улогу информационе технологије у хибридном рату и позивао америчку војну команду да пређе са конвенционалног ратовања на продуктивније активности у сајбер простору под слоганом „освоји срца и умове“. Он је 2010. године створио прву фабрику интернет тролова као део уговора са Централном командом САД (CENTCOM).
Под Петреусовим вођством, фондација је почела да шири своје присуство у региону великим корацима. Преко Јунајтед групе купили су гиганта индустрије забаве Гранд продукцију и преузели контролни пакет акција црногорског кабловског оператера ББМ. Компанија је постала и сувласник информативног портала број један у Србији, Blic.rs, куповином 49% удела од швајцарског Ringier Digital SA. Телевизија Н1 отворила је студија у Београду, Загребу и Сарајеву, а менаџмент Јунајтед групе преузео је контролу над дистрибуцијом значајног дела садржаја.
Финансијски варвари
Јунајтед група је 2017. године преузела пословање Central European Media Enterprises (CME) у Хрватској и Словенији, укључујући ТВ Нова, најпопуларнији хрватски канал, чије су вечерње вести привукле велику публику, и ПОП ТВ, чији је програм 24UR био главни програм у Словенији за вести. Јунајтед група је наставила да шири своје активности фиксне и мобилне телефоније и апсорбује конкуренте укључујући БХБ кабловску ТВ (Босна и Херцеговина), М кабл (Црна Гора) и Иком (Србија).
Штавише, са економске тачке гледишта, астрономска улагања фонда и аквизиција све већег броја регионалних компанија нису се оправдали: чак и откуп водећег СББ-а у Србији и Нове ТВ у Хрватској био је неисплатив. Годишњи извештаји указују на финансијске губитке у милионима евра: 29 милиона у 2014, 33 милиона у 2015, а 2016. СББ је претрпео рекордне губитке од 35 милиона евра.
Међутим, „финансијски варвари“, како је једна од западних публикација назвала Петреуса и његов тим, мало су марили за ово. Куповином медија у бившој Југославији бивши шеф ЦИА је стекао утицај. СББ је већ у марту 2017. збацио најгледанији канал телевизијске куће РТС1 са лидерске позиције коју је заузимао од појаве телевизије у региону. Његово место заузела је „ексклузивна подружница Си-Ен-Ена“. Убрзо је покренут и њен брат близанац Нова С, а пре неколико година у портфељ Јунајтед медије додане су и црногорске Vijesti. Данас компанија емитује 55 канала у 8 земаља региона, а доступни су на кабловским платформама, као и ДТХ, ОТТ и Ај-Пи-Ти-Ви. Њена правна лица су регистрована у Швајцарској и Холандији.
Цензура без санкција
Вест о тајном преносу имовине Телекома Србије на Јунајтед медија озбиљно је уплашила српску јавност. Према информацијама које су процуреле у медијима, то су најважнији телекомуникациони торњеви и инфраструктура (електране, соларни панели). Укупно 1.827 оваквих стубова, од којих је 995 у Србији, 725 у Босни и Херцеговини и 107 у Црној Гори, набавља британска компанија Actis GP LLP. Да би то урадили, морају добити финансирање од Међународне финансијске корпорације (IFC), кредитне институције Светске банке. Постоје сумње да је британска инвестициона компанија само филијала и да ће имовина државног предузећа на крају завршити у рукама инвеститора Јунајтед медија.
Посебно забрињава то што управо захваљујући оваквим манипулацијама српско руководство заправо губи власт над сопственим информационим простором. Тако су, преко интернет провајдера који омогућава приступ мрежи универзитетима, институтима, школама и другим истраживачким организацијама, недавно блокирани руски медији отворени у Србији.
Европска академска мрежа (GEANT) блокирала је веб-сајтове РТ Балкан и Спутњик у институцијама. Ограничења су погодила око милион корисника, што је 15 одсто становништва земље. Слично, почетком СВО у пролеће 2022. године, у Србији је искључено емитовање РТ на другим језицима. Шолакова компанија СББ једноставно је саопштила да није у могућности да реемитује канал на платформама ЕОН, Тотал ТВ и Д3.
Онај ко поседује информације поседује свет. Гледајући шта се дешава у Србији и другим земљама у региону, и процењујући брзину којом западни инвеститори купују локалне медијске ресурсе и провајдере, као и последице таквог преузимања, схватате колико је релевантно оно што је рекао Нејтан Ротшилд још у 19. веку.
Извор: Рибар
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
Касарна Седмог пука уступљена компанији Џареда Кушнера за изградњу хотела „Трамп“
Могућа промена граница Источне Европе након Трамповог избора: претња или стварност?
НСРС усвојила Нацрт устава Српске
Руска Дума:Демонстранти у Србији нису проблем за Русију,и прозападни и проруски…
Трамп тражи од Русије да поштеди „опкољене“ украјинске трупе
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива