„НАТО уједињен у заштити заједничке безбједности, посебно када се ради о неоправдано и континуирано нагомилавању руске војске у Украјини и око ње и оно што ради Лукашенков режим“
"НАТО је одлучан у намјери да земљама Балкана помогне да спроведу реформе за добробит грађана, што није лак пут. Захтијева стварну посвец́еност и стварни напредак у реформама и помирењу, али је могућ, што су показале Црна Гора и Сјеверна Македонија, зато позивам све лидере у региону да покажу своју посвец́еност реформама и помирењу" рекао је у интервјуу за Побједу генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.
Основни задатак НАТО-а је, каже он, да настави са пружањем кредибилног и ефикасног одвраћања и одбране. "Предузете су све неопходне мјере како би осигурали да снаге остану спремне, опрезне и припремљене да одговоре на сваку пријетњу", рекао је Столтенберг
“Знам да давање приоритета издвајању за одбрану током здравствене кризе није лако, али безбједносни изазови са којима смо се суочавали прије пандемије нијесу нестали. Они укључују асертивну Русију, тероризам, сајбер и ракетне пријетње, климатске промјене и безбједносне импликације које произилазе из успона Кине. Зато морамо наставити да улажемо у нашу безбједност. Као што сам рекао, не можемо дозволити да ова здравствена криза постане безбједносна”, казао је Столтенберг.
Говорећи о јединству Алијансе, казао је да је "уједињена у заштити заједничке безбједности, посебно када се ради о недавним дешавањима која брину - неоправдано и континуирано нагомилавање руске војске у Украјини и око ње и оно што ради Лукашенков режим, цинично и нехумано коришћење рањивих људи” да изврши притисак на Пољску, Летонију и Литванију.
“НАТО је политичко-војна алијанса састављена од 30 нација са обе стране Атлантика, са различитим историјама, различитим културама и различитим политичким партијама на власти. Нормално је да се понекад не слажемо. То је, на крају крајева, демократија, и то је на крају знак снаге. И више од 70 година, увијек смо били у могуцћности да се ујединимо око нашег основног задатка: да будемо заједно и заштитимо једни друге, пружајуц́и сигурност милијардама наших грађана”, казао је он.
“Потребно нам је трансатлантско јединство, са Европом и Сјеверном Америком који заједно стоје у НАТО-у, и то је оно што ми испоручујемо. Наши министри спољних послова су у Риги размијенили ставове о развоју новог стратешког концепта који ц́е бити представљен на нашем сљедец́ем самиту у Мадриду у јуну. Стратешки концепт ц́е одражавати ново безбједносно окружење и реафирмисати наше јединство и вриједности и подстац́и наше континуирано прилагођавање”, истакао је он. .
Западни Балкан је, каже он, прешао дуг пут од сукоба 1990-их.
“Али недавно смо видјели пораст тензија, како на Косову, тако и у Босни и Херцеговини, са агресивнијом реториком, заустављеним реформама и страним актерима који раде на подривању напретка."
"НАТО ће наставити да промовише стабилност, безбједност и сарадњу у региону, укључујуц́и и свакодневни рад наше мисије КФОР-а на Косову под мандатом УН-а и наших канцеларија у Сарајеву и Београду. Наша сарадња са Европском унијом остаје сарадња од суштинског значаја и наставиц́емо да радимо заједно на очувању стабилности и подршци реформама”, казао је Столтенберг.
"Што се тиче Босне и Херцеговине, њене јединствене структуре су важне за стабилност земље, посебно Оружане снаге, једна од најјачих мултиетничких институција у земљи."
“Као што сам рекао прошле године, када смо обиљежавали 25. годишњицу Дејтонског споразума – једно од најзначајнијих достигнућа било је стварање заједничких оружаних снага. На крају рата било је више од 400.000 војника, горко подијељених између три војске; данас постоји јединствена професионална војска од око 10.000 војника и 5.000 резервиста под јединственим ланцем командовања. Сваки покушај слабљења институција на државном нивоу само цће нарушити сигурност Босне и Херцеговине. То цће такође имати негативне посљедице по њену економију и регионалну стабилност”, каже он.
“Безбједност и стабилност на Западном Балкану су важни за НАТО. То је поново потврђено на нашем самиту у Бриселу и током нашег посљедњег састанка министара иностраних послова НАТО-а у Риги”, каже он.
Казао је да има редован дијалог са предсједником Србије Александром Вучићем и осталим лидерима у региону.
“Ове године обиљежено је 15 година од када је Србија потписница НАТО Партнерства за мир. У потпуности поштујемо политику војне неутралности Србије. Србија као суверена нација има право да бира свој пут. Исто тако, посвецћени смо изградњи снажног партнерства са Србијом”, казао је он.
Додао је да се "суочавамо са заједничким безбједносним изазовима и партнерство са НАТО-ом може донијети стварне користи Србији и њеним грађанима, али и ширем региону".
Столтенберг је рекао да је Црна Гора цијењен савезник, који даје важан допринос заједничкој безбједности, са трупама које служе у мултинационалној борбеној групи НАТО-а у Летонији и у мисији КФОР-а на Косову.
“Поздрављам и то што Црна Гора повецћава издатке за одбрану. Све ово показује снажну посвећеност НАТО-у”, казао је он.
“Наша мисија наставља да чува небо ваше земље безбједним, са авионима из Италије и Грчке. НАТО и савезници су такође показали снажну солидарност и подршку Црној Гори током пандемије ковид-19”, истакао је Столтенберг.
Додао је да није на њему као генералном секретару НАТО-а да коментарише унутрашња политичка питања у свакој земљи савезници.
“То је на политичарима, странкама у Црној Гори да се тиме баве и одлуче. Оно што могу да кажем је да сам увјерен да цће Црна Гора остати одан савезник у НАТО-у, испуњавајуц́и савезничке стандарде, за добробит наше заједничке безбједности”, навео је он.
Он је позвао Русију да игра конструктивну улогу на Западном Балкану.
“Нажалост, редовно видимо да Русија ради супротно. Само прошлог мјесеца, Русија и Кина су заједно радиле у УН како би поткопали напоре међународне заједнице да обнови мисију ЕУ Алтеа у Босни. Ово је само један примјер руског и кинеског утицаја на Западном Балкану који није од помоћи”, казао је он.
"Такође смо видјели хаковање, дезинформације, застрашивање и друге дестабилизујуц́е активности."
“У потпуности поштујемо суверено право сваке нације да изабере сопствене политичке и безбједносне аранжмане. Позивамо Русију да учини исто. Ово је основни принцип европске безбједности који смо сви ми потписали, укључујуц́и и Русију”, закључио је Столтенберг.
Све што долази са запада путем медијских платформи било које врсте може да буде део смишљене акције како би се нанели одређени ударци Србији али и руководству наше земље као и Републике Српске а сами тим и народу у целини.
“Права интеграција у Европску унију подразумева да се у чланство прима неко кога уважавате као достојанственог партнера, а не неко ко ће ћутати и неће имати никакву улогу у блоку”, прецизирао је амбасадор РФ у Србији
Данас је руско МИП објавило писмени Коментар свог званичног представника Марије Захарове у вези са усвајањем резолуције Генералне скупштине УН о Међународном дану сећања на „геноцид“ у Сребреници. Српско-руско братство преноси коментар у целини:
Патријарх московски и целе Русије Кирил прокоментарисао је забрану уласка патријарха српског Порфирија на Косово и Метохију изјавивши да је у питању „непријатељски чин“.
Украјинска војска се суочава са значајним потешкоћама у обуздавању руске офанзиве, док Кијевски партнери покушавају да украјинској војсци обезбеде довољно оружја. Француска радиостаница Еurope 1 је саопштила да европски политичари појачали су притисак на украјинске власти да пристану на преговоре са Русијом. У исто време Владимир Зеленски настоји да пронађе нове платформе за мировни процес.
Марија Захарова је на данашњем редовном брифингу била у прилици да одговори на чак три питања везана за Србију – једно о новој влади Србије и два о односима Београд-Кијев. Доносимо у целини сва три питања и одговора.
Жена председника Украјине Олена Зеленска стигла је 12. маја у Београд. Посета је одржана у друштву супруге председника Србије Тамаре Вучић. Жене су пратили министри спољних послова Србије и Украјине Марко Ђурић и Дмитриј Кулеба, као и амбасадор Украјине у Београду Владимир Толкач.
Изјава делегација у ОЕБС-у Републике Азербејџан, Републике Белорусије, Републике Јерменије, Републике Казахстан, Киргиске Републике, Руске Федерације, Републике Србије, Републике Таџикистан, Туркменистана и Републике Узбекистан.
Поводом 79. годишњице Победе над нацизмом у Другом светском рату
Дан велике победе над нацизмом обележен је свечано у Нишу полагањем венаца на споменик Совјетским војницима испред концентрационог логора Црвени Крст, уз звуке марша “Прощание Славянки» и извођење химни Руске Федерације и Србије.
Мештани села Рашчићи код Ивањице годинама безуспешно покушавају да реше проблем буке и загађења који су директна последица рада каменолома у власништву фирме „Путеви“ Ивањица.
Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести
На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања и одговора.
У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што је повећање од 62 одсто у односу на улагања реализована у првом кварталу 2023. године. Поред тога, фокус НИС-а био је на планском капиталном ремонту у Рафинерији нафте Панчево и на обезбеђивању довољних залиха горива како би се осигурало уредно снабдевање тржишта.
Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале
Врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи изјавио је да је НАТО донео одлуку да појача резервне снаге унутар мисије на Косову и Метохији (КФОР) и у Босни и Херцеговини (Мисија ЕУФОР Алтеа).
Навршило се округло 25 година, од када је 14. априла 1999, у јеку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пријатељску посету Београду дошао председник Белорусије Александар Лукашенко.
Министру у Влади Србије задуженом за односе са дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да запали свећу и положи цвеће на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Рекли су ми да не могу у Јасеновац „тек тако” јер сам штићено лице, изјавио Милићевић и додаје да није приметио да је штићено лице док је био у Пакленици. Упутићемо најоштрији протест Хрватској, изјавио је први потпредседник Владе Ивица Дачић.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
RSS
