Митрополија црногорско приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од прије двије године акционарско друштво “ Свети Стефан хотели”, преноси ИН4С.
Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ „Будванска ривијера” и „Свети Стефан хотели”.
То су јутрос потврдили предсједник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и предсједница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић.
“Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштују Светог Стефана, црква Алксандра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ “Будванска ривијера” и колегиница Кажангра Станишић у име “Свети Стефан хотели“ искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима. Ја сам на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са посједом или сваким другим видом власништва. Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље рјешење како би се исправиле грешке и неправде кој су постојале у претходним деценијама”, казао је Пејовић.
Кажанегра Станишић казала је да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе.
“Овим показујемо друштвену одговорност, свјесност цијелог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо вјерске објекте који су у посједу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи. Митрополија је свих претходних деценија водила рачуна о овим објктима, у њима су се одржавале службе, литургије. Имам не само пофесионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60- тих година прошлог вијека био је човјек који покушао да спријечи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвена својина”, истакла је Кажанегра Стнишић.
Средњовјековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније љетовалиште на Јадрану.
Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе.
МЦП је оспорила рјешење о национализацији острва Свети Стефан, које је прије шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом насљедник била ХГ Будванска ривијера.
Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила рјешење о национализацији које су донијеле комунистичке власти прије 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно сједиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво.
Иако Митрополија никада није прекинула бригу о црквама, а свештеници свакоднено обилазе те вјерске објекте, обављају службу и вјерници на велике празнике долазе, чињеница да су цркве, које су градили прије више стотина година мјештани, укњижене на хотелску компанију, био је основни повод да се покрене судски спор.
Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управи поступак код Управе за некретнине.
Историја
На острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име.
Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана.
Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем.
Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је прије шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници.
Изграђено 1442. године, ово некадашње средњовјековно паштровско утврђење и уточиште пред турским и пиратским упадима, након Другог свјетског рата претворено је у јединствени град-хотел.
Педесетих година XX вијека из самог политичког врха Југославије потекла је иницијатива да се рибарско село Свети Стефан претвори у луксузни град – хотел.
Наредба да се острво исели стигла је 1955. када мјештани одлазе са острва, остваљајући осим својих кућа и четири цркве.
Луксузни град – хотел прима прве госте 1960. године, а за потребе изградње коцкарнице тада се руши црква Александра Невског или Црква Рождества пресвете Богородице, изграђена негдје у 15. вијеку.
Назив носи све до 1938. године када је купљена.
Краљица Марија Карађорђевић тражила је од Синода СПЦ да се преименује у славу руског свеца којег је поштовала и којем се молила.
Тадашње власти 1959. године су је конфисковале, као и осталу цјелокупну имовину Карађорђевића и прекњижили је као опште добро. Црква је била сазидана у коцкарницу, да би је прије шест године, након великог народног бунта мјештани потпуно обновили.
Све што долази са запада путем медијских платформи било које врсте може да буде део смишљене акције како би се нанели одређени ударци Србији али и руководству наше земље као и Републике Српске а сами тим и народу у целини.
“Права интеграција у Европску унију подразумева да се у чланство прима неко кога уважавате као достојанственог партнера, а не неко ко ће ћутати и неће имати никакву улогу у блоку”, прецизирао је амбасадор РФ у Србији
Данас је руско МИП објавило писмени Коментар свог званичног представника Марије Захарове у вези са усвајањем резолуције Генералне скупштине УН о Међународном дану сећања на „геноцид“ у Сребреници. Српско-руско братство преноси коментар у целини:
Патријарх московски и целе Русије Кирил прокоментарисао је забрану уласка патријарха српског Порфирија на Косово и Метохију изјавивши да је у питању „непријатељски чин“.
Украјинска војска се суочава са значајним потешкоћама у обуздавању руске офанзиве, док Кијевски партнери покушавају да украјинској војсци обезбеде довољно оружја. Француска радиостаница Еurope 1 је саопштила да европски политичари појачали су притисак на украјинске власти да пристану на преговоре са Русијом. У исто време Владимир Зеленски настоји да пронађе нове платформе за мировни процес.
Марија Захарова је на данашњем редовном брифингу била у прилици да одговори на чак три питања везана за Србију – једно о новој влади Србије и два о односима Београд-Кијев. Доносимо у целини сва три питања и одговора.
Жена председника Украјине Олена Зеленска стигла је 12. маја у Београд. Посета је одржана у друштву супруге председника Србије Тамаре Вучић. Жене су пратили министри спољних послова Србије и Украјине Марко Ђурић и Дмитриј Кулеба, као и амбасадор Украјине у Београду Владимир Толкач.
Изјава делегација у ОЕБС-у Републике Азербејџан, Републике Белорусије, Републике Јерменије, Републике Казахстан, Киргиске Републике, Руске Федерације, Републике Србије, Републике Таџикистан, Туркменистана и Републике Узбекистан.
Поводом 79. годишњице Победе над нацизмом у Другом светском рату
Дан велике победе над нацизмом обележен је свечано у Нишу полагањем венаца на споменик Совјетским војницима испред концентрационог логора Црвени Крст, уз звуке марша “Прощание Славянки» и извођење химни Руске Федерације и Србије.
Мештани села Рашчићи код Ивањице годинама безуспешно покушавају да реше проблем буке и загађења који су директна последица рада каменолома у власништву фирме „Путеви“ Ивањица.
Пуковник Златан Црналић, један од преживјелих пилота који су оборени изнад Новог Травника у фебруару 1994. године, преминуо је данас у 61. години након краће и тешке болести
На редовном брифингу одржаном 3. маја 2024. године, званични представник МСП Русије Марија Захарова одговорила је на питање о предлогу резолуције ГС УН о Сребреници. Доносимо цео текст питања и одговора.
У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што је повећање од 62 одсто у односу на улагања реализована у првом кварталу 2023. године. Поред тога, фокус НИС-а био је на планском капиталном ремонту у Рафинерији нафте Панчево и на обезбеђивању довољних залиха горива како би се осигурало уредно снабдевање тржишта.
Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале
Врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи изјавио је да је НАТО донео одлуку да појача резервне снаге унутар мисије на Косову и Метохији (КФОР) и у Босни и Херцеговини (Мисија ЕУФОР Алтеа).
Навршило се округло 25 година, од када је 14. априла 1999, у јеку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пријатељску посету Београду дошао председник Белорусије Александар Лукашенко.
Министру у Влади Србије задуженом за односе са дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да запали свећу и положи цвеће на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Рекли су ми да не могу у Јасеновац „тек тако” јер сам штићено лице, изјавио Милићевић и додаје да није приметио да је штићено лице док је био у Пакленици. Упутићемо најоштрији протест Хрватској, изјавио је први потпредседник Владе Ивица Дачић.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
RSS
