20. дец. 2019, 16:21 / Регион

Законодавни одбор Скупштине Црне Горе: Предложени закон о слободи вероисповести неуставан

Данас је Скупштини достављено Мишљење о Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је поднијела Влада Црне Горе, са аспекта надлежности Законодавног одбора. Правна служба, која је задужена за усклађивање и обраду закона у процедури, окарактерисала је предложени закон као неуставан

фото: skupstina.me/

Данас је Скупштини достављено Мишљење о Предлогу закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је поднијела Влада Црне Горе, са аспекта надлежности Законодавног одбора. Правна служба, која је задужена за усклађивање и обраду закона у процедури, окарактерисала је предложени закон као неуставан, преноси ИН4С

Саопштење Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уочи сјутрашњег црквено-народног сабора у Никшићуhttps://t.co/KetoZELZt2
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 20, 2019

„Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница није усклађен са Уставом и правним системом Црне Горе, а поједине одредбе садржане у њему нису карактеристичне за важећи правни систем. Начин на који је израђен овај предлог закона, односно начин на који су формулисане поједине одредбе, одступа од принципа позитивне законодавне праксе, а који су дефинисани и правно-техничким правилима за израду прописа, која се примјењују приликом израде закона: јасноћа, сажетост, прецизност и разумљивост норме, међусобну повезаност и усклађеност норми у оквиру самог предлога закона„, наводи се у мишљењу.

Мандић: Браћо не идите тим путем, јер ћемо ући у оно о чему пише Горски вијенацhttps://t.co/qF921hrkn0
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 20, 2019

„У уставноправном поретку Црне Горе право својине се може одузимати само уз претпоставке прописане чланом 58 став 2 Устава, а уставна заштита права својине подразумијева обавезу државе да право својине штити, односно да га не поврјеђује. У складу са тим, законодавац не може да угрози право својине као такво, посредно или непосредно.Претходно наведене неусклађености са Уставом потребно је сагледати и у контексту уставног начела одвојености државе од вјерских заједница (члан 14 Устава). Имајући у виду и члан 64 Предлог закона, у евентуалној примјени закона, вјерске заједнице би користиле објекте који су у државној својини, или би државни органи одлучивали о коришћењу или некоришћењу вјерских објеката и земљишта, што је, мишљења сам, супротно уставном начелу одвојености државе и вјерских заједница као и принципу равноправности вјерских заједница„, настављају у мишљењу.