Истраживач Олег Чегодајев себе назива „амбасадором“ Уралских планина. Како би потврдио ову самопрокламовану титулу, Чегодајев је управо окончао грандиозну експедицију. Овај човек је прешао 3.183 километра читавом дужином планинског венца и тако постао први човек који је то учинио пешице, пише Russia beyond.
Експедицију је започео 1. маја 2021. из места у близини Оренбурга (1.500 километара од Москве). Замишљен циљ постављен је на планину Константинов камен, која се налази само 45 километара од Бајдарацког залива у Карском мору на северу Русије.
Истраживач је рекао да је достигао тренутак у свом животу када је овакво путовање за њега постало могуће „сад или никад“.
Ментални став је веома важан за овакве експедиције. Потребни су извесно искуство и ментална чврстина. Не бих ово могао да изведем кад ми је било 20 или 25 година. Са друге стране, оваква експедиција захтева особу која је физички снажна, издржљива и здрава. Значи да је за њу потребно добро одредити време тако да сте ментално спремни, али такође да су ваши зглобови, врат и леђа у добром физичком стању“, каже Чегодајев.
Мада овај путник признаје да његови стандарди можда не важе за друге људе, сматра да су то неки од фактора који су му омогућили да стигне до циља, да не одустане на сред пута и да избегне све опасности.
Међу стварима којих се траба чувати када сте сами на планинарској експедицији као што је ова Чегодајев издваја три главне потенцијалне опасности за истраживача: крпеље, дивље животиње (посебно медведе) и људе.
Када се ради о крпељима, релативно је лако заштити се предузимањем мера предострожности. „Крпељи су фактор ризика, посебно када сте сами. Веома је непријатно ако нађете крпеља на својим леђима или задњици где их не можете извадити без нечије помоћи. За време моје експедиције било је на десетине, можда и стотине крпеља сваког дана на мом путу, али неколико правила ми је омогућило да се осећам самоуверено на том пољу. Одећа мора бити добро намештена, панталоне увучене у чарапе, мајица увучена у панталоне. На белој одећи лакше је уочити крпеље. Користите ефикасно средство против крпеља. Ако користите право средство, крпељи падају мртви. Коначно, слушајте своје тело. Ако вас негде засврби, проверите. Вакцине против менингоенцефалитиса који преносе крпељи такође се препоручују“, рекао је Чегодајев.
Медведи представљају велику опасност за неприпремљене путнике. „Видео сам неколико медведа на свом путу. Један од ових сусрета је био прилично близак и десио се неочекивано. Док сам друге медведе приметио из даљине и могао или да их заобиђем или да их поплашим и тако отерам (што је било прилично лако, јер медведи на Уралу немају жељу да дођу у контакт са људима), овог једног сам изненада угледао када се налазио на само три метра од мене. Ишао сам у смеру супротно од ветра који је односио мој мирис и звук мојих корака од животиње. Златно правило у рејонима насељеним медведима је да упозорите животиње да се приближавате: да повремено пустите глас, правите звуке са неким стварима код ходате. Али тада је било вече и ја сам био превише уморан за тако нешто, иако сам на све стране видео велики број трагова. Изненада сам угледао леђа медведа три или четири метра од себе. Копао је нешто у земљи. Зауставио сам се и кренуо назад како бих се удаљио од њега. Док сам ишао уназад, стао сам на грану која је пукла под мојом ногом. Медвед се окренуо и угледао ме. Истог тренутка сам подигао руке како бих изгледао већи и почео сам да вичем. Медвед се уплашио, окренуо од мене и нестао у шуми“, присећао се Чегодајев свог најопаснијег сусрета за време експедиције.
Он саветује путницима да упозоре животињу да се приближавају и да се никада не нађу између медведа и његове хране или младунчади.
Помало изненађујуће, али Чегодајев људе убраја у исту категорију као крпеље и медведе, као нешто о чему неприпремљени планинар треба да води рачуна.
„Ове године једна туристкиња је убијена на Средњем Уралу. Она се спуштала сплавом по реци када ју је убио криминалац који је желео њену кредитну картицу. Испоставило се да је живео у шатору у дивљини и да ју је случајно угледао. Лично покушавам да избегавам градове и друга насеља, посебно петком увече и викендом, како не бих никога провоцирао. Алкохол је проблем у овом крају и свашта се дешава. Понекад сам био сведок потпуно безразложне агресије. Дакле, људи су један од најважнијих фактора на путу.“
Друге животиње којих се људи масовно плаше, као што су ждеравци и вукови, релативно су безопасне за човека, упркос свом имиџу, каже Чегодајев. „У највећем броју случајева ове животиње не представљају опасност за одраслог човека. Ми смо већи од њиховог просечног плена и они радије избегавају људе. Током свих мојих планинарења видео сам једно 30-ак медведа, а само двапут сам видео вука, у пролазу. Крпељи убију више људи него вукови“, каже Чегодајев.
Осим од дивљих животиња, безбедност планинара често зависи од природних услова. Чегодајев се присећа како су током једног дела путовања олује постале прави проблем.
„На делу пута од неких 600-700 kmна северу Урала стална појава су биле ноћне олује. Сваке вечери облаци би се сакупили и почела би олуја. По правилу сам се трудио да ноћи проводим на различитим узвишењима. Међутим, у то време ово је постао фактор ризика, јер гром обично удара у врхове. Трудио сам се да се за време олује спустим ниже, али то није увек било могуће. Понекад би гром ударио врло близу мог шатора, стотину метара даље или слично. Једном је ударио тако јако да замало нисам пао са душека. То је непријатно, али тим поводом мало тога можете учинити“, рекао је Чегодајев.
Свакоме ко би се одважио на сличан подухват Чегодајев саветује да унапред испланира доставу намирница током пута, јер није могуће да једна особа понесе довољно хране за три или више месеци, а логистика би могла да буде проблем у неким удаљеним крајевима.
„Мој пут је био дуг 3.000 километара. Потрошио сам шест пари ципела. Биће вам потребно 80, а можда и 100 кила хране за три месеца путовања. То је тежина коју једна особа која иде пешице не може да носи. Не знам како је могуће прећи такав пут без помоћи од спољног света. Зато је мој пут подељен у 18 етапа и људи су ми организовали снабдевање на свакој договореној тачки. То ми је омогућило да ходам доста брзо и прелазим 30-40 километара дневно“, рекао је Чегодајев.
Упркос свим опасностима, Чегодајев је на циљ стигао жив и здрав. Изгубио је осам килограма, што није много за такво путовање. Сада је заузет држањем предавања о свом путовању, уређењем фотографија и видео-материјала које је сакупио на путу и планирањем нових авантура у природи.
Николај Шевчено, Russia beyond
Брига о здрављу најмлађих представља и одговорност за будућност наше земље, због чега је компанија НИС...
Московска јесен, прохладан дан, обележила је почетак незаборавног путовања делегације коју је организовао Међународни друштвено-политички покрет „РУСОВ“. Ова делегација имала је част да посети зону Специјалне војне операције (СВО) и нове, поново придружене субјекте Руске Федерације — Луганску и Доњецку Народну Републику, као и Запорошку и Херсонску област.
2024-11-10 17:18:28
Битка за совјетску престоницу постала је једна од кључних током рата. Погледајте како је Москва изгледала у том страшном периоду и како изгледа данас
2024-11-07 21:51:28
Ако говоримо о утицају Мосада у Холивуду незаобилазно је име Арнона Милчана, хиперактивног продуцента који је потписан на преко 130 остварења. Занимљиво је да је он сам, пре десетак година, признао да је у Холивуд дошао по задатку, као агент Мосада
2024-10-27 14:44:01
Он је похвалио руског председника због тога што је био први светски лидер који је јавно подржао његовог сина.
2024-10-20 17:30:10
Годишњица ослобођења Београда од фашистичких освајача обележава се 20. октобра. И у породици Љубов Тулијеве из...
2024-10-20 13:56:05
Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у...
2024-10-20 13:45:14
Београдском операцијом окончана 1.287 дана дуга немачка окупација
2024-10-20 13:05:17
Компанија НИС, један од најпожељнијих послодаваца у Србији, организовала је данас конференцију којој је присуствовало више...
2024-10-16 11:30:51
Евгениј Топаз, учесник СВО, блогер, аутор канала „Говори Топаз“
2024-10-06 23:14:23
Смртоносна контаминација у бази Кемп Лежеун могла би бити највећи случај у историји
2024-08-22 17:20:08
Очекује се да ће 10,3 милијарде људи насељавати планету до 2080-их пре него што почне пад
2024-07-13 16:44:36
Пјонгјанг је у суботу бацио око 90 балона отпада изнад суседне престонице и околног региона
2024-06-02 14:04:52
Вијетнам се у то време звао Анам, па су Анамити, као лака пешадија, тираљери, чинили део савезничких снага
2024-05-26 18:59:51
Совјетска власт није знала како да после рата поступи са казненом СС бригадом „Дружина“ која је прешла на њену страну. Тај проблем се неочекивано решио сам од себе
2024-04-09 16:15:14
„Гледао сам како са малих пољских аеродрома, на којима су били дислоцирани у Срему, полећу осамљени југословенски ловци, храбро насрћу на огромне бомбардерске формације и у пламену се сурвавају у смрт. Пред Хитлеровим насртајима, сем енглеске авијације, једино југословенска није уништена на земљи“, записао је Борислав Михајловић Михиз у својој „Аутобиографији о другима“.
2024-04-06 23:56:31
Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како је српски народ заувек променио његов живот
2024-03-28 12:57:46
Црвена армија је више од две године покушавала да потисне непријатеља даље од града. То је постало могуће тек након победе у Курској бици и дефинитивне промене тока рата.
2024-02-10 18:09:14
Генерални директор компаније Даниил Бренерман рекао је да се сада ради на цивилној сертификацији овог авиона
2024-02-04 20:20:08
На данашњи дан пре 55 година почела прерада нафте у Панчеву
2023-12-14 14:17:48
Празници нам стижу, а са њима и Деда Мразове унуке Снегурочке познате по својој лепоти и даривању током новогодишњих и божићних празника, а ове године сви који желе да их упознају у Србији моћи ће то да учине на некој од Гаспром бензинских станица.
2023-12-12 19:22:42
Напомиње се да је Милеј у више наврата најављивао планове да посети Израел и премести амбасаду земље из Тел Авива у Јерусалим.
2023-11-28 16:52:13
Капетан Драган поздравио јеидницу Еспањола и њиховог ратника Косту који је био српски добровољац снајпериста у ратовима у циљу заштите српског народа и српских земаља укључујући и Кошаре.
2023-11-27 21:41:00
Румунске, мађарске и италијанске трупе учествовале су у великој Стаљинградској бици, али нису ушле у сам град. Оне су са крила покривале немачке ударне снаге које су јуришале у правцу Волге
2023-11-22 22:52:03
Хиљаде мушкараца рудара послато је на прве линије, остављајући само жене да попуне своје позиције, наводи новинска агенција
2023-11-22 18:31:24
RSS
