1. Током тридесетих година 17. века Руска држава се већ увелико одомаћила у Сибиру и кренула је у истраживање и освајање Далеког истока. Козачки одреди су напредовали према обалама Тихог океана оснивајући успут утврђена упоришта, окупљајући „под високу цареву руку“ локална аутохтона племена и узимајући од њих одговарајући порез у натури, пише Russia beyond.
„Руси освајају нове земље“
Клавдиј Лебедев2. Царска власт у овом региону није увек успостављана мирним путем. На пример, житељи чукотског полуострва су се жестоко противили новим правилима. Дешавало се да је у окршајима и са једне и са друге стране учествовало преко хиљаду ратника. У чукотском фолклору је дубоко уврежена не баш похвална представа о Русима: „Одело од гвожђа, бркови као код моржа, очи округле и гвоздене, копља дугачка до лакта, понашају се кавгаџијски и изазивају нас“.
"Јермак Тимофејевич осваја Сибир"
Василиј Суриков3. Чукче су успеле да задају руским одредима неколико болних удараца. На пример, у бици код реке Јегаче 1730. године погинуо је козачки пуковник Афанасиј Шестаков, а у окршају код Орлове 1747. године потучен је одред мајора Дмитрија Павлуцког, а сам Павлуцки је убијен. Проблем ратоборног народа решила је тек императорка Катарина Друга препустивши Чукчама значајну дозу самосталности у решавању унутрашњих проблема у замену за покорност.
Козаци прикупљају „јасак“ (порез у виду самуровог крзна).
Регионални музеј у Краснојарску4. Чукче су пружале отпор, а Корјаци на Камчатки су такође периодично дизали устанке, али су се Руси и поред свега тога успешно пробијали на север Далеког истока. Тако су већ од краја 18. века почели да колонизују Аљаску. Далеко је теже било на југу, у басену реке Амур, где је Русија наишла на отпор моћног Царства Ћинг.
„Сибирски Козаци истражују нове земље“
Николај Каразин5. Долазак „далеких варвара“ у земље Даура које су Пекингу плаћале данак Кина је доживела као грубо мешање у зону њених интереса. Зато је 1685. године армија династије Ћинг са 5.000 војника опколила руско упориште Албазин на реци Амур. Гарнизон је успео да се одбрани иако је непријатељска жива сила била десет пута бројнија. Тек када је постало јасно да никаква помоћ неће стићи браниоци су пристали на капитулацију под погодним условима и препустили утврђење Кинезима.
Гравира која приказује опсаду Албасина из књиге Н. Витсена „Северна и Источна Тартарија". Амстердам, 1692.
Public domain6. Кинези и Манџури (Манџурска династија је у Кини дошла на власт 1636. године) су раскопали утврђење, али када су отишли руска војска га је поново запосела. Армија династије Ћинг је по други пут стегла обруч око утврђења и држала га под опсадом, али овога пута силовити напади нису уродили плодом. Па ипак, жестока конфронтација са Кином исцрпљивала је ионако ограничене ресурсе које је Руска држава поседовала на Далеком истоку. Стране су 1689. године потписале Нерчински мировни споразум према коме су Руси били дужни да уступе Царству Ћинг утврђење Албазин и део припојених територија, а самим тим и да обуставе своје напредовање Амуром према Тихом океану.
Руски посланици у Кини, 17. век.
Public domain7. За непуних 150 година руске власти су изгубиле интересовање за Приамурје. Са једне стране, у Санкт Петербургу је владало уверење да Кинези чврсто контролишу овај регион, а заправо Царство Ћинг није ништа учинило у правцу његове колонизације. Са друге стране, у Русији је доминирала погрешна представа о томе да ушће Амура није нимало погодно за пловидбу, а да је Сахалин полуострво, што ствара додатне компликације у пловидби.
Кинески војници са артиљеријским оруђем.
Public domain8. Појава нових актера приморала је Русију да се активира на Далеком истоку. Наиме, на Охотском мору све чешће су примећивани британски, француски и амерички бродови. „Од двадесетих и тридесетих година 19. века на пустим руским обалама су се из године у годину у све већем броју појављивале читаве ескадре страних китоловаца који су често нападали приобална насеља и пљачкали становништво... Русији је претила велика опасност да изгуби овај регион или да поднесе знатно већу штету од оне коју су страни морнари већ наносили становништву и државној имовини у приобалним водама Тихог океана“, написао је у својим мемоарима адмирал Генадиј Невељски.
Бродови са опијумом код острва Линдин, 1824.
Вилијам Џон Хагинс9. Генерал-губернатор Источног Сибира Николај Муравјов добро је знао какву опасност по Русију представља ситуација у којој би нека европска сила или Америка заузеле Приамурје: „Лева обала Амура не припада никоме. Ту само повремено бораве Тунгузи који воде номадски живот, и Гиљаци на самом ушћу. Чим Енглези сазнају за то они ће неизоставно заузети Сахалин и ушће Амура. Учиниће то изненада, без икавих контаката са Русијом по том питању. Тако Русија може да остане без целог Сибира, јер Сибир држи онај у чијим рукама су лева обала и ушће Амура...“
Портрет грофа Николаја Николајевича Муравјова-Амурског
Константин Маковски10. Муравјов је 1849. и 1850. подстакао неколико експедиција под командом (у том тренутку) капетана Невељског у Приамурју. Када је Невељски сазнао да је Сахалин заправо острво, а ушће Амура је пловно и да кинеске власти ту нису ни привириле, почео је да дејствује смело и одлучно. На ушћу реке је основао Николајевски истурени положај (сада је то град Николајевск на Амуру), а локалним племенима је поделио повеље на неколико језика које су намењене страним морнарима и у којима се објављује да „цео Приамурски крај до корејске границе заједно са острвом Сахалин припада Русији те се стога не могу овде допуштати никаве самовољне одлуке и наредбе, као ни вређање народа који овде обитавају“.
Град Николаевск на Амуру на Далеком истоку Русије на прелазу 20. века. „Панорамски поглед на западни део града и реку Амур“.
Public domain11. Руска власт је још увек страховала од гневне реакције кинеске династије Ћинг и хтела је да за толику дрскост ражалује Невељског у ранг обичног морнара, али се Муравјов заузео за њега код цара Николаја I који је на крају рекао: „Поступак Невељског је јуначки, благородан и патриотски, а где је једном подигнута руска застава више се не може спуштати“.
Генадиј Иванович Невељској
Public domain12. Русија је почела незадрживо да повећава своје војно присуство у Приамурју. На крају је Кина, ослабљена Опијумским ратовима против западних сила, признала да Приамурје и велики део Усуријског краја припадају Русији. Најважнији у низу билатералних споразума био је Пекиншки трактат из 1860. године у коме су поменуте територије и формално припале Русији. Да би власт Царства Ћинг пристала на склапање овог споразума руски амбасадор у Кини Николај Игнатјев је посредовао у преговорима са Французима и Британцима чије трупе су већ ушле у кинеску престоницу и убедио их да поштеде и не уништавају град.
Потписивање Пекиншког уговора
Public domain13. Управо тада су у целини биле дефинисане контуре граница руског Далеког истока у којима он уз мање измене функционише и данас. Дуго је остајало нерешено само питање државне припадности Сахалина и Курилских острва која су каначно прешла под јурисдикцију Москве после Совјетско-јапанског рата 1945. године.
Колона тенкова Т-26 улази у насеље на Јужном Сахалину. Август 1945.
Archive photoБорис Јегоров, Russia beyond
Очекује се да ће 10,3 милијарде људи насељавати планету до 2080-их пре него што почне пад
Пјонгјанг је у суботу бацио око 90 балона отпада изнад суседне престонице и околног региона
2024-06-02 14:04:52
Вијетнам се у то време звао Анам, па су Анамити, као лака пешадија, тираљери, чинили део савезничких снага
2024-05-26 18:59:51
Совјетска власт није знала како да после рата поступи са казненом СС бригадом „Дружина“ која је прешла на њену страну. Тај проблем се неочекивано решио сам од себе
2024-04-09 16:15:14
„Гледао сам како са малих пољских аеродрома, на којима су били дислоцирани у Срему, полећу осамљени југословенски ловци, храбро насрћу на огромне бомбардерске формације и у пламену се сурвавају у смрт. Пред Хитлеровим насртајима, сем енглеске авијације, једино југословенска није уништена на земљи“, записао је Борислав Михајловић Михиз у својој „Аутобиографији о другима“.
2024-04-06 23:56:31
Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Српска.ру у интервјуу за Russia Beyond присећа се рата на територији бивше Југославије и тога како је српски народ заувек променио његов живот
2024-03-28 12:57:46
Црвена армија је више од две године покушавала да потисне непријатеља даље од града. То је постало могуће тек након победе у Курској бици и дефинитивне промене тока рата.
2024-02-10 18:09:14
Генерални директор компаније Даниил Бренерман рекао је да се сада ради на цивилној сертификацији овог авиона
2024-02-04 20:20:08
На данашњи дан пре 55 година почела прерада нафте у Панчеву
2023-12-14 14:17:48
Празници нам стижу, а са њима и Деда Мразове унуке Снегурочке познате по својој лепоти и даривању током новогодишњих и божићних празника, а ове године сви који желе да их упознају у Србији моћи ће то да учине на некој од Гаспром бензинских станица.
2023-12-12 19:22:42
Напомиње се да је Милеј у више наврата најављивао планове да посети Израел и премести амбасаду земље из Тел Авива у Јерусалим.
2023-11-28 16:52:13
Капетан Драган поздравио јеидницу Еспањола и њиховог ратника Косту који је био српски добровољац снајпериста у ратовима у циљу заштите српског народа и српских земаља укључујући и Кошаре.
2023-11-27 21:41:00
Румунске, мађарске и италијанске трупе учествовале су у великој Стаљинградској бици, али нису ушле у сам град. Оне су са крила покривале немачке ударне снаге које су јуришале у правцу Волге
2023-11-22 22:52:03
Хиљаде мушкараца рудара послато је на прве линије, остављајући само жене да попуне своје позиције, наводи новинска агенција
2023-11-22 18:31:24
Френклин Делано Рузвелт провео је 12 година у Белој кући, спасио је Сједињене Државе последица Велике депресије и земљу успешно провео кроз олујне воде Другог светског рата. Међутим, његов деда Ворен Делано, као и преци више других имућних и политички утицајних америчких породица, изградио је породично богатство неморалном и нелегалном трговином опијумом у Кини.
2023-11-21 12:09:22
Оправдања покојног џихадисте за нападе на Америку изазвала су похвале на ТикТоку усред рата између Израела и Хамаса
2023-11-17 00:50:08
Погон за припрему и транспорт нафте и гаса, Рафинерија гаса или Дегазолинажа Елемир, како се најчешће ово постројење компаније НИС називало кроз историју, прославља 60 година постојања.
2023-11-14 12:46:51
Они који живе у земљи мање су спремни да нађу посао након што су прешли на издашне накнаде
2023-11-05 13:52:55
Непрофитна организација Америчког пројекта безбедности упозорила је да тренутни трендови представљају „страшну претњу“ оперативности оружаних снага
2023-10-21 20:14:47
Најчудније, најсмешније и сасвим неочекиване чињенице о највећој земљи на свету
2023-10-15 22:06:46
Још од средњег века многи народи су маштали да открију најкраћи пут од Европе преко Северног леденог окана до Далеког истока и Кине. Руси су то спровели у дело
2023-09-28 17:17:38
Пре 40 година, 26. септембра 1983, цела планета је била у његовим рукама, јер је он морао да донесе паклено тешку одлуку – почети нуклеарни рат или не
2023-09-27 15:01:04
У свом недовршеном мандату, јер је био убијен покренуо је многе пројекте за побољшање живота у својој земљи.
2023-08-04 19:37:02
Хју Едвардс је оптужен да је платио тинејџеру за неприкладне слике
2023-07-13 11:40:40
.jpg)
Јевсеј Јаковлевич Рудински (1922) je најстарији ветеран на паради у част Дана победе
2023-05-09 15:08:53
RSS
