28. нов. 2020, 07:47 / Туризам

Шест невероватних праисторијских споменика у Русији

„Земља градоваˮ са производима од бронзе, камени лавиринти и храмови, најстарије кочије и мегалитске гробнице... Ово је списак најимпресивнијих праисторијских налазишта у Русији.

фото: © Иља Тимин/Спутник/Russia beyond

Долмени на западном Кавказу, 2.500 година пре нове ере

Долмени, мегалитске гробнице или храмови, толико су бројни на Кавказу да научници говоре о посебној „долменској културиˮ која је на западном Кавказу постојала у периоду од 2.500 до 2.000 године пре нове ере. Ту је пронађено око 3.000 долмена, од којих је само 6% истражено. Обично изгледају као куће од огромних камених блокова са кружним отворима са предње стране, пише Russia beyond.

Нина Зотина/Sputnik

Петроглифи у различитим регионима, до 12.000 година пре нове ере

Петроглифи, праисторијске слике настале урезивањем у камен које приказују животиње или свете симболе, могу се видети у многим деловима Русије: у Алтајском крају, различитим деловима Карелије, у кањону реке Аргун у Чеченији, околини језера Канозеро у Мурманској области... Можда најимпресивнији руски петроглифи, који потичу још из периода 12.000 – 9.000 година пре нове ере, налазе се на Далеком истоку Русије, 75 километара источно од Хабаровска у нанајском селу Сикачи-Аљан.

Andshel (CC BY-SA 3.0)

Камени лавиринти, Архангељска област, 1.000-500 година пре нове ере

Камени лавиринти су култни објекти северних народа. Углавном се налазе у Шведској (око 300), Финској (око 150), Норвешкој (20) и Русији (око 50) и то на Кољском полуострву и острвима у Белом мору. Али већина руских лавирината налази се на једном месту: на Великом Зајацком острву, једном од Соловецких острва у Архангељској области Русије.

Владимир Трефилов/Sputnik

Процењује се да су ови лавиринти стари 2.500 до 3.000 година. Коришћени су као светилишта, а направило је их је локално становништво. Сваки од њих има само један улаз. На Соловецким острвима налази се укупно 35 лавирината.

Пиктограми на Уралу, око 10.000 година пре нове ере

Дуж обале река Тагил, Нејва и Реж у региону Урала налази се област у којој је пронађен велики број праисторијских пиктограма. Патке, гуске, лабудови, јелени, лосови, антропоморфне фигуре, геометријски облици. Разноврсност облика је огромна, а налазе се на чак 90 локација. Пиктограми су насликани природним окером (вероватно помешаном са крвљу) или другим природним пигментима. Први пиктограми су у овој области пронађени крајем 17. века и прецртани на хартију 1705. Испоставило се да је веома тешко одредити старост пиктограма, али експерти тврде да вероватно потичу из доба неолита (око 10.000 година пре нове ере).

Danila Dubrovsky (CC BY-SA 3.0)

Долмени на острву Вере, Чељабинска област, 3.000-2.000 година пре нове ере

2000-их година у области Урала откривена је специфична долменска култура. Ради се о преко 200 долмена, мањих од оних на Кавказу, који потичу из 4. миленијума пре нове ере. Најзначајнији комплекс се налази на малом острву Вере (максималног пречника 450 метара) у језеру Тургојак у Чељабинској области.

S.Grigoriev (CC BY-SA 3.0)

Процењује се да комплекс потиче из 4-3 миленијума пре нове ере. Највећи објекат је камена конструкција димензија 19x6 метара ископана у стеновитом тлу и покривена каменим плочама. Очигледно се ради о некој врсти храма, који је постављен правилно у односу на стране света, а има прозоре и скулптуре у облику животињских глава. На острву се налази преко 40 споменика, укључујући објекте култа и површинске копове за вађење камена.

„Земља градоваˮ или синтанштинска култура, Јужни Урал, 3.000-2.000 година пре нове ере

70-их година на јужном Уралу, на површини од око 350 квадратних километара, откривени су остаци великог броја древних градова. Место је добило назив „Земља градоваˮ и припада синташтинској археолошкој култури.

ZolanPro (CC BY 4.0)

Сви градови су подигнути у истој епохи и имају много тога заједничког: спољне зидине, системе за одвод кишнице и сличну основну архитектуру. Градове су насељавали људи беле расе који су се бавили трговином и металургијом. Сматра се да су производили бронзу. Људи синташтинске културе такође су користили кочије. Најстарије пронађене кочије (око 2026. године пре нове ере) откривене су баш су овом региону.

Челябинский государственный историко-культурный заповедник

Аркаим, пронађен тек 1987. године, је најпознатије древно насеље у овој области. Има кружну структуру пречника око 170 метара која је била стамбена област окружена зидинама са два гробља, шталама и радионицама. Аркаим је такође производио бронзу и могао да издржи војне нападе. Археолошка истраживања на овом налазишту трају и данас.