Кинеска летелица "Зуронг" слетела је на Марс у планираној зони у првој мисији Кине на Црвену планету, након што је летелица полетела са Земље прошлог лета.
Летелица је стигла је до одредишта на равници Утопија у суботу, известила је Ксинхуа, напомињући да ће брод извршити снимање околине и самоинспекцију пре него што се помери са платформе за слетање.
China's first Mars mission Tianwen-1 just landed at Utopia Planitia successfully at 7:40, May 15 2021 Beijing time. pic.twitter.com/nERhy1Hg7Q
— Steve Yang Liu (@SteveYangLiu) May 15, 2021
Ровер тежак 240 килограма преживео је турбулентно путовање кроз атмосферу Марса након што је провео месеце у орбити, летећи надзвучним брзинама пре него што је падобран успорио спуштање. Слетање на Месец чини Кину трећом земљом која је успешно управљала возилом на Марсу иза Сједињених Држава и бившег Совјетског Савеза.
Названа "Тианвен 1", мисија је почела прошлог јула, када су ровер и летелица лансирани ракетом "Лонгмарч 5", достигавши орбиту око Марса у фебруару.
Помоћник администратора НАСА-ове дирекције за научну мисију, Томас Цурбучен, поздравио је слетање, честитајући Пекингу за подвиг.
„Честитамо ЦНСА-ином тиму `Тианвен1` на успешном слетању првог кинеског ровера за истраживање Марса, `Зуронг`!“ саопштио Цурбучен.
„Заједно са глобалном научном заједницом радујем се важним доприносима које ће ова мисија дати човековом разумевању Црвене планете.“
Congratulations to CNSA’s #Tianwen1 team for the successful landing of China’s first Mars exploration rover, #Zhurong! Together with the global science community, I look forward to the important contributions this mission will make to humanity’s understanding of the Red Planet. pic.twitter.com/KexElIu8OH
— Thomas Zurbuchen (@Dr_ThomasZ) May 15, 2021
Како се ровер са шест точкова буде сналазио у новом суседству, његов орбитер-пратилац ће и даље кружити Марсом у пратњи још шест космичких летелица којима управљају САД, ЕУ и Индија. Иако "Зуронг" још увек није пренео ниједну визуелну слику са површине, опремљен је бројним инструментима за обраду слике, а очекује се да ће трајти најмање 90 Марсовских дана - који је око 39 минута дужи од дана на Земљи. За то време, међу осталим задацима, истраживаће узорке тла на знакове воденог леда, те истраживати стене како би утврдио њихов састав и истраживао атмосферу.
Круна постигнућа космичког програма Пекинга, који је започео 1993. године оснивањем његове Националне космичке управе, сврстава Кину у елитну космичких држава. У још једном великом кораку, земља је такође започела 18-месечни пројекат изградње своје прве сталне космичке станице у ниској Земљиној орбити, шаљући први модул у космос прошлог месеца.
Пославши свог првог космонаута у космос 2003. године, Кина је брзо напредовала током последње две деценије, брзо постигавши утврђене космичке програме.
Како се припрема нова космичка трка, и Вашингтон покушава да убрза темпо. Укидање америчког програм космичког шатла 2011. године, приморало је НАСА-у да резервише летове на руском броду "Сојуз", те се удружила са приватном фирмом "Спејс икс" како би развила нову летелицу. Назван "Змајева посада", летелица је извела неколико успешних летова са људском посадом до Међународне космичке станице.
Извор: РТ
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
Касарна Седмог пука уступљена компанији Џареда Кушнера за изградњу хотела „Трамп“
Могућа промена граница Источне Европе након Трамповог избора: претња или стварност?
НСРС усвојила Нацрт устава Српске
Руска Дума:Демонстранти у Србији нису проблем за Русију,и прозападни и проруски…
Трамп тражи од Русије да поштеди „опкољене“ украјинске трупе