08. нов. 2019, 10:30 / Космос

РТ: Да ли постоје ли бактерије које апсорбују УВ зрачење у атмосфери Венере, сазнаће заједничка руско-америчка мисија

Фотографија ултраљубичастог светла планете Венере, снимљена космичким телескопом „Хаблом“, фото: © НАСА / RT

Русија, земља са најопсежнијим подацима о истраживању Венере, планира свој повратак у сарадњи са САД-ом. Најузбудљивији исход био би проналазак живота високо у облацима њене супер-густе атмосфере.

Између два суседа Земље, Марс је добио највише научне пажње, делом и зато што је бољи кандидат за будуће експедиције и колонизацију. Венера је са својим непријатељским условима на површини добила хладни туш са само две мисије.

Ипак, Венера је можда боља од Марса у одговору на једно кључно питање: Да ли је живот ексклузивност само за Земљу. Русија, која има дистинкцију да је најпосвећенији истраживач планете на свету, захваљујући совјетским програмима "Венера"и "Вега", планира да покуша да пронађе одговор негде око 2030. године.

"Живот у облацима Венере биће узбудљива ствар коју треба потражити. За сада нема доказа који говоре да то не може бити. И то ће бити један од циљева мисије", рекла је Људмила Засова из руског Института за космичка истраживања.

Засова је део тима који стоји иза мисије "Венера Д", која би била прва која је слетела на површину планете од 1984. године.

Очекује се да ће инструменти и радио предајник преживети најмање два сата након слетања, што може изгледати смешно кратко у поређењу с годинама током којих на Марсу делују ровери попут "Куриозитија". Разлика је у томе што је Венера заиста негостољубљива - површинске температуре достижу преко 460 степени Целзијуса, а притисак је преко 90 пута већи него на Земљи, а сумпорна киселина, а не вода, ствара њене густе облаке.

Опрема у мисијама "Венера 7" и "Венера 9", фото: Фото: © РИА Новости / Алексей Куденко

Услови очигледно нису погодни за живот онакав какав познајемо, али то можда није случај за веће надморске висине где вода остаје течна и где постоје основна једињења потребна за неки облик метаболизма. За бактерије се зна да живе у земаљским облацима, тако да ништа не спречава сличну ситуацију око Венере. У ствари, бактерије које апсорбују ултраљубичасто зрачење за енергију дуго су означаване зa могућег "непознатог УВ усисивача" - феномен који се види као тамне мрље на ултраљубичастим фотографијама планете.

Балон који ће бити на одређеној вистини, за који се очекује да ће га обезбедити НАСА, помоћи ће у прикупљању атмосферских података за проучавање те теорије. Америчка страна ће такође бити одговорна за изузетно издржљиву минијатурну сонду која ће бити послана на површину, а очекује се да ће трајати запањујућих 60 дана, бележећи податке и прослеђујући их у орбиту.

"Ова станица је мала, свега око 10 килограма, али пружаће сталне податке о стварима попут брзине ветра и усмерености, температуре или светлости на месту слетања", рекла је Засова за РТ.

Зависно од ограничења финансирања и корисног оптерећења, мисија може укључивати и дуготрајне сеизмичке сензоре и мини сателите за додатна атмосферска истраживања.

Мисија би могла бити пробој за истраживање вреле Земљине сестре, јер би инструменти који се данас могу створити били знатно бољи од оних који су били доступни 1960-их или чак 1980-их година.

Чак и ако се тамо не открију знакови некадашњег живота или садашњег, мисија би била непроцењива за упоредне климатске студије. Венера има приближно исту количину угљеника као и Земља, али никад није био у чврстим облицима. Атмосфера планете је са преко 96 процената угљен-диоксида, а снажан ефекат стаклене баште, који хвата топлоту, разлог је зашто је Венера тако врела. Планета Земља, суочена са сопственим проблемима око прегрејавања, можда би хитно требало да научи како је Венера завршила на тај начин, каква је данас.

Извор: Восток / РТ

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122678

Пратите ВОСТОК на: