Родио се 1943. године у Ђержинску, а школу је завршио у Харкову. Син официра КГБ. Деликвент опчињен Жил Верном и Александром Димом, који уместо у прозу ускаче у поезију. Стихове је почео да пише са 15 година, али га издавачи одбијају. Касније се сели у Москву, где је радио разне послове. Придружује се совјетском књижевном андерграунду као песник самиздата и креће се у дисидентским круговима. У САД је емигрирао 1974. године, а касније је живео у Француској чије је држављанство добио 1987. године. Његов други роман „Ја Едичка“, постигао је велики успех у САД и Француској. Садржај овог романа чини страсна, духовита, гневна и бестидна исповест руског емигранта са улица Њујорка, бунт против цивилизације у којој нема места за песнике. Захваљујући успеху ове књиге, Лимонов је изборио себи место које му с правом као писцу припада. У Русију се вратио 1991. године.
Био је један од ретких писаца светског формата, који се деведесетих година прошлог века недвосмислено сврстао на страну Срба током ратова на територији бивше СФРЈ. То је за њега како је говорио био „природан избор“, веровао је да ниједан човек не може бити неутралан по било ком животном питању, па у складу са тим и он је на „кеца“ заузео страну. Као добровољац ратовао је за Републику Српску Крајину и Републику Српску. Није марио што су га западни „интелектуални“ кругови и медији стихијски нападали због „српске ствари“, а одговорио им је тако што се одрекао француског држављантва.
Од тада постаје најпознатији руски „контроверзни“ писац у насловима западне штампе. Друговао је са првим председником Републике Српске, Радованом Караџићем. Састајао се и са ратним командантом Ратком Младићем. Касније, па све до своје смрти залагао се за њихово ослобођење из Хашког казамата. У медијима је увек безрезервно подржавао „српско питање“. Након ратних авантура на нашим просторима наставио је даље као добровољац на страни Абхазије у рату против Грузије и на страни Придњестровља у борбама са молдавским снагама.
У Русији 1993. године, оснива Национал-бољшевичку партију и чувени партијски гласник „Лимонка”. То је био први слободни лист у Русији, али најмање је личио на партијски гласник. Био је то класичан панк фанзин који је кроз културу промовисао вредности „нацбол” идеологије. Једно време је “Лимонка” излазила на више језика, па и на српском. Партија му је забрањена одлуком Врховног суда 2007. године, као екстремистичка, потом од 2010. године, па до своје смрти, предводи нерегистровану партију „Другачија Русија“.
На нашим просторима Лимонов се појављује средином осамдесетих. Док је живео у Паризу, делови романа „Ја Едичка“ , су објављивани у листу „Студент“ (бр. 10-17, 1988. година).
Од 1985. године, пар београдских издавачких кућа су најављивали излазак „Ја Едичка“ из штампе, али све је остало у оквиру празних прича и јалових издавачких планова.
Тек с почетка деведесетих почеле су да се преводе и штампају у Србији књиге Едуарда Лимонова. Најпознатији наслови објављени код нас су: „Ја Едичка“, „Коњак Наполеон“, „Аутопортрет бандита из младости“, „Нестанак варвара“ и „Имали смо велико доба“. Касније су објављене књиге „Смрт“ и „Странац у родном граду“.
Лимонов се упокојио у 77. години живота , сахрањен је на Троjекуровском гробљу у Москви.
Извор: Душан Опачић / srbratstvo.ru
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14