Седам најнаграђиванијих руских филмова

Објављено: 06.02.2022.год.
„Урга, територија љубави”, Никита Михалков / Студиja Трите

Сазнајте који су фестивалски хитови из Совјетског Савеза и Русије подигли огромну прашину и ушли у светску историју кинематографије.


„Иваново детињство“ (1962), Андреј Тарковски


Када је Тарковски пред комисијом у филмском студију чувеног Мосфилма представљао сценарио свог филма сви су мислили да је то филм о малом извиђачу Ивану који је у рату изгубио најближу родбину и постао нешто попут „пуковског детета“. Када је филм снимљен постало је очигледно колико су погрешили.

 

„Иваново детињство“ са његовим неуротичним ритмом и нарацијом из угла детета са непоправљиво уврнутом психом ни у ком случају није био ни налик на патриотску војну драму. И мада су совјетски критичари и даље писали о „детињству уништеном ратом“ чудна осећања која је филм побуђивао имао је храбрости да прецизира тек Жан Пол Сартр. „У рату су сви војници су безумни. То дете монструм представља објективно сведочанство њиховог безумља зато што је најбезумније од свих њих“.

Први филм Тарковског постао је један од комерцијално најуспешнијих његових филмова, а у СССР-у видело га је 16,7 милиона гледалаца. У иностранству је добио „Златног лава“ у Венецији, главну награду Међународног филмског фестивала у Сан Франциску и још преко 15 признања у више земаља.

„Лете ждралови” (1957), Михаил Калатозов

Прича о двоје заљубљених људи чију је срећу уништио рат. Филм „Лете ждралови“ освојио је 1958. године главну нагаду Канског фестивала, а директор фотографије Сергеј Урусевски и глумица Татјана Самојлова добили су понуде из Холивуда.

У филму нема лакировке, односно улепшавања совјетске стварности, слике „моћног народа“ пред лицем страшног рата, наглашеног хероизма и дидактике, карактеристичних за филмове тог времена. Али су зато приказане муке рата у позадини и судбине конкретних људи са њиховим бригама. Људски, дирљив филм са парадоксално срећним крајем и уједно значајно оставарење почетка хрушчоовљевог отопљавања.

„Рат и мир” (1966), Сергеј Бондарчук

Велика филмска епопеја о руском друштву у време рата против Наполеона, снимљена по истоименом роману Лава Толстоја добила је „Оскара“ и десетине других међународних награда. То је први Оскар за неки совјетски играни филм и једно од најскупљих филмских остварења у светкој кинематографији.

Бондарчук је чврсто следио Толстојеву мисао у транспоновању романа, па га је направио у више делова, а снимање је трајало пуних шест година. Управо због те претеране развучености и спорог ритма „Рат и мир“ је критикован. Али зато тако импозантно снимљен, у масовним сценама ангажоване су хиљаде људи, учествовале читаве војне јединице, филм и по најсавременијим критеријумима оставља снажан утисак.

„Урга, територија љубави” (1992), Никита Михалков

Совјетско-француска копродукција настала из идеје о документарцу о номадским племенима у Кини постала је играни филм са готово анегдотским заплетом. Монгол из степе иде у град по презервативе јер по закону нема право на више од троје деце. Кући у степу враћа се без презерватива, али са телевизором, капом и бициклом спреман на љубавни ритуал без одлагања.

Главне улоге играју натуршчици, а у филму се појављује само један професионални глумац. Могуће да је управо због тога испао тако искрен. Путовање монголског номада у велики град постаје дирљива рефлексија о судбини номадских народа и њиховој култури и традицији. Филм је добио „Златног лава“ у Венецији, руску националну награду „Нику“, као и награду Европске филмске академије за режију и био номинован за „Оскара“.

„Варљиво сунце“ (1994), Никита Михалков

Радња у „Варљивом сунцу“ смештена је у време уочи масовних стаљинистичких репресија. Сунчани летњи дан 1936. године. Цела земља слави годишњицу стаљинске градње дирижабала, а породица „правог комунисте“, Стаљиновог миљеника, празник проводи у викендици у потпуно идиличној атмосфери. Све док се не појави неочекивани гост.

Реч је о једином руском филму о великом терору који је добио и Оскара за најбољи страни филм и Гран при Канског фестивала.

Како кажу његови творци, одредница филма није раскринкавање, али је зато он испуњен драмом у којој је обитавао совјетски народ. Историја, љубав, трагедија, страст, носталгија, класна мржња, у „Варљивом сунцу“ има много истински драмских момената

„Повратак“ (2003), Андреј Звјагинцев

Дебитантско остварење Андреја Звјагинцева „Повратак“ дочекано је на Западу са истинским одушевљењем, а редитељ прозван наследником Тарковског. На Венецијанском фестивалу добио је пет награда, укључујући, наравно и „Златног лава“. Међународно удружење филмских новинара и критичара (ФИПРЕСЦИ) одликовало га је својим признањем два пута за овај филм, у Палм Спрингсу и Солуну.

Ова аскетска драма о двојици браће и неочекиваном повратку оца кога јако дуго нису видели, тако да се сусрет могао сматрати првим, није прича о поновном срећном окупљању разорене породице. Они одлазе на психолошки скоро неиздрживо путовање аутомобилом, међутим куда и зашто, дечаци не знају до последњег тренутка. Критичари су филм окарактерисали као дугоочекивани повратак руског филма високој стилизацији, а стваралаштво овог редитеља одтада је у фокусу најзначајних филмских фестивала на свету.

„Фауст” (2015), Александар Сокуров

Филм затвара грандиозну тетралогију Александра Сокурова о тиранијама двадесетог века, а чине је још „Молох“, „Бик“ и „Сунце“. Фауст је кључ за разумевање прва три дела. Сви главни јунаци слични су Фаусту, закључивши у себи пакт са нечистом силом. Међутим, „Фауст“ шокира одступањима од Гетеовог класика.

Прича филма гради се на линији љубави између Фауста и Маргарите, класични обрти у радњи нису присутни, али фаустовска тема обилује новим варијацијама и мотивима. Филм је пре свега прича о паду душе и граница људскости. Снимљен на немачком језику, освојио је Златног лава на венецијанској Мостри, награду католичке асоцијације SIGNIS, признање Future Film Festival Digital Award и руску националну филмску награду „Ника”.

Приредила Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду
Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду

Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.

2024-10-16 11:29:02

„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда
„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда

Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.

2024-10-11 13:02:12

Како су донски Козаци бирали своје атамане?
Како су донски Козаци бирали своје атамане?

Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.

2024-10-06 17:31:50

Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?
Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?

На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.

2024-10-03 19:05:34

У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис
У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис

Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...

2024-09-30 13:04:21

Порекло козачких насеља
Порекло козачких насеља

Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».

2024-09-25 21:28:35

НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју
НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју

  Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим  пројектом од значаја за локалну...

2024-09-22 16:04:10

РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан
РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан

Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини

2024-09-22 00:28:19

Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»
Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»

Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?

2024-09-20 20:01:06

Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону
Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону

Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.

2024-09-14 17:53:48

Нови кабинет у Филолошкој гимназији уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Филолошкој гимназији уз подршку НИС-а

У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.

2024-09-11 12:29:47

Бошко Козарски за портал РГО: Боље познајем свет, чвршће сам везан за Русију и имам много пријатеља
Бошко Козарски за портал РГО: Боље познајем свет, чвршће сам везан за Русију и имам много пријатеља

„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва

2024-08-26 00:32:40

У Минску освећен камен темељац за храм Светог Саве
У Минску освећен камен темељац за храм Светог Саве

У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...

2024-08-16 16:45:59

Макушин: Приступање БРИКС-у омогућује њеним учесницима да развијају не само економске, већ и културне везе
Макушин: Приступање БРИКС-у омогућује њеним учесницима да развијају не само економске, већ и културне везе

У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.

2024-07-30 20:22:10

У ивановско село Сарајево стигле иконе – дарови из Републике Српске
У ивановско село Сарајево стигле иконе – дарови из Републике Српске

 У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...

2024-07-19 22:44:34

Почела осма сезона програма „NIS CALLING“
Почела осма сезона програма „NIS CALLING“

Више од 40 студента на пракси у НИС-у

2024-07-03 20:45:49

Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”
Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”

Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“

2024-05-30 18:42:36

У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању
У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању

У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.

2024-05-30 18:36:42

Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика
Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика

Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона

2024-05-26 14:02:51

Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство
Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство

Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...

2024-04-03 13:25:37

Кустурица: Први смо, на челу са Милошевићем, пружили отпор глобалистима – РТ
Кустурица: Први смо, на челу са Милошевићем, пружили отпор глобалистима – РТ

Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ

2024-03-22 14:48:04

Сећање на Лимонова – Братство
Сећање на Лимонова – Братство

Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

2024-03-18 16:11:51

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: