„Иваново детињство“ (1962), Андреј Тарковски
Када је Тарковски пред комисијом у филмском студију чувеног Мосфилма представљао сценарио свог филма сви су мислили да је то филм о малом извиђачу Ивану који је у рату изгубио најближу родбину и постао нешто попут „пуковског детета“. Када је филм снимљен постало је очигледно колико су погрешили.
„Иваново детињство“ (1962), Андреј Тарковски, Мосфиљм
„Иваново детињство“ са његовим неуротичним ритмом и нарацијом из угла детета са непоправљиво уврнутом психом ни у ком случају није био ни налик на патриотску војну драму. И мада су совјетски критичари и даље писали о „детињству уништеном ратом“ чудна осећања која је филм побуђивао имао је храбрости да прецизира тек Жан Пол Сартр. „У рату су сви војници су безумни. То дете монструм представља објективно сведочанство њиховог безумља зато што је најбезумније од свих њих“.
Први филм Тарковског постао је један од комерцијално најуспешнијих његових филмова, а у СССР-у видело га је 16,7 милиона гледалаца. У иностранству је добио „Златног лава“ у Венецији, главну награду Међународног филмског фестивала у Сан Франциску и још преко 15 признања у више земаља.
„Лете ждралови” (1957), Михаил Калатозов
Прича о двоје заљубљених људи чију је срећу уништио рат. Филм „Лете ждралови“ освојио је 1958. године главну нагаду Канског фестивала, а директор фотографије Сергеј Урусевски и глумица Татјана Самојлова добили су понуде из Холивуда.
„Лете ждралови” (1957), Михаил Калатозов, Мосфиљм
У филму нема лакировке, односно улепшавања совјетске стварности, слике „моћног народа“ пред лицем страшног рата, наглашеног хероизма и дидактике, карактеристичних за филмове тог времена. Али су зато приказане муке рата у позадини и судбине конкретних људи са њиховим бригама. Људски, дирљив филм са парадоксално срећним крајем и уједно значајно оставарење почетка хрушчоовљевог отопљавања.
„Рат и мир” (1966), Сергеј Бондарчук
Велика филмска епопеја о руском друштву у време рата против Наполеона, снимљена по истоименом роману Лава Толстоја добила је „Оскара“ и десетине других међународних награда. То је први Оскар за неки совјетски играни филм и једно од најскупљих филмских остварења у светкој кинематографији.
„Рат и мир” (1966), Сергеј Бондарчук, Мосфиљм
Бондарчук је чврсто следио Толстојеву мисао у транспоновању романа, па га је направио у више делова, а снимање је трајало пуних шест година. Управо због те претеране развучености и спорог ритма „Рат и мир“ је критикован. Али зато тако импозантно снимљен, у масовним сценама ангажоване су хиљаде људи, учествовале читаве војне јединице, филм и по најсавременијим критеријумима оставља снажан утисак.
„Урга, територија љубави” (1992), Никита Михалков
Совјетско-француска копродукција настала из идеје о документарцу о номадским племенима у Кини постала је играни филм са готово анегдотским заплетом. Монгол из степе иде у град по презервативе јер по закону нема право на више од троје деце. Кући у степу враћа се без презерватива, али са телевизором, капом и бициклом спреман на љубавни ритуал без одлагања.
„Урга, територија љубави”, Никита Михалков / Студиja Трите
Главне улоге играју натуршчици, а у филму се појављује само један професионални глумац. Могуће да је управо због тога испао тако искрен. Путовање монголског номада у велики град постаје дирљива рефлексија о судбини номадских народа и њиховој култури и традицији. Филм је добио „Златног лава“ у Венецији, руску националну награду „Нику“, као и награду Европске филмске академије за режију и био номинован за „Оскара“.
„Варљиво сунце“ (1994), Никита Михалков
Радња у „Варљивом сунцу“ смештена је у време уочи масовних стаљинистичких репресија. Сунчани летњи дан 1936. године. Цела земља слави годишњицу стаљинске градње дирижабала, а породица „правог комунисте“, Стаљиновог миљеника, празник проводи у викендици у потпуно идиличној атмосфери. Све док се не појави неочекивани гост.
Реч је о једином руском филму о „великом терору“ који је добио и Оскара за најбољи страни филм и Гран при Канског фестивала.
„Варљиво сунце“ (1994), Никита Михалков, Студија Трите
Како кажу његови творци, одредница филма није раскринкавање, али је зато он испуњен драмом у којој је обитавао совјетски народ. Историја, љубав, трагедија, страст, носталгија, класна мржња, у „Варљивом сунцу“ има много истински драмских момената
„Повратак“ (2003), Андреј Звјагинцев
Дебитантско остварење Андреја Звјагинцева „Повратак“ дочекано је на Западу са истинским одушевљењем, а редитељ прозван наследником Тарковског. На Венецијанском фестивалу добио је пет награда, укључујући, наравно и „Златног лава“. Међународно удружење филмских новинара и критичара (ФИПРЕСЦИ) одликовало га је својим признањем два пута за овај филм, у Палм Спрингсу и Солуну.
„Повратак“ (2003), Андреј Звјагинцев, Рен Фиљм
Ова аскетска драма о двојици браће и неочекиваном повратку оца кога јако дуго нису видели, тако да се сусрет могао сматрати првим, није прича о поновном срећном окупљању разорене породице. Они одлазе на психолошки скоро неиздрживо путовање аутомобилом, међутим куда и зашто, дечаци не знају до последњег тренутка. Критичари су филм окарактерисали као дугоочекивани повратак руског филма високој стилизацији, а стваралаштво овог редитеља одтада је у фокусу најзначајних филмских фестивала на свету.
„Фауст” (2015), Александар Сокуров
Филм затвара грандиозну тетралогију Александра Сокурова о тиранијама двадесетог века, а чине је још „Молох“, „Бик“ и „Сунце“. Фауст је кључ за разумевање прва три дела. Сви главни јунаци слични су Фаусту, закључивши у себи пакт са нечистом силом. Међутим, „Фауст“ шокира одступањима од Гетеовог класика.
„Фауст” (2015), Александар Сокуров, Proline Film
Прича филма гради се на линији љубави између Фауста и Маргарите, класични обрти у радњи нису присутни, али фаустовска тема обилује новим варијацијама и мотивима. Филм је пре свега прича о паду душе и граница људскости. Снимљен на немачком језику, освојио је Златног лава на венецијанској Мостри, награду католичке асоцијације SIGNIS, признање Future Film Festival Digital Award и руску националну филмску награду „Ника”.
Приредила Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond
Пише: Аркадиј Талисвејбер
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-22 20:04:56
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-18 13:56:50
Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.
2024-10-16 11:29:02
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
2024-10-11 13:02:12
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
2024-10-06 17:31:50
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
2024-10-03 19:05:34
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини
2024-09-22 00:28:19
Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?
2024-09-20 20:01:06
Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.
2024-09-14 17:53:48
У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.
2024-09-11 12:29:47
„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва
2024-08-26 00:32:40
У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...
2024-08-16 16:45:59
У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.
2024-07-30 20:22:10
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51