Нацистичка пљачка културних добара других земаља је наводно имала за циљ стварање огромног музеја ремек дела из целог света, књига и рукописа, музичких инструмената и нота, слика и скулптура, древних историјских артефаката. Зато су специјални СС одреди имали задатак да конфискују културна добра и односе их у Немачку, пише Russia beyond.
За време рата оштећено је више од 400 совјетских музеја, а у библиотекама је уништено 115 милиона штампаних издања. У каталогу културних добара, опљачканих или несталих у то време, у 18 свезака наведен је 1 177 291 музејски експонат, а регистар се, поред тога, стално допуњава.
Ово су само најпознатије нацистичке пљачке на територији СССР-а.
Немци у Петергофу
Bundesarchiv
Слике из Третјаковске галерије
У првим данима рата велики број слика евакуисан је у Сибир и потом, успешно враћен на своје место. Међутим, више од 30 слика из Третјаковске галерије било је привремено изложено у представништвима СССР-а у Немачкој, Аустрији, Чехословачкој и Пољској.
Пљачање совјетских културних добара почело је у првим сатима напада Немачке. Специјални „кунст батаљони“ односили су из совјетских амбасада и трговинских представништава вредне документе, намештај, и наравно, слике. Многа од тих дела нашла су се пре свега у приватним рукама, заувек су изгубљена ремек-дела као што су „Слепи просјаци у Малорусији“ Владимира Маковског, „Зимско вече“ и „Стогови“ Николаја Дубовског, „Борови над литицом“ Ивана Шишкина.
„Слепи просјаци у Малорусији“ Владимира Маковског
Третјаковска галерија
„Зимско вече“ Николаја Дубовског
Третјаковска галеријаНестало је и неколико северних пејзажа Александра Борисова, које је купио оснивач галерије Павел Третјаков. Један од тих радова настао 1896. године пронађен је на тржишту антиквитета 2006. године, а реч је о слици „Планина Ваљчика на вечерњем светлу средином септембра“. Слика је успешно враћена галерији.
„Планина Ваљчика на вечерњем светлу средином септембра“ Александра Борисова
Третјаковска галерија
Ћилибарска соба из Царског села
Музејски радници у Санкт Петербургу, тада Лењинграду, херојски су у рекордно кратком времену упаковали, сакрили и евакуисали милионе артефаката из ликовних галерија и царских двораца. Ипак није све могло да буде спашено. Експонате који су остали они су пажљиво упаковали, а зидове Ћилибарске собе обложили ватом и излепили папиром како би их заштитили од експлозија.
Ћилибарска соба
Јавно власништвоНацисти који су заузели Царско село и друга предграђа Лењинграда опљачкали су велики број преосталих слика. У дворцима су поскидали свилене тапете и дрвене подове рађене у мозаику. Када је реч о Ћилибарској соби имали су посебно наређење, за неколико дана демонтирали су је и однели све што је у њој било. После рата соба је нестала, а истраживачи верују да се налазила у краљевском замку у Кенигзбергу и да је изгорела у врема заузимања града који је постао совјетски Калињинград. Постоје и друге верзије, да је била сакривена у рудницима и чак да су је однели Американци. Иначе, потрага за собом траје и дан-данас.
Ћилибарска соба спада у највећа и најпознатија изгубљена културна добра совјетске стране. Крајем деведесетих година у Немачкој су приликом покушаја продаје конфисковани фрагменти аутентичне собе, мозаик и ћилибарска комода. Како се испоставило, један СС официр кришом их је изнео као сувенире. Двехиљадите враћени су Русији, а 2003. у Царском селу завршена је реконструкција Ћилибарске собе направљене од калињинградског ћилибара. Међу спонзорима, између осталих биле су и немачке компаније.
Немци у Царском селу
Bundesarchiv
Вртна уметност царског дворца у Петергофу
Петергоф се налазио на територији коју су Немци окупирали. Био је тешко оштећен. Раскошни Велики дворац у Петергофу нацисти су претворили у рушевине, уништили јединствени систем фонтана и спалили дрвеће у царском врту. Како би сачували вредне вртне скулптуре запослени у Музеју спаковали су их и закопали уочи напада. Неке од њих успели су да склоне у Исакијевском сабору у Петербургу.
Немци у Царском селу
BundesarchivПосле ослобођења Петергофа, у јануару 1944. године, већина склоњених скулптура успешно су пронађене. Ипак, музејски стручњаци нису пронашли велике скулптуре Самсона, Волхова и многе друге, нестале без трага.
GAlexandrova (CC BY-SA 4.0)
Од оног што је нестало највећих димензијама била је фонтана „Нептун“ коју су Немци однели у Нирнберг где ју је иронијом судбине у 18. веку и купио Павле Први. Композиција је, срећом, пронађена 1948. године и враћена.
Црквене драгоцености из Новгородске области
За време рата Новгородску област окупирале су немачке трупе. Новгородска Софија, један од најстаријих руских храмова тешко је оштећен у гранатирању 1942. године. Гранате су пробиле зидове и плафон и уништиле бројне фреске. Оштећена је и купола храма, а златну оплату Немци су претопили и користили за сувенире које су слали кући. Из храма су однели и велики број драгоцености, укључујући иконостас и паное у мозаику.
Немци у Царском селу
BundesarchivВојници шпанске Плаве дивизије који су ратовали на страни нациста, украли су и два метра висок позлаћени крст који се налазио на главној куполи храма. Више од педесет година чуван је у Војно-инжењерској академији код Мадрида, а 2004. године свечано је враћен руској православној цркви. Реликвија се данас чува у храму.
Дар Ветер (CC BY-SA 3.0)
Из Цркве светог Мине у Старој Руси, недалеко од Новгорода Немци су однели звоно. На звону су приметили натпис са именом аутора „Алберт Бенинг, Либек, 1672“. Некада давно Новгород је улазио у Ханзеатски савез, као и Либек. Немци су звоно однели у „домовину“ као „поклон са Источног фронта“.
Новгородски музеј
„Старо звоно са језера Иљмењ неће зацелити све ране од бомби и граната. Међутим за немачког војника имаће симболично значење које говори да он није ландскнехт (најамни војник) или сурови поробљивач него чувар древне културе“, писао је 1942. године немачки фронтовски лист. Тај чланак са панорамом родне Старе Русе пронашао је и сачувао један совјетски војник. Много година касније он је о томе испричао завичајном историчару Нини Богдановој која је ушла у траг звону. Градоначелник Либека вратио је звоно Старој Руси. Данас се чува у локалном музеју.
Александра Гузева, Russia beyond
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
RSS
