Одабрати из тако обимног опуса генијалног писца само десет дела истински је изазов. Ипак, упустили смо се у ту авантуру и покушали да издвојимо најзначајнија, пише Russia beyond.
Одабрати из тако обимног опуса генијалног писца само десет дела истински је изазов. Ипак, упустили смо се у ту авантуру и покушали да издвојимо најзначајнија
„Детињство“ (1852)
Петр Фоменко,1973
Упознавање са Лавом Толстојем руска деца обично започињу са овим делом. „Детињство“ је део биографске трилогије и један од првих покушаја анализе осећања и мисли, проналажења њиховог карактера. Аутор помно прати свог јунака, малог Николаја (а у ствари себе) у прелазном периоду његовог живота. Отац одводи дечака из родне куће у Москву и одваја од вољене мајке, оличења чистоте и удубности. Када она касније умре завршава се и јунаково срећно детињство. Толстој детаљно преиспитује огорченост, стид, срамоту, узбуђење, речју све што дечак доживаљава.
„Севастопољске приче“ (1855—1856)
Franz Roubaud/Sevastopol's Panorama
Посматрајући најпознтији портрет Толстоја са седом брадом тешко је замислити га као младог официра у пуној снази. Ипак, чињеница је да је писац неколико година служио на Кавказу, а у време Кримског рата који је вођен од 1853. до 1856. године провео скоро годину дана у Севастопољу, где је чак и командовао батеријом. Било је то тешко време за њега, а страхоте рата нашле су важно место у „Севастопољским причама“. Прва од три приче објављена је у јеку рата и одлично примљена међу читалачком публиком жељном било каквих извештаје са фронта. У принципу то је било прво реалистичко књижевно остварење о рату.
„Рат и мир“ (1863—1869)
Tom Harper/BBC Cymru Wales, 2016
Толстој је просто незамислив без свог главног романа „Рат и мир“ који је његова супруга Софија Андрејевна руком преписивала неколико пута уносећи небројене измене. У „Рату и миру“ наилазимо на описе ратних догађаја, али и њихову рефлексију на животе неколико генерација. Толстој је дочарао и Москву и Петербург и судбине читавих племићких породица, доносећи притом маестралне психолошке портрете најразличитијих јунака. Са подједнаким успехом проникао је у психу и карактер младе Наташе Ростове и старог свадљивог кнеза Болконског, па чак и Наполеона. Рат против Француза из 1812. године управо се тако и доживљава, кроз призму Толстојевог дела. Писац је првобитно намеравао да напише роман о декабристима, међутим, трагајући за узроцима устанка из 1825. године дошао је до овог рата и одлучио да истражи како је он преокренуо судбину Русије.
„Кавкаски заробљеник“, 1872.
Георгий Калатозишвили/Грузия-фильм,1975
Највећи руски песник Александар Пушкин има поему „Кавкаски заробљеник“, а Толстојева прича, написана 50 година касније без сумње упућује на Пушкина. Двојицу руских официра заробљавају горштаци, грешком једноп од њих који није покрио колегу, већ се дао у бекство. Главни јунак на све начине покушава да побегне из ропства, а у томе му помаже ћерка горштака у чијој шупи га држе. У Русији слови за штиво за децу и тинејџере, причу о рату, части и поштењу, о достојанству. Приповетка је доживела бројна издања и екранизације, између осталог у филму Сергеја Бодрова старијег, 1996. године, када је радња пренета у деведесете године прошлог века и Чеченски рат.
„Ана Карењина“ (1873-1877)
Джо Райт/Studio Canal, Working Title Films,2012
Толстојеви поштоваоци најчешће се деле на оне који воле „Рат и мир“ и оне који воле „Ану Карењину“. Још један импресиван по обиму роман који, међутим, не обухвата толико широк материјал. Толстој се овога пута фокусирао на карактер среће и несреће породичног живота. Заокупљен том темом писац покушава да одговори на бројна морална питања. Може ли се дете оставити зарад вољеног човека и може ли се опростити превара ради дететове среће. Поред тога у роману постоји јунак у коме се може препознати сам Толстој. То је Константин Љевин који напушта живот у високом друштву и заједно са сељацима оре земљу.
„Смрт Ивана Иљича“ (1884—1886)
Александр Кайдановский/Ленфильм, 1985
„Смрт Ивана Иљича“ заузима важно место у руској књижевности. Толстојев роман представља есенцијална размишљања руског човека о смрти и покушај да јој се погледа право у лице. Писац детаљно описује умирање Ивана Иљича и на крају, у последњим тренуцима, пред сам крај, испоставља се да смрти више нема. Као што, међутим, нема ни живота.
„Кројцерова соната“ (1887—1889)
София Милькина, Михаил Швейцер/Мосфильм, 1987
Oва мања по обиму приповетка изазвала је невероватно бурну реакцију у друштву, била је омиљена међу омладином, а једно време њено издавање забранила је царска цензура. У позном остварењу руског писца муж у нападу љубоморе убија жену. Бива ослобођен, а неколико година касније причајући о том догађају случајном сапутнику у возу размишља како је целокупно друштво искварено. Згрожен је чињеницом да се девојке од ране младости уче да буду добре супруге и угађају мужевима, а у случају младића распусност пре брака сматра се нормалном. Толстој транспонује властито разочарање у институцију брака и његову кризу. Он притом позива на одустајање од свега телесног, а мисију жене види управо у рађању деце и бризи о потомству.
„Васкресење“ (1889—1899)
Михаил Швейцер/Мосфильм, 1960
Последњи Толстојев роман који је писац сматрао својим најбољим остварењем. Прича о искупљењу некад разузданог официра који је завео невину слушкињу своје тетке и оставивши јој новац без опроштаја отишао поново на службу. За њега је то била само епизода, а живот девојке заправо уништен. Она је затруднела и била принуђена да оде и сналази се за живот. На крају се срећу на суду. Он у улози поротника, а она као оптужена за убиство. Чувши њену страшну причу бивши официр доживљава невероватни унутрашњи преокрет. Он полази за девојком која одлази на издржавање затворске казне како би јој олакшао постојање. Роман рефлектује духовна лутања самог Толстоја.
„Хаџи Мурат“ (1896—1904)
Иллюстрации А.П. Сафонова к книге Толстого Л. Н. «Хаджи-Мурат» --- Александр Сафонов
Толстој се поново окреће кавкаској теми и причу базира на стварном догађају који га је заинтересовао четрдесет година раније, када је служио на Кавказу. Хаџи Мурат, десна рука вође горштака имама Шамила прелази на страну руске армије. Командни кадар војске прихвата га као драгог госта. Хаџи Мурат Русима обећава да ће на њихову страну превести цео Дагестан ако му помогну да избави породицу коју је Шамил заробио. Али у оданост пребега мало ко верује...
„Отац Сергије“, 1898
Игорь Таланкин/Мосфильм,1978
Осамдесетих година деветнаестог века Толстој доживљава озбиљан духовни преокрет, преиспитујући свој однос према вери и моралу. У „Оцу Сергију“ он описује готово узорни духовни пут који човек може да трасира. Страствени млади официр Степан раскида веридбу са прелепом вереницом пошто сазна да је она била љубавница императора коме се иначе и сам дивио. Степан одлази у манастир где постаје праведник, отац Сергије. Међутим, ни у манастиру не успева да пронађе праву веру, а ходочасници га одвараћају од праведног начина живота, па напушта братство и лута, тражећи свој пут у послу и бризи о болеснима. Толстој помно прати психолошки портрет јунака у свим фазама његовог пута.
Александара Гузева, Russia beyond
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
2024-10-06 17:31:50
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
2024-10-03 19:05:34
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини
2024-09-22 00:28:19
Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?
2024-09-20 20:01:06
Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.
2024-09-14 17:53:48
У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.
2024-09-11 12:29:47
„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва
2024-08-26 00:32:40
У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...
2024-08-16 16:45:59
У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.
2024-07-30 20:22:10
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10