Руски сликари су имали обичај да путују Европом и Руском империјом, и да много времена проводе на тим путовањима. Појединци су се одважили да ради библијске сцене отпутују на Блиски исток или у далеку и непознату Азију, пише Russia beyond.
Василиј Верешчагин (1842-1904)
Верешчагин је био пре свега војно лице, а сликарство му је било хоби. И прославио се пре свега као аутор слика на којима су приказане сцене из рата. Служећи у војсци много је путовао, између осталог и у удаљене области Руске империје. Средњоазијском Туркестану је посветио целу серију слика. Поред тога, Верешчагин је путовао и у Индију и Кину, где је насликао своју најпознатију (и најјезивију) слику „Апотеоза рата“. Затим је обишао Блиски исток, Сирију и Палестину.
Богати киргиски ловац са соколом, 1871.
Третјаковска галерија
У планинама Алатау, 1870.
Третјаковска галерија
Развалине кинеске паганске молионице са идолима. Ак-Кент, 1870.
Третјаковска галерија
Номадска сеоба Киргиза, 1870.
Третјаковска галерија
Главна улица Самарканда са тврђаве у рано јутро, 1870.
Третјаковска галерија
Пролаз Барскаун, 1869-1870.
Калушки музеј ликовних уметности
„Ликују“, из серије „Варвари“, 1872.
Третјаковска галерија
Тимурове (Тамерланове) двери, 1872.
Третјаковска галерија
Мула Рахим и мула Керим се свађају на путу до тржнице, 1873.
Третјаковска галерија
Василиј Поленов се много интересовао за верске теме. Његов дипломски рад у Сликарској академији била је слика „Христос васкрсава Јаирову ћерку“ (1871), за шта је добио прву награду – велику златну медаљу. Десет година касније отиснуо се на велико путовање по Блиском истоку, посетио многа библијска места и интензивно скицирао пејзаже, архитектуру, лица и народну ношњу. Касније је из тог материјала никло његово најважније дело – слика „Христос и грешница“ (купио ју је лично император Александар III). Крајем 1890-их сликар још једном одлази у Палестину, Сирију и Египат, овога пута ради прикупљања материјала за велики циклус слика „Из Христовог живота“. Библијске сцене Поленов смешта у пејзаже које је лично видео.
Бејрут, 1882.
Национални музеј „Кијевска галерија слика“
Витлејем, 1882.
Саратовски музеј уметности „А. Н. Радишчев“
Харам ел Шариф (Узвишено уточиште), где се налазио древни јерусалимски храм, 1882.
Третјаковска галерија
Храм св. Јелене. Споредни олтар храма Гроба Господњег, 1882.
Третјаковска галерија
Христос и грешница, 1888.
Руски музеј
На Тиверијадском (Генисаретском) језеру, 1888.
Третјаковска галерија
Одлучише да иду у Јерусалим, 1890. Серија „Из Христовог живота“
Самарски обласни музеј уметности
Јаков и Јован, 1890. Серија „Из Христовог живота“
Руски музеј
Међу учитељима, 1896. Серија „Из Христовог живота“
Третјаковска галерија
Испуни се премудрости, 1896. Серија „Из Христовог живота“
Нижегородски државни уметнички музеј
Беше у пустињи, 1909. Серија „Из Христовог живота“
Вјатски уметнички музеј „В.М и А.М Васњецов“
Александар Јаковљев је 1917. године као млад сликар већ посетио Италију и добио стипендију за путовање у Азију. Проучавао је руски Далеки исток, а путовао је и у Кину и Јапан. У Пекингу га затичу вести о револуцији у Русији, после чега се он не враћа у отаџбину, него директно из Азије одлази у Париз. Затим, почетком 1930-их, одлази у Азију у склопу аутомобилске акције „Жута експедиција“ коју је организовала компанија Citroen. Отуд је донео преко 800 радова који су излагани на изложбама многих земаља света, а затим су објављени у засебном албуму под насловом „Скице Азије“.
Азијски рибар
Sotheby's
Битка ратника. Кинеско позориште.
Приватна колекција
Улица у Јапану, 1919.
Приватна колекција
Опера у Пeкингу, 1918.
Sotheby'S
У пустињи Авганистана, 1931.
Приватна колекција
Караван-сарај у Авганистану, 1931.
Приватна колекција
Ламина посета, 1933.
Приватна колекција
Монголи, 1933.
Међународни центар и музеј „Рерих“
Рерих је један од најпознатијих и најзагонетнијих руских сликара. Познат је пре свега по хималајским пејзажима. Био је историчар и археолог, много је путовао Русијом и постепено почео да се интересује за Исток, да проучава дела источњачких филозофа и будизам. Када је 1917. године у Русији избила револуција Рерих се налазио у иностранству. Није се вратио у отаџбину, а 1923. је кренуо у велику азијску експедицију. Посетио је Индију, Кашмир, Кину и Тибет, вршио етнографска и археолошка истраживања и, наравно, много сликао. Касније је још једном отпутовао у Кину, а затим се настанио у Индији, где је остао до краја живота.
Буда победник, 1925.
Нижегородски државни уметнички музеј
Црвени коњи (Коњи среће), 1925.
Међународни центар и музеј „Рерих“
Агни Јога. Диптих, 1928.
Музеј „Николај Рерих“, Њујорк
Кришна (Пролеће у Кулуу), 1930.
Музеј „Николај Рерих“, Њујорк
Планина пет ризница (Два света), 1933.
Музеј „Николај Рерих“, Њујорк
Џелеп-Ла. Граница Тибета, 1936.
Музеј „Николај Рерих“, Њујорк
Херојева звезда, 1936.
Музеј „Николај Рерих“, Њујорк
Монголија. Џингис-канов поход, 1937.
Музеј Истока
Канченџанга, 1944.
Државни музеј уметности народа Исток
Ладак (Манастир Ламајуру), 1947.
Музеј „Николај Рерих“, Њујорк
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
RSS
