Уметност је требало да буде у служби комунистичких идеала, па су ликовни уметници на платнима дочаравали нову идеологију. На кога је ваљало угледати се, како живети и волети отаџбину, сазнајте из нашег избора кључних дела тог доба, пише Russia beyond.
Борис Кустодијев, „Бољшевик“
Третjaковска галериja
Кустодијевљевом сликом алегоријом доминира огромна фигура бољшевика, владара новог света, који носећи завијорену црвену заставу, предводи масу у комунистичку будућност. Слика је била по укусу совјетске власти и касније је ушла у састав збирке Нове Третјаковске галерије.
Кузма Петров-Водкин, „1918. година у Петрограду“ („Петроградска мадона“), 1920.
Третjaковска галериja
Радови Петрова-Водкина подсећају на иконопис, како композиционо, тако и по боји и симболима. Он је постао истински иконописац новог комунистичког поретка, а једна од парадигматских „икона“, слика „1918. у Петрограду“, позната је и као „Петроградска мадона“. У позадини се види револуционарни хаос који је захватио град, пропагандни леци, митинзи, разбијени прозори. Дочарана на фону нереда смирена жена са белом марамом на глави и дете у њеним рукама симболи су новог живота и нове Русије.
Александар Деjнека, „Одбрана Петрограда“, 1928.
Третjaковска галериja
Касније ће стил Александра Дејнеке више нагињати соцреализму, међутим, за композицију са сулеатама насталу на десетогодишњицу Револуције то се не може рећи. У предњем плану (доњем) борци одлазе у Грађански рат, док у позадини крећући се у супротном смеру, увијени у шињеле, рањеници се враћају кући.
Александар Герасимов, „В.И. Лењин на трибини“, 1930.
Алексей Бушкин/Sputnik
Вођа револуције Владимир Лењин био је неприкосновено главно божанство и идол целе земље Совјета. На визијама Лењиновог лика сликари су брижљиво радили, често митологизујући његову биографију. Тако је он представљан како у колиби чека да уђе у револуционарни Петроград, на трибини, оклопном возилу, или како лично учествује у соботницима (друштвено корисном раду). Један од његових најпознатијих портрета из совјетске ере је онај са трибине на којој он практично лебди изнад заставе.
Александар Самохвалов, „Киров прима параду фискултурника“, 1935.
Руски музеj
Совјетски руководиоци су већ у првим годинама по доласку на власт стављали акценат на јачање здравља грађана у циљу плодотворног рада. Тако су пропаганда спорта и бављења физичком културом постали један од главних задатака и за уметнике. Александар Самохвалов урадио је неколико слика по наруџбини о радостима совјетског спорта.
Куриј Пименов, „Нова Москва“, 1937.
Третjaковска галериja
Слика је један од симбола социјалистичког реализма, званичне совјетске уметности. Широке улице, аутомобили, трансформисан град, преплављен светлошћу, за воланом жена, једнакост у СССР-у.
Aлександар Дејнека, „Одбрана Севастопоља“, 1942.
I. Kogan/Sputnik
Огроман сегмент совјетске уметности посвећен је хероизму совјетских војника у Другом светском рату. Једна од најпознатијих таквих слика, истинска химна храбрости је Дејнекино платно Одбрана Севастопоља.
Сергеј Герасимов, „Мајка партизана“, 1943-50.
О. Ignatovich/Sputnik
У свом стваралаштву Сергеј Герасимов опевао је село, колхозе и сељаке. И на његовом најпознатијем платну Мајка партизана, представљена је обична жена са села, која без трунке страха гледа непријатеља право у очи.
Александар Лактионов, „Писмо са фронта“, 1947.
Третjaковска галериja
Слика је била толико популарна својевремено да ју је купила Третјаковска галерија. Осим тога штампана је у уџбеницима, на постерима и поштанских маркама.
Татјана Јаблонска, „Јутро“, 1954.
Третjaковска галериja
Још једно дело са радосним људима у време хрушчовљевског отопљавања. Девојчица, као што следује сваком пиониру, ради јутарњу гимнастику. Она не само да јача „дух и тело“, него правилно започињући нови дан, иде напред, у светлу будућност.
Russia beyond
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14