Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?

Објављено: 04.04.2021.год.
фото: © Legion Media; Russia Beyond / RT

Да ли је лако учити друге словенске језике ако знате руски?


Руски језик припада словенској групи индоевропске језичке породице. Словенске језике, према различитим изворима, говори између 400 и 500 милиона људи. Руски је најраспрострањенији словенски језик. Сматра се да данас руски језик у свету говори око 250 милиона људи. Руски је један од пет званичних језика УН и у протеклим годинама је 
на другом месту по распрострањености на интернету. пише Russia beyond.

Природни говорници руског језика, исто као и странци који у одређеној мери знају руски, често се питају да ли он личи на сродне словенске језике и може ли им знање руског језика помоћи у разумевању и учењу неког од тих језика. Покушаћемо да одговоримо на то питање.

Како су настали словенски језици и ко их говори?

Савремени словенски језици имају заједничког претка. То је прасловенски језик који је постојао отприлике до 6-7. века нове ере као конгломерат дијалеката словенских племена настањених на великом простору Источне Европе.

Од 7. века у прасловенском се већ издвајају западна, јужна и источна група дијалеката, од којих су касније настале подгрупе словенских језика са карактеристичним лексичким, морфолошким, фонетским и граматичким разликама међу њима.

Западна подгрупа су савремени пољски (око 40 милиона говорника), чешки (око 10,5 милиона), словачки (5,2 милиона), кашупски (војводство Поморје у Пољској, око 100 хиљада), лужичкосрпски језици (земље Саксонија и Бранденбург у Немачкој, око 50-60 хиљада), јужнорусински језик (Војводина у Србији, Славонија у Хрватској, око 15.000), а такође језици полапских и поморских Словена који су изумрли пре неколико векова на територији савремене Немачке и Пољске. Сви западнословенски језици користе латиницу изузев јужнорусинског језика који користи ћирилицу.

Јужна подгрупа су савремени бугарски (око 9 милиона) и македонски (око 2 милиона), словеначки (око 2 милиона) и језици који су донедавно третирани као један државни језик под називом српскохрватски: српски (преко 9 милиона говорника у Србији, Републици Српској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, с тим што у Црној Гори део становништва и представници власти третирају локалну варијанту српског језика као посебан црногорски језик, и још око 3 милиона говорника српског у дијаспори), хрватски (око 6 милиона људи) и бошњачки, језик босанских Словена муслиманске вероисповести (око 1,3 милиона). Наведени државни језици са некадашњег српскохрватског говорног подручја имају практично идентичну граматичку основу и заједнички вокабулар. И поред толике сличности, после распада Југославије сам назив „српскохрватски“ је изгубио актуелност јер је свака новонастала држава наставила да води сопствену језичку политику која подразумева и развој националног језика. 

Јужнословенској групи припадају и језици православног богослужења: изумрли старословенски језик и његов наследник црквенословенски. Бугари и Македонци користе ћирилицу, Срби и Црногорци ћирилицу и латиницу, а Хрвати и Словенци само латиницу.

Источна подгрупа су савремени руски језик, украјински језик (према различитим изворима 30-40 милиона), белоруски језик (око 7 милиона), а такође карпатско-русински језик (према различитим изворима 100.000-600.000, Закарпатска област Украјине, Источна Словачка, северни делови Мађарске и Румуније, делови такозване Лемкившчине у Пољској), који је у земљама Европске уније и у Русији признат као засебан језик, али се у Украјини третира као дијалекат. Источни Словени користе ћирилицу (а поједине варијанте карпатско-русинског језика у Словачкој – латиницу).

Сви словенски језици су сачували неколико хиљада заједничких речи које у сваком од њих чине значајан део фреквентне лексике. Унутар језика сваке подгрупе има још више заједничког у лексици, фонетици, творби речи и граматици. Поред тога, између појединих словенских језика из различитих подгрупа могу такође постојати међусобне билатералне историјске везе и паралеле. Уједно су на многе словенске језике током њиховог развоја утицали и други, несловенски језици, пре свега немачки, турски и мађарски. Хиљаду година је трајао период у коме су представници различитих делова словенског ареала могли међусобно да комуницирају без преводиоца. Али данас су често принуђени да једни са другима разговарају на енглеском јер без специјалне обуке није могуће да Пољак разуме Руса, Чех Србина или Бугарин Словенца, било да је реч о писаном тексту или усменом говору. Као што је већ речено, изузетак у том смислу, наравно, представља комуникација између Срба, Црногораца, Хрвата и Бошњака (тј. босанских муслимана). Исто тако једни друге могу да разумеју Чеси и Словаци, Бугари и Македонци. Словенци и Македонци по правилу добро разумеју житеље осталих земаља бивше Југославије, али у обрнутом смеру није тако – житељи тих земаља, са своје стране, много теже разумеју словеначки и македонски.

Како други словенски народи разумеју руски? По чему је руски сличан другим словенским језицима, а по чему се од њих разликује?

Руски, украјински и белоруски

Руски, украјински и белоруски су међусобно веома блиски. До 13-14. века источни Словени су говорили и писали на језику који је директан предак руског, украјинског и белоруског. Житељи целе Старе Русије звали су га „рус(ь)скый язык“, а савремени руски слависти зову га староруски језик (древнерусский язык). Временом се кроз векове у језику различитих региона Старе Русије појављивало све више локалних разлика у лексици и граматици и развијали су се специфични језички процеси, што је у 19. веку резултирало формирањем и кодификацијом украјинског и белоруског језика који се разликују од руског. До 1917. године украјински и белоруски су званично третирани као малоруски и белоруски дијалекат јединственог руског језика, а званичан статус државних језика у Украјинској и Белоруској ССР добили су 1922. године заједно са формирањем СССР-а.

У последња три века руски језик је у већем делу Украјине и Белорусије, које су биле део Руске империје, а затим СССР-а (пре 1939, 1939. и после 1945. Украјинској и Белоруској ССР придружене су западне територије данашње Украјине и Белорусије), био јединствени државни језик (у Руској империји) или један од два државна језика (у СССР-у), и зато у 21. веку 
већина становника Украјине и огромна већина становника Белорусије говори руски језик као матерњи или као други језик. У средњем веку је територије ових земаља дуго контролисала Пољска (западне области Украјине и Белорусије биле су под пољским утицајем или пољском управом све до 1939. године), што је неизбежно извршило снажан утицај на украјински и белоруски вокабулар. Услед тога, данашњи Украјинци и Белоруси су или говорници руског језика или у великој мери разумеју руски, док Руси без специјалне обуке (или познавања пољског језика) тешко могу да разумеју украјински и белоруски.

Ако сте Рус или странац који зна руски биће вам далеко лакше да научите украјински и белоруски него онима који не знају руски. А ако уз то знате још и пољски, онда ћете украјински и белоруски савладати без нарочитих проблема.

Руски језик и западнословенска подгрупа

Западнословенски језици, гледано из руског угла, имају тешку фонетику која обилује шуштавим и меким сугласницима, има дуге вокале (чешки и словачки), назалне вокале (пољски)... Русима је још тежа њихова граматика. На пример, руски језик има само три деклинације, док словачки и чешки имају преко десет типова промене именица! Наравно, структура руског и других словенских језика је у целини слична, тако да и између руског и западнословенских језика постоје сличности у лексици, али тешко да ће вам познавање руског језика много помоћи да научите пољски или чешки. Мораћете да уложите скоро исти напор као и у учењу било ког новог европског језика. Ако од словенских језика познајете, рецимо, само пољски, онда ће вам учење руског језика такође бити озбиљан изазов, између осталог и због ћирилице.

Руски језик и јужнословенски језици

Захваљујући посебној улози коју је у развоју руског језика одиграо старословенски, а затим и црквенословенски језик, руски је са јужнословенским језицима повезан великим бројем такозваних црквенословенизама, тј. руске лексике јужнословенског порекла. Није у питању само књишка лексика него и мноштво тако једноставних и фреквентних речи као што су среда, праздник, здание, одежда, страна, помощь, единица, нравиться, и др. Занимљиво је да је у другој половини 19. века настала обрнута ситуација. Наиме, Русија је узела непосредно учешће у ослобађању балканских Словена од турског јарма, а руска књижевност је доспела у врх светске књижевности, тако да су сада јужнословенски језици, тј. обновљени српскохрватски и поготово бугарски, почели интензивно да позајмљују речи из руског језика.

И поред тих историјски условљених сличности у лексици, оне наравно нису довољне да би неко ко зна руски лако могао научити било који јужнословенски језик. Ту има доста потешкоћа. У српском/хрватском и словеначком је проблематична деклинација. Она је слична, али наставци „нису као у руском“ (словеначки, на пример, има двојину...). Слично је и са конјугацијом, да и не говоримо о акценту и реду речи у реченици. Бугарски и македонски још имају и постпозитивне чланове и велики број глаголских облика, а немају деклинацију. И наравно, као и у случају са западнословенским језицима, има много словенске лексике која се не користи у савременом руском, много позајмљеница из немачког и мађарског, и поготово турског, што је и иначе карактеристично за овај регион (нарочито много турцизама има у бугарском и македонском, и у бошњачком језику, а мање код Срба, и још мање код Хрвата). Све у свему, знање руског језика ће вам можда у већој мери олакшати учење јужнословенских него западнословенских језика, али свакако не треба очекивати да ће то бити „лаганица“.

Какав закључак се може извести о руском и другим словенским језицима? Руски језик је близак сродник осталих словенских језика. Њихова међусобна сличност је условљена како заједничким коренима тако и каснијим контактима између тих језика.

Да ли знање руског помаже у учењу других словенских језика?

И помаже (када видите сличност са руским), и не помаже (када не видите сличност), па чак може и да смета (када вас сличност само збуњује). Нема сумње да је друге словенске језике лакше и брже научити да се читају него да се разумеју на слух, и утолико пре да се говоре. У процесу говора или писања долази до изражаја појава која се зове језичка интерференција сродних језика, када се човеку у глави помешају елементи сличних ситема и он говори „мешовитим“ језиком. Понекад је тај процес веома распрострањен и захвата велике популације. На пример, у Украјини или Белорусији, које су фактички двојезичне средине, људи често комуницирају на несистемски помешаном руско-украјинском (такозвани суржик) или руско-белоруском говору (такозвана трасјанка).

 


Да видимо на крају шта о интерференцији кажу словенски билингви и странци који говоре руски и друге словенске језике. 

Дејан, филолог, русиста, говорник српског и македонског језика:

Не мислим да ми је познавање двају словенских језика на било који начин помогло у учењу руског. Пре ће бити да ми је отежало посао. Највеће препреке за мене су ред речи у реченици, рекција и изговор појединих гласова.

Али то је само мој случај. Знам Српкињу која говори најчистији руски, мада није у стању да објасни ниједно граматичко правило руског језика. Исто тако знам доста Срба који деценијама живе у Русији и говоре некакав „руски пиџин“.

Лексика је слична, али има и много речи истог корена са различитим значењем које вас вуку да кажете оно што уопште нисте хтели. Моја познаница, лекторка руског језика (Македонка по једном родитељу), буквално је преводила македонски израз „пукнав од смеа“ руским „я пукнула со смеху“, што на руском, благо речено, није баш исто („пукнуть“ значи „пустити голуба“).

Словенски језици су, наравно, слични. Али ако Словен жели да постигне одличан резултат, он ће морати да уложи исти напор, било да учи руски или папуански.

Светослава, филолог-србокроатиста, говорник руског и бугарског језика:

Одрасла сам у двојезичној руско-бугарској породици. Моји родитељи су одлично савладали „језик брачног друга“. Будући да је остао у Русији, тата је временом савршено научио руски и потпуно се асимиловао у Русији, а када је својевремено дошао у Москву као 20-годишњи студент знао је језик на нивоу који се учи у школи (у време социјализма руски је у Бугарској био обавезан страни језик). У почетку је правио смешне грешке. На пример, једном када је мојој (будућој) мами описивао свој родни град рекао је: „А крыши у нас покрыты...“, па је онда направио паузу, тражећи праву реч, и на крају рекао: „черепашками“. Испало је: „Кровови су код нас покривени корњачицама“, а хтео је да каже „цреповима“ (на руском „черепицами“).

Канаме, филолог слависта, предавач руског и српског, природни говорник јапанског језика (говори руски, српски, бугарски, русински, словачки и пољски):

Нема сумње да познавање руског језика помаже у учењу других словенских језика, али се не може рећи да оно увек доприноси њиховом бољем савладавању. У почетној фази учења [других словенских језика] руски језик помаже да се брзо оријентишемо у граматичком систему новог језика, и чини се да је све то једноставно и јасно управо захваљујући руском. Али у каснијој фази морамо да га „заборавимо“ јер нам он смета да се удубимо у специфику језика који учимо и да га савладамо на природнији начин. Боље је ако почнемо да размишљамо на језику који учимо избегавајући помисао: „А како се то каже на руском?“. И ја сам у више наврата имао тај проблем када сам учио на пример, српски, бугарски и русински. Али мени је, са једне стране, драго кад се сетим да сам за време своје прве посете Србији приметио да говорим српски „са руским нагласком“, а са друге стране, тада сам сагледао да се некако треба ослободити својих „рђавих“ навика и савладати српски како треба. После тога су у мојој глави руски и српски постали сасвим различити језици и престао сам да мешам речи или граматичке облике.

Вјачеслав Чарски, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Представљање монографије „Свети Гргур, острво ужаса“

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова

Лукашенко уручио специјалну награду Ивани Жигон - Братство
Лукашенко уручио специјалну награду Ивани Жигон - Братство

На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.

2024-01-10 08:52:26

«У славу љубави» – концерт хора «Лучинушка» одржан у Сали хероја
«У славу љубави» – концерт хора «Лучинушка» одржан у Сали хероја

Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...

2023-12-22 21:29:10

За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»
За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»

  Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...

2023-12-08 19:19:11

У сусрет 21. Београдском фестивалу игре
У сусрет 21. Београдском фестивалу игре

Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а

2023-12-05 00:06:29

Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви
Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви

Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.

2023-11-27 18:32:43

„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића
„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића

Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.

2023-11-27 18:21:42

Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»
Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»

Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.

2023-11-12 14:00:18

Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а

Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-11-10 19:51:02

Шта се крије иза зидина Кремља?
Шта се крије иза зидина Кремља?

Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.

2023-11-03 15:34:39

У Србији отворени Дани Ермитажа
У Србији отворени Дани Ермитажа

У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција

2023-10-25 15:04:21

РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера
РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера

Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова

2023-10-22 21:43:52

НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку
НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку

У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-09-07 16:32:52

РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја
РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности

2023-08-31 19:37:00

РТ:  Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије
РТ: Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије

У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.

2023-08-31 17:31:42

Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу
Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу

Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342

2023-08-18 21:48:14

Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије
Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије

У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.

2023-07-28 21:25:24

Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика
Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.

2023-05-29 17:27:17

Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс
Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс

Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.

2023-04-16 12:06:49

Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла
Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла

Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у

2023-04-15 20:17:07

Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.
Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.

Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.

2023-04-14 20:38:54

Покушаји да се укине руска култура су пропали, каже званичник
Покушаји да се укине руска култура су пропали, каже званичник

Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност

2023-04-05 19:45:52

Литванија позвала на „ментални карантин“ за руску културу
Литванија позвала на „ментални карантин“ за руску културу

Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...

2023-01-04 12:12:48

Забрана учешћа Русији на Евровизији „одговара вредностима Запада“
Забрана учешћа Русији на Евровизији „одговара вредностима Запада“

Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....

2023-01-01 07:05:23

Српска шљивовица на листи УНЕСКО-а
Српска шљивовица на листи УНЕСКО-а

Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...

2022-12-02 09:06:31

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: