Историја једног фестивала

Објављено: 02.09.2020.год.


У септембру ће Доњецк бити домаћин другог фестивала "Звезде над Донбасом". Док су припреме за фестивал у току, учесници првог фестивала, писац научне фантастике Александар Конторович и луганска списатељица и драматургиња Фаина Савенкова, која прави прве кораке у књижевности, испричаће нам шта мисле о фестивалу, колекцији „Уживо, Донбас“ и шта би могло да повеже славног писца и почетника у креативни савез.

Александар Конторович: Постоји много различитих књижевних конгреса и скупова и сваки од њих има своје особености. Многи од њих се одржавају већ дуже време и имају широк круг обожавалаца.

У том контексту, фестивал „Звезде над Донбасом“ је нови, тек му је прва година. Овог септембра у Доњецк ће бити око 90 руских писаца. Али неће доћи само они! То нису обични аутори у регионалним новинама, то су звезде прве величине, чија су имена читаоцима добро позната.

Заправо, ово је један од најмасовнијих књижевних конгреса на територији бившег СССР-а.


Овде се не додељују награде, не додељују почасне титуле ... и без обзира на то, људи овде долазе. Могућности од стране домаћина једноставно нису довољне да прихвате све. Али људи долазе.


Шта је изазвало тако експлозиван раст учесника?

Вероватно зато што лично присуство у граду на фронту омогућава барем морално, да подржи његове становнике. Да изразите захвалност и подршку, покажете да нису сами, а они се труде да помогну чак и на овај начин, да дођу и укажу поштовање својим читаоцима.


Стога позивамо све - дођите, биће нам драго да вас видимо!



Фаина Савенкова: Кад сте дете, можете у свему уживати и чудити се. И такође да обрадујете и изненадите одрасле. Тако је и са фестивалом "Звезде над Донбасом". Стар је само годину дана, али већ привлачи пажњу. Упркос младим годинама, његово главно достигнуће, чини ми се, није чак ни у броју учесника и именима учесника, већ у ономе што ради. „Звезде над Донбасом“ делић су мира усред рата. Мир, толико неопходан свима нама који није из филмова и књига. „Звезде ...“ су осмеси које учесници деле са онима који им толико недостају. „Звезде ...“ су речи охрабрења захваљујући којима знамо да нисмо сами у овом тешком времену. И зато је фестивал толико важан за Донбас.

Александар Конторович: Мала прича у малој колекцији ...
Обична, заправо, појава, која није позната по нечему посебном.
Али ова збирка, мала књига, узбуркала је читаоце и изазвала бурну расправу на интернету. Хваљена је, критикована, али ниједна особа није могла да изрази истински уравнотежену и објективну критику.
Огорчење, па чак и бес изазвала је чињеница да су аутори збирке, познати и успешни писци, могли да напишу не само истините приче о ономе што се дешавало, већ и да понуде своје, сасвим, успут речено, стварне излазе из ситуације.

А неки нису писали чак ни о рату ... већ о свакодневном животу сасвим обичне деце која само живе у ратном граду. Играју се, уче ... такве људе видимо свуда.


Необична ствар у вези с причом је да су је написала два потпуно различита аутора. 63-годишњи војни писац који је прошао више од једног рата и 11-годишња девојчица из Луганска. На чудан начин су се разумели и на крају су добили врло лепу причу.


Овде нема рата, беса и мржње. Пројектили не падају и не пуцају.
Дечаци и њихове мачке једноставно живе овде ...
Они живе, помажу једни другима и уче.
Један другог.
Воле и штите.



Фаина Савенкова: Поред уједињавања потпуно различитих људи који су се окупили са заједничким циљем - да подрже Донбас, захваљујући фестивалу, као резултат тога појавила се и колекција „Уживо, Донбас“. То су мале приче о рату и миру, о људским судбинама и душама, о добру и злу. Научна фантастика са више истине у себи него већина историјских књига. Тако је то, наш живот са сузама и смехом, са тугом и радошћу помешаним једни с другим, где сви бирају за шта ће се борити. И шта год да се деси, живот иде даље, а са њим увек постоји нада. О томе говори наша прича са Александром Конторовичем. Па, и о мачкама, наравно. Јер тамо где има мачака, сигурно ће бити мира.

У Москви је 21. августа представљена колекција. Нажалост, нисам могла да идем тамо, али Александар Конторович је представио нашу причу. Мислим да су таква колекција и презентација били преко потребни, јер многи не знају добро шта и зашто се овде догађа.


Александар Конторович: 
Колико их је већ било у мом сећању!
У отменим собама и књижарама, у библиотекама и на изложбама немогуће је све запамтити. А у овом случају, и сала је била мала. Чињеница је да људи који су дошли на презентацију нису желели само да се сликају са познатим аутором и добију аутограм на књизи. Испоставило се да је тираж био врло мали, једва довољан за слање књига у библиотеке Доњецка, а у сали није било довољно места. Људи су били заинтересовани за саму историју настанка ове колекције, разлоге због којих су врло еминентни и заузети писци нашли времена да, без икаквих хонорара, упишу своје приче у ову колекцију да би на тај начин могли да изразе свој став према ономе што се дешава у Новоросији и подрже оне којима је тако потребна лепа и топла реч. Они људи који су их срели пре непуних годину дана на првој линији Доњецка.

Фаина Савенкова: Чини ми се да је тај први фестивал био озбиљан корак у будућност без рата. А сада ћемо бити много сигурнији у корачању према овом свету, осећајући подршку брижних креативних људи. Не знам шта ће се догодити са Донбасом и какав ће бити, али верујем да ћемо се са свиме изборити.


Александар Конторович: Лично бих волео да то буде део Русије - мање ће скакати са друге стране. Али највероватније - абхаска и јужноосетијска варијанта.

Александар Сергејевич Конторович је рођен 15. јула 1957. године, живи у Москви.
1975-1977 - служба у Оружанихм снагам СССР-а.
1977. - кратко време радио као виши техничар у Лабораторији за проблеме са лавинама и блатом на Московском државном универзитету.
До 1996. године поново био у служби као мајор.
Од 1996. развија средства и методе за борбу против тероризма; добио 6 патената за методе и опрему за спречавање терористичких напада.
Од 2000. године је саветник једног од структурних одељења Удружења ветерана антитерористичке јединице „Алфа“.
Од 2009. бави се књижевном делатношћу.



Фаина Савенкова
Савеза писаца ЛНР-а, члан Међународне уније писаца Русије (млађа секција). Године 2019. њена представа „Јеж наде“ уврштена је на ужи избор Међународног такмичења савремене руске драме „Аутор - На сцени!“. Добитник је специјалне награде жирија на Сверуском такмичењу драмске уметности за децу, тинејџере и омладину. АСИЛ ". Дела су објављена и преведена у Русији и европским земљама.



Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

У част генералу Маргелову, оснивачу ВДВ и ослободиоцу јужног Баната, одржана трибина у Руском дому

Трибина посвећена 116. годишњици рођења команданта Ваздушно-десантних снага Русије, генерала армије и хероја Совјетског Савеза Василија Филиповича Маргелова, одржана је синоћ у препуној великој сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду.

Српски филм „Људи Христови“ у Храму Христа Спаса, орден Кустурици, важна порука Путина
Српски филм „Људи Христови“ у Храму Христа Спаса, орден Кустурици, важна порука Путина

Патријарху Московском и целе Русије Кирилу, творцима филма „Људи Христови. Наше време“, гостима руске премијере филма „Ваша...

2024-12-03 21:35:10

Четворо руских сенатора на годишњој конференцији Савета руских сународника у Србији
Четворо руских сенатора на годишњој конференцији Савета руских сународника у Србији

У суботу, 30. новембра у Руском дому је одржана годишња конференција Координационог савета руских сународника у Србији (КСОРС).

2024-12-01 00:51:49

РТ: Кустурица захваљује РТ-у што му је отворио очи о Америци
РТ: Кустурица захваљује РТ-у што му је отворио очи о Америци

РТ приказује другу страну САД, скривену од стране Вашингтона и Холивуда, изјавио је познати редитељ

2024-11-24 19:52:37

Патријарх Кирил одликовао Кустурицу, а честитао му и Лукашенко. Фестивал се данас завршава
Патријарх Кирил одликовао Кустурицу, а честитао му и Лукашенко. Фестивал се данас завршава

Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном српском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.

2024-11-24 19:32:37

„RТ.Док: Време наших хероја” почело на Мећавнику уз поздраве Љубимове, Косачова, Захарове, Кустурице…
„RТ.Док: Време наших хероја” почело на Мећавнику уз поздраве Љубимове, Косачова, Захарове, Кустурице…

У српском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.

2024-11-23 15:51:02

Патријарси Кирил и Порфирије разговарали телефоном уз учешће Митрополита Антонија и Иринеја
Патријарси Кирил и Порфирије разговарали телефоном уз учешће Митрополита Антонија и Иринеја

Дана 16. новембра 2024. године обављен је телефонски разговор Његове Светости Патријарха Московског и све Русије...

2024-11-18 13:59:25

Савез удружења бораца Србије поручује да је потребна боља брига о њиховој заједници
Савез удружења бораца Србије поручује да је потребна боља брига о њиховој заједници

У Дому Војске Србије одржана је свечаност поводом пет година од оснивања Савеза удружења бораца Србије.

2024-11-17 15:56:21

100 година руског храма у Београду се обележава уз учешће митрополита Волоколамског Антонија
100 година руског храма у Београду се обележава уз учешће митрополита Волоколамског Антонија

Светотројични храм Подворја Руске православне цркве изграђен је тачно пре 100 година у Београду, а министар без портфеља Ненад Поповић поручио је тим поводом да тај јубилеј није само значајан у историји православног храма и духовности, већ представља и сећање на историјску сарадњу и међусобну подршку српског и руског народа у тешким временима.

2024-11-15 19:44:44

Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи
Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи

У Београду ће се 6. и 7. децембра ове године одржати први Дани Дарије Дугин у Европи, а већ сада влада велико интересовање за овај догађај.

2024-11-12 12:31:34

Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу
Ранко Гојковић: Иван Чарота (1952-2024) је Србију носио у срцу

Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...

2024-11-10 16:37:23

Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду
Сарадња компаније НИС са правним факултетима у Новом Саду и Београду

Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.

2024-10-16 11:29:02

„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда
„Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“ – циклус приредби поводом Дана ослобођења Београда

Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.

2024-10-11 13:02:12

Како су донски Козаци бирали своје атамане?
Како су донски Козаци бирали своје атамане?

Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.

2024-10-06 17:31:50

Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?
Како Русија окупља омладину из држава чланица БРИКС?

На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.

2024-10-03 19:05:34

У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис
У руском Храму Свете Тројице на Ташмајдану завршен фрескопис

Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...

2024-09-30 13:04:21

Порекло козачких насеља
Порекло козачких насеља

Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».

2024-09-25 21:28:35

НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју
НИС за нове спортске успехе ученика у Новом Бечеју

  Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим  пројектом од значаја за локалну...

2024-09-22 16:04:10

РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан
РТ: Документарни филм Кустурице о злочинима Кијева против Православне цркве премијерно приказан

Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини

2024-09-22 00:28:19

Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»
Зашто на козачким свадбама вичу «Горко», ломе чаше и посуђе па деле «сабље»

Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?

2024-09-20 20:01:06

Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону
Ракови у вину: о заборављеним рецептима козачке кухиње на Дону

Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.

2024-09-14 17:53:48

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: